Razbole se Kraljeviću Marko,
bolovao petnajest dana,
a kada je Marko prezdravio,
maši oči iznad svoje glave,
to da vidi sivu orletinu: 5
krila širi pa mu lada čini,
iz kljuna mu ladnu vodu daje;
„Bog te ubio sivi orletine,
koja ti je golema nevolja,
te ti krila (iznad mene) širiš, 10
krila širiš pa mi lada činiš,
i iz kljuna ladnu vodu daješ?"
„Čuješ li me, Kraljeviću Marko,
kad je bilo boja na Kosovu,
konj do konja, junak do junaka, 15
izlomiše moje desno krilo,
ti si, Marko, konja okrenuo,
nisi teo mene da pregaziš,
pa si mene, Marko ti uzeo,
odneo me svojoj staroj majci: 20
„Leči, majko, dok ga ne izlečiš,
a kada ga, majko, ti izlečiš,
ti ga pusti u goru zelenu!"
To ne bila siva orletina,
Već to bio (sam) Sveti Stefane, 25
Sveti Stefan što je po Božiću!
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 495.
