Marko Kraljević i vila (SANU)

0001 Gorom jezdi Kraljeviću Marko
0002 I s njime je Miloš Obiliću.
0003 Kad su bili sredi gore čarne,
0004 Besedio Kraljeviću Marko:
0005 ”Pobratime, Miloš Obiliću,
0006 Pop’jevaj mi, te me razgovaraj,
0007 Nešto me je sanak obrvao,
0008 Bog će dati, te će dobro biti!”
0009 Besedio Miloš Obiliću:
0010 ”Pobratime, Kraljeviću Marku,
0011 Pop’jev’o b’ ti i rad bi ti bio,
0012 Al’ sam sinoć natp’jevao s’ s vilom,
0013 Pa sam kurvu natpjevao vilu,
0014 Ljepše mi je grlo neg’ u vile,
0015 Ljepše su mi pjesme carostavne,
0016 Te je meni zapr’jetila vila –
0017 Di me čuje u gori zelenoj,
0018 Da ć’ zapeti one b’jele str’jele,
0019 Ustreliti u srce junačko,
0020 A kroz grlo u srce junačko,
0021 Dino kalpak čelo ne pokriva!”
0022 No to Marko, ništa i ne haje,
0023 Već Milošu ’vako progovara:
0024 ”Ne boj mi se, Miloš’ Obiliću,
0025 Dok je moga vilovita Šare!
0026 Sve su meni posestrime vile,
0027 Samo nije vila Ravijojla;
0028 Ako Bog da i sreća donese,
0029 I ta će me danas pobratiti!
0030 Već pop’jevaj tanko glasovito
0031 Dok je moga vilovita Šare,
0032 Dok mi desne na ramenu ruke
0033 I mojega laka šestopera!”
0034 Kliče Miloš srpski pop’jevati
0035 Tankovito kano b’jela vila,
0036 Glasovito k’o lepa djevojka.
0037 I ta j’ Marku pjesma omilila,
0038 Pa se Marko na koš naslonio,
0039 Pa je onda Marko zadr’jemao.
0040 Kad su bili sred Miroš-planine,
0041 Nadleti se vila Ravijojla
0042 I ustreli Miloša junaka,
0043 A kroz grlo u srce junačko,
0044 Dino kalpak čelo ne pokriva.
0045 Pade Miloš na zelenu travu
0046 I jošt glava njemu progovara:
0047 ”Pobratime, Kraljeviću Marko
0048 Ustrjeli me iza gore vila,
0049 Iza gore sa studene st’jene!”
0050 Pa se trže iza sanka Marko
0051 I ustrže konja i uzdice –
0052 Kako ga je lako ustrgao,
0053 Na stražnja je koljena klecao,
0054 Iz usta mu modar plamen liže,
0055 Iz kopita oganj vatra sipa.
0056 Muči Šare, ništa ne besedi,
0057 Uzdu grize, a ušima striže,
0058 Brzu pjenu za čelenku baca,
0059 Tri koraka u visinu skače,
0060 A četiri dobra unapredak.
0061 Besedi mu Kraljeviću Marko:
0062 ”Davor, Šaro, davor, dobro moje,
0063 Ako li mi ne sastigneš vilu,
0064 Oči ću ti noži izvaditi,
0065 Noge ću ti seći do kolena,
0066 Puštaću te u goru zelenu
0067 Da se biješ od jele do jele
0068 Kano tica od grane do grane,
0069 Kano što ću bez pobrata moga,
0070 Pobratima Miloš’ Obilića;
0071 Ako li mi stigneš, Šaro, vilu,
0072 Čistim ću te srebrom potkovati,
0073 I sa zlatom grivu pomešati,
0074 I međ’ oči drag kamen metati
0075 Da mi vidiš u po noći tavne,
0076 U po noći kano u po dana!”
0077 Muči Šare, ništa ne besedi,
0078 Uzdu grize, a ušima striže,
0079 Brzu pjenu za čelenku baca,
0080 Tri koraka u visinu skače,
0081 A četiri dobra unapredak.
0082 Sađe s konja Kraljeviću Marko,
0083 Priteže mu ta dobra koljena,
0084 Pa on ode kroz goru zelenu
0085 Da potraži vilu Ravijojlu.
0086 Dobra ga je sreća namerila –
0087 Sjedi vila za studenom st’jenom,
0088 Ona sjedi u Miroč-planini,
0089 Ona češlja svoju rusu kosu.
0090 Kad opazi i Šaru i Marka,
0091 Prnu vila nebu za oblake.
0092 Ali Šare vriskom progovara:
0093 ”Gospodaru, Kraljeviću Marko,
0094 Oće nam se da sakrije vila,
0095 Da zaleti nebu za oblake!”
0096 Prnu Šare, poleti za vilom.
0097 Kad se vila povi u oblake:
0098 ”Oće nam se kurva uvarati!”
0099 Gospodaru, Kraljeviću Marko,
0100 Kamo tebi u rameni ruka
0101 I kamo ti šestopera tvoga?”
0102 Kad je Marko saslušao Šaru,
0103 On se iti dobre itimice,
0104 Desnom rukom, lakim šestoperom,
0105 Ljepo Marko pogodio vilu,
0106 Među pleća, među b’jela krila,
0107 I kako je lako udario,
0108 Sa crnom je zemljom sastavio,
0109 S crnom zemljom i zelenom travom.
0110 Vila ga je Bogom bratimila:
0111 ”Bogom brate, Kraljeviću Marko,
0112 Bogom brate, i svetim Jovanom,
0113 Ne udri me lakim buzdovanom,
0114 Već me puštaj u goru zelenu
0115 Da berem svakojaka bilja.
0116 Da ja lečim pobratima tvoga,
0117 Pobratima Miloš’ Obilića,
0118 Pobratima i moga i tvoga!”
0119 Ona bere bilja svakojaka,
0120 Često bere, češće se odziva:
0121 ”Evo mene, pobratime Marko,
0122 Evo mene, uteći ti neću!”
0123 Kad nabere vidovite trave,
0124 Posula je Miloš’ Obilića,
0125 Đipi Miloš kanda je zaspao. –
0126 ”Bogom brate, Kraljeviću Marko,
0127 Ne daj mene Miloš’ Obiliću
0128 I ne daj me konju šarenome,
0129 Veće šeći kuda tebi drago,
0130 Čini sada što je tebi drago!”
0131 I Milošu pobratu besedi:
0132 ”Pobratime, Miloš’ Obiliću,
0133 Idi sada kuda tebi drago
0134 I pop’jevaj kako tebi drago,
0135 Ljepše ti je grlo neg’ u mene
0136 I ljepše ti pjesme carostavne!”
0137 Ode Marko s pobrom pjevajući,
0138 Vila osta krila vidajući,
0139 I posle su bratski živovali.