Marko Kraljević i ban Zadranin
Vino piju do tri pobratima,
Vino piju na Kosovu bojnom;
Kad se pobre ponapili vina,
Pak je vince udrilo u lice,
A rakia eglen otvorila: 5
Jedan pobro falio je sebe,
Falio sebe i đogata svoga;
Drugi pobro sebe i dorata;
Treći roni suze niz obraze,
Pitala ga do dva pobratima: 10
Što ti roniš suze niz obraze?
Što nefališ sebe i vrančića?
Al' je tebi ponestalo blaga,
Ili konju ječma previjana,
Ili ti je kula ovešćala?" 15
Njima pobro kroz plač odgovara.
„Projte me se do dva pobratima;
Nit je meni ponestalo blago,
Niti konju žita previjana;
Nije šala! moja bratjo draga, 20
Nije šala, ni petnaest danah,
Ja kamoli tri godine danah;
Od kad babo u tavnici leži
U tavnici bana Zadranina;
Evo idem usiati glavu, 25
Ili moga ja pustiti babu."
On se skače na noge lagane,
I oprema vranca od mejdana;
Priteže mu četiri kolana
Još i petu ibrišim tkanicu; 30
Jezus reče, na vrančića kleče,
Pa odtišće preko polja ravna,
Kako zviezda preko neba sjajna,
Pravo zdravo k Zadru bielome. —
Kad vidiše do dva pobratima, 35
Da im pobro ode brez obzira,
Nemogoše serdcu odolieti,
Odtiskoše preko polja ravna,
Pravo zdravo k Zadru bielome. —
Kod Zadra je polje plemenito, 40
Tude bane posio pšenicu;
Što j' banova nepaze pšenica,
U pšenici čador razapinju,
Pred čadorom kopje usađuju,
A za kopje dobre konje vežu. — 45
Uranio bane Zadranine,
Pak se šeće gradu na bedene;
Dade mu se k polju pogledati;
Al u polju bieo čador vidi,
Pred čadorom do tri bojna kopja, 50
Za kopjima do tri bojna konja,
Privezana, zrielo žito pasu.
Kad je bane liepo razgledao,
On dozivlje do tri sina svoja,
Pak je bane njima govorio; 55
„Sinci moji! moje pouzdanje;
Vi uzmite petdeset soldatah
Pa hajdete u bielu pšenicu;
Izvidite čij je ono čador,
Čij je čador, kakve su delie? 60
Ufatite, k meni dovedite."
Njemu veli najstarii sine:
„Daj ti meni petdeset soldatah,
I daj meni vitku bedeviu,
Izvidit ću tko je i kako je, 65
Žive ću ti savezat delie,
Njiha, babo, tebi darovati."
Sina babo biše poslušao,
Dade njemu petdeset soldatah
I dade mu vitku bedeviu; 70
I on ode u bielu pšenicu.
Kad je došo u bielu pšenicu.
Na konju je čador podizao.
Skočiše se do tri pobratima,
Zapadoše za gotove konje, 75
Povadiše brietkinje ćorde
Posjekoše, nitko neuteče,
Samo diete, vesela mu majka!
Odnese ga vitka bedevia,
Za sobom je vrata zatvoralo. 80
Eto banu i gore žalosti!
On dozivlje i drugoga sina
Pa mu daje do trista soldatah,
I daje mu vitku bedeviu.
Liepoga je sinak poslušao, 85
I otišo do čadora biela,
Na kopjima čador podizao.
Skočiše se do tri pobratima,
Zapadoše za gotove konje,
Raztieraše, nitko neuteče; 90
Tko uteče od brietkinje ćorde,
Neuteče od vode studene.
Berza biše vitka bedevia
Berza biše ujeli je vuci!
Ujagmi im diete u vrata, 95
Za sobom je vrata zatvorilo.
Kad to vidi Zadranine bane.
Skočio se na noge lagane,
Sobom vodi šest stotin' soldatah;
Mudar biše Zadranine bane 100
Zavede ih u tiesne sokake,
Gdie s' nemore konjic okrenuti,
Prevari ih, ujede ih guja:
Pofata ih, u tavnicu baci.
Kad ugleda otac sina svoga, 105
Ciknu junak kao guja ljuta:
„Što ćeš ovde, sve moje ufanje!?
Tko će mene izbaviti starca? —"
Tu su bili tri biela danka;
Kad četverti danak osvanuo, 110
Govorio sužanj u tavnici;
„Da bi meni tko odnio knjigu
A na ruke Kraljevića Marka,
Dao bi mu za trista dukatah."
Istom oni u rieči bijahu, 115
Al' eto ti jedno momče mlado,
Pa je momče tiho besiedilo:
„Dajte meni do trista dukatah,
Ja ću odnit tu bielu knjigu
Predat ću je Marku Kraljeviću." 120
Sužnji pišu listak knjige biele;
Nepišu je cernim murećefom,
Već je pišu kervcom iz obraza;
U knjizi ga liepo pozdravljahu
I ovako njemu govorahu: 125
„K nam se, Marko, štogod prie moreš."
Njima Marko odgovore daje:
„Na keznate, da vam doći neću; —
Ja sam vama vazda kazivao,
Da nejdete u tiesne sokake, 130
Gdie s' nemore konjic okrenuti,
Ni brietka ćorda potegnuti."
Take Marko odgovore dade,
Pa se skače na noge lagane,
A pojaši šarca konja svoga 135
I odtišće k Zadru bielome.
U pšenici čador razapinje,
Pred čadorom kopje usađuje,
A za kopje dobra šarca veže.
Kada bane u kulu izajde, 140
Dade mu se k polju pogledati;
U pšenici bio čador vidi,
Pred čadorom šarac nogom kopa.
Ban se skače na noge lagane,
I uzima šest stotin' soldatah, 145
Sobom vodi do tri sina svoja,
Pravo zdravo u bielu pšenicu;
Na kopjima čador podizao,
Pa govori Zadranine bane:
„Bre delio, jedna haramzado! 150
Kad si junak i taka delia
Izajdi mi na mejdan junački,"
Zato Marko haje i nehaje,
Nego skupom rujno vino pije,
I još njima liepo nazdravio: 155
„Prođimo se boja i mejdana;
Već siedite, da se napijemo!"
Oni misle, da se šnjima ruga,
Biju Marka čizmam i mamuzam.
Zato Marko haje i nehaje, 160
Berkove je stermu oborio:
Jednoga je stermu oborio,
Drugoga je na rame bacio.
Opet bane njega udaraše,
Dok se Marko razljutio biše; 165
Skočio se na noge junačke,
Pojašio šarca od mejdana,
Ter ih ganja po polju široku,
Gdie kog srieta tu mu glavu skida;
Sve raztiera nitko neuteče; 170
Ufatio bana od mejdana.
I njegova tri sina nejaka;
Sveza njima ruke naopako.
Ufatio jednoga soldata,
Ter mu ruku s rukom prikovao, 175
A na ruki knjigu napisao;
Pa ga šalje k banici gospoji,
U knjizi je govorio Marko:
„Bora tebi! od Zadra banice,
Ja ti bana pogubio nisam, 180
Niti bana, nit' njegove sine:
Čuješ mene! od Zadra banice,
Pusti meni sužnje iz tavnice,
Ja ću tebi robje pofatano."
To je njojzi verlo drago bilo, 185
Pustila je sužnje iz tavnice.
Kad vidio Kraljeviću Marko,
Kako su mu pobre potamnile,
Drugu njojzi napisao knjigu:
„Još pošalji njihovo oružje, 190
Dobre konje, kopja od mejdana,
I još uz to tri tovara blaga;
Ako li mi ti poslati nećeš,
Hoću tebe u cerno zaviti."
Šalje ona što je isko Marko. 195
Kad to primi Kraljeviću Marko:
On posieče bana Zadranina
I njegova tri nejaka sina. —
Davno jesu kazivali ljudi:
Nejma lova brez siva sokola, 200
Niti boja brez Kraljević Marka.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
