Marko Kraljević i Herceg Stjepan5
0001 Svjetlica je danicu korila:
0002 ”Oj danice, jedna ležakinjo!
0003 Gdje omrkneš, tute i osvaneš,
0004 Ja omrknem nada Carigrada,
0005 A osvanem dvorim Jercegovim.”
0006 To ih sluša care Sulejmane,
0007 Pa svjetlicu dozivao zv’jezdu:
0008 ”Pričekaj mene, sv’jetla zv’jezdo moja!
0009 Nek napišem list hartije b’jele,
0010 Slat ću zetu Jercegu Stjepanu,
0011 Da on piše na vojsku vojnike,
0012 Nek ne piše stara ni nejaka,
0013 Ni jedinka u matere sinka.”
0014 Kad svjetlica razumila zv’jezda,
0015 Ona stala, pa ga pričekala,
0016 Pa joj dava list hartije b’jele ,
0017 Nosi zv’jezda Jercegu Stjepanu.
0018 Kad se Stjepan knjige dočepao,
0019 Sve napiše na vojsku vojnike,
0020 Pa zapisa stara i nejaka,
0021 I jedinka u matere sinka,
0022 I jedinka Kraljevića Marka.
0023 Jadna majka iskupit ne mogla,
0024 Pa prodala svoje b’jele ovce,
0025 B’jele ovce, a i podvornice,
0026 Pa dva konja naprtila blaga,
0027 Nosila ih Jercegu Stjepanu.
0028 Kad se Stjepan blaga dočepao,
0029 Spremi blago ukulu bijelu,
0030 A nju staru konjima pod viteze,
0031 Da je taru do b’jele zorice.
0032 Ištom b’jela zora zab’jelila,
0033 Stara se je s dušom razd’jelila.
0034 Kad vojnici k caru dolazili,
0035 Svi vojnici zdravo i veselo,
0036 Samo nije Kraljeviću Marko.
0037 Besjedio care gospodare:
0038 ”Ah moj zete, Jerceže Stjepane!
0039 Svi vojnici zdravo i veselo,
0040 Samo nije Kraljeviću Marko.
0041 Il je Marko jedinak u majke?”
0042 Besjedi mu Jerceže Stjepane:
0043 ”Ah moj care, mili gospodare!
0044 Kako Marko jedinak u majke,
0045 Kad imade devet svoje braće
0046 I desetu svoju milu majku.”
0047 Tada care Marku besjedio:
0048 ”Ah moj sužanj, Kraljeviću Marko!
0049 Što ti jesi zdravo neveselo,
0050 Kada nisi jedinak u majke?
0051 Kad imadeš devet svoje braće
0052 I desetu svoju milu majku.”
0053 Ali mu je Marko besjedio:
0054 ”Ah moj care, mili gospodare!
0055 Kako nisam jedinak u majke,
0056 Kada nemam od Boga nikoga,
0057 Već sam ima svoju milu majku,
0058 Pa me Stjepan na vojnicu piše.
0059 Jadnamajka iskupit ne mogla,
0060 Pa prodala svoje b’jele ovce,
0061 B’jele ovce, a i podvornice,
0062 Pa dva konja naprtila blaga,
0063 Nosila ih Jercegu Stjepanu.
0064 Kad se Stjepan blaga dočepao,
0065 Spremi blago u kulu bijelu,
0066 A nju staru konjim pod viteze,
0067 Da je taru do zorice b’jele.
0068 Ištom b’jela zora zab’jelila,
0069 A s dušom se stara razd’jelila!
0070 Besjedi mu care Sulejmane:
0071 ”Je l’ istina Kraljeviću Marko!”
0072 ” ”Jest istina, care Sulejmane!” ”
0073 Kad to čuo care Sulejmane,
0074 Stjepanu je zetu besjedio:
0075 ”Ah moj zete, Jerceže Stjepane!
0076 Jesam li ti care govorio,
0077 Da ne pišeš stara ni nejaka,
0078 Ni jedinka u matere sinka.
0079 Ti si pisa Kraljevića Marka
0080 I još si mi lažno kazivo,
0081 Da imade devet braće mile
0082 I desetu staru majku svoju.
0083 On ne ima nikoga do Boga,
0084 Nego staru ostarilu majku.
0085 Jadna g’ majka iskupit ne mogla,
0086 Pa prodala svoje b’jele ovce,
0087 B’jele ovce, a i podvornice,
0088 Pa dva konja naprtila blaga
0089 I tebi je dogonila stara.
0090 Pa kad si se blaga dočepao,
0091 Spremio ga u kulu bijelu,
0092 A nju staru konjma pod viteze,
0093 Da je taru do b’jele zorice.
0094 Ištom b’jela zora zab’jelila,
0095 A stara se s dušom razd’jelila.”
0096 Pa kad care sve mu kazivao,
0097 Da je konja blaga naprtio,
0098 Pa ih dava Kraljeviću Marku,
0099 Neka iđe dvoru bijelomu,
0100 A Stjepana živa uhvatio,
0101 Pa ga meće konjim pod viteze,
0102 Da ga taru do zorice b’jele.
0103 Zora svane i sunce ograne,
0104 A Stjepan se s dušom razd’jelio.
