Марко Краљевић и вила (САНУ)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Гором језди Краљевићу Марко
0002 И с њиме је Милош Обилићу.
0003 Кад су били среди горе чарне,
0004 Беседио Краљевићу Марко:
0005 ”Побратиме, Милош Обилићу,
0006 Поп’јевај ми, те ме разговарај,
0007 Нешто ме је санак обрвао,
0008 Бог ће дати, те ће добро бити!”
0009 Беседио Милош Обилићу:
0010 ”Побратиме, Краљевићу Марку,
0011 Поп’јев’о б’ ти и рад би ти био,
0012 Ал’ сам синоћ натп’јевао с’ с вилом,
0013 Па сам курву натпјевао вилу,
0014 Љепше ми је грло нег’ у виле,
0015 Љепше су ми пјесме цароставне,
0016 Те је мени запр’јетила вила –
0017 Ди ме чује у гори зеленој,
0018 Да ћ’ запети оне б’јеле стр’јеле,
0019 Устрелити у срце јуначко,
0020 А кроз грло у срце јуначко,
0021 Дино калпак чело не покрива!”
0022 Но то Марко, ништа и не хаје,
0023 Већ Милошу ’вако проговара:
0024 ”Не бој ми се, Милош’ Обилићу,
0025 Док је мога виловита Шаре!
0026 Све су мени посестриме виле,
0027 Само није вила Равијојла;
0028 Ако Бог да и срећа донесе,
0029 И та ће ме данас побратити!
0030 Већ поп’јевај танко гласовито
0031 Док је мога виловита Шаре,
0032 Док ми десне на рамену руке
0033 И мојега лака шестопера!”
0034 Кличе Милош српски поп’јевати
0035 Танковито кано б’јела вила,
0036 Гласовито к’о лепа дјевојка.
0037 И та ј’ Марку пјесма омилила,
0038 Па се Марко на кош наслонио,
0039 Па је онда Марко задр’јемао.
0040 Кад су били сред Мирош-планине,
0041 Надлети се вила Равијојла
0042 И устрели Милоша јунака,
0043 А кроз грло у срце јуначко,
0044 Дино калпак чело не покрива.
0045 Паде Милош на зелену траву
0046 И јошт глава њему проговара:
0047 ”Побратиме, Краљевићу Марко
0048 Устрјели ме иза горе вила,
0049 Иза горе са студене ст’јене!”
0050 Па се трже иза санка Марко
0051 И устрже коња и уздице –
0052 Како га је лако устргао,
0053 На стражња је кољена клецао,
0054 Из уста му модар пламен лиже,
0055 Из копита огањ ватра сипа.
0056 Мучи Шаре, ништа не беседи,
0057 Узду гризе, а ушима стриже,
0058 Брзу пјену за челенку баца,
0059 Три корака у висину скаче,
0060 А четири добра унапредак.
0061 Беседи му Краљевићу Марко:
0062 ”Давор, Шаро, давор, добро моје,
0063 Ако ли ми не састигнеш вилу,
0064 Очи ћу ти ножи извадити,
0065 Ноге ћу ти сећи до колена,
0066 Пуштаћу те у гору зелену
0067 Да се бијеш од јеле до јеле
0068 Кано тица од гране до гране,
0069 Кано што ћу без побрата мога,
0070 Побратима Милош’ Обилића;
0071 Ако ли ми стигнеш, Шаро, вилу,
0072 Чистим ћу те сребром потковати,
0073 И са златом гриву помешати,
0074 И међ’ очи драг камен метати
0075 Да ми видиш у по ноћи тавне,
0076 У по ноћи кано у по дана!”
0077 Мучи Шаре, ништа не беседи,
0078 Узду гризе, а ушима стриже,
0079 Брзу пјену за челенку баца,
0080 Три корака у висину скаче,
0081 А четири добра унапредак.
0082 Сађе с коња Краљевићу Марко,
0083 Притеже му та добра кољена,
0084 Па он оде кроз гору зелену
0085 Да потражи вилу Равијојлу.
0086 Добра га је срећа намерила –
0087 Сједи вила за студеном ст’јеном,
0088 Она сједи у Мироч-планини,
0089 Она чешља своју русу косу.
0090 Кад опази и Шару и Марка,
0091 Прну вила небу за облаке.
0092 Али Шаре вриском проговара:
0093 ”Господару, Краљевићу Марко,
0094 Оће нам се да сакрије вила,
0095 Да залети небу за облаке!”
0096 Прну Шаре, полети за вилом.
0097 Кад се вила пови у облаке:
0098 ”Оће нам се курва уварати!”
0099 Господару, Краљевићу Марко,
0100 Камо теби у рамени рука
0101 И камо ти шестопера твога?”
0102 Кад је Марко саслушао Шару,
0103 Он се ити добре итимице,
0104 Десном руком, лаким шестопером,
0105 Љепо Марко погодио вилу,
0106 Међу плећа, међу б’јела крила,
0107 И како је лако ударио,
0108 Са црном је земљом саставио,
0109 С црном земљом и зеленом травом.
0110 Вила га је Богом братимила:
0111 ”Богом брате, Краљевићу Марко,
0112 Богом брате, и светим Јованом,
0113 Не удри ме лаким буздованом,
0114 Већ ме пуштај у гору зелену
0115 Да берем свакојака биља.
0116 Да ја лечим побратима твога,
0117 Побратима Милош’ Обилића,
0118 Побратима и мога и твога!”
0119 Она бере биља свакојака,
0120 Често бере, чешће се одзива:
0121 ”Ево мене, побратиме Марко,
0122 Ево мене, утећи ти нећу!”
0123 Кад набере видовите траве,
0124 Посула је Милош’ Обилића,
0125 Ђипи Милош канда је заспао. –
0126 ”Богом брате, Краљевићу Марко,
0127 Не дај мене Милош’ Обилићу
0128 И не дај ме коњу шареноме,
0129 Веће шећи куда теби драго,
0130 Чини сада што је теби драго!”
0131 И Милошу побрату беседи:
0132 ”Побратиме, Милош’ Обилићу,
0133 Иди сада куда теби драго
0134 И поп’јевај како теби драго,
0135 Љепше ти је грло нег’ у мене
0136 И љепше ти пјесме цароставне!”
0137 Оде Марко с побром пјевајући,
0138 Вила оста крила видајући,
0139 И после су братски живовали.