Marko Kraljević i Ognjanin Vuk
0001 Podranio Kraljeviću Marko
0002 Na uranku o Mitrovu danku,
0003 Umio se i Bogu molio,
0004 Pa ručao, i vina napio,
0005 Te posjede svojega Šarina,
0006 I on ode gori u planini,
0007 Ne bi l’ Marko lova ulovio.
0008 Od oružja ništa ne uzima
0009 Nego oštru sablju od megdana
0010 I svojega od lova sokola.
0011 Ode Marko drumom i ćenarom.
0012 Sve mu Šarac često posrtaše,
0013 A britka mu sablja zvekućaše.
0014 Čudio se pa je govorio:
0015 ”Dur’ Šarina, pust mi ne ostao!
0016 ”Nijesi mi nikad posrtao.
0017 ”Ali si se uželio kavge,
0018 ”Ali si se mene prepanuo?
0019 ”A ti sabljo, moja uzdanice,
0020 ”Što je tebe te mi pokuckivaš,
0021 ”Ali si mi krvi poželjla?
0022 ”Nema više no četiri dana,
0023 ”Turskom sam te krvi napojio. ”
0024 To izreče, pa obode Šarca,
0025 Al’ mu Šarac opet posrtaše,
0026 A britka mu đorda pokuckiva.
0027 Goni Marko, a boji se slutnje,
0028 Dok ugleda mrkijem očima
0029 Momče mlado nasred druma puta,
0030 Nasred druma noge prekrstilo,
0031 Ljeba jede, prsrkuje vina,
0032 Dobra konja drži za dizgine.
0033 Veli njemu Kraljeviću Marko:
0034 ”Momče mlado, uklon’ mi se s puta,
0035 ”Da ja prognam mojega Šarina. ”
0036 Veli njemu neznana delija:
0037 ”Čuj me, silni neznani junače,
0038 ”Mene moja proklinjala majka,
0039 ”Kad me prvim pasom opasala,
0040 ”A otac me triput proklinjao,
0041 ”Kad mi za pas zatače oružje,
0042 ”Da s’ nikom ne uklonim s puta,
0043 ”Nego sjedi da pijemo vina.”
0044 Neće Marko odjahat Šarina,
0045 Nego nagna svojega Šarina,
0046 Šćaše čisto konja preskočiti,
0047 A Šarinom zgaziti junaka,
0048 Al’ se momče hitro nalazilo,
0049 Te poskoči kao soko sivi,
0050 Đogatu se baci na ramenu,
0051 Pa poteže sablju od megdana:
0052 ”Stan’, delijo, kud si nasrnuo. ”
0053 Trže Marko sablju od megdana.
0054 Na britke se sablje udariše.
0055 Loša sreća Marku priskočila:
0056 Đe udara Kraljeviću Marko,
0057 Tu iskaču ognjennj varnice;
0058 A đe momče Marka udaraše,
0059 Tu junačka krvca tecijaše.
0060 Viđe Marko da je poginuo,
0061 Pa se na se dade na Šarinu,
0062 Te ovako njemu progovara:
0063 ”Bogom brate, neznana delijo!
0064 ”Od kuda si, od koje krajine,
0065 ”Kako li te viču po imenu? ”
0066 Odgovara momče sa đogina:
0067 ”Kad me pitaš da ti pravo kažem:
0068 ”Ja sam momče soja opakoga,
0069 ”Po imenu Zmajognjeni Vuče,
0070 ”A sestrić sam Kraljevića Marka.
0071 ”Čuo sam ga, nijesam vidio,
0072 ”Pa me želja i krv obuzela,
0073 ”Da otidem ujcu u pohode,
0074 ”Da me ujko nauči megdana,
0075 ”Kako ću se branit’ od Turaka,
0076 ”I kako li sabljom udarati. ”
0077 Progovara Marko sa Šarina:
0078 ”Ti si, Vuče, žalosna ti majka!
0079 ”Koja te je k mene opravila.
0080 ”Evo tebe tvojega ujaka.
0081 ”Pa je tako od Boga suđeno,
0082 ”Da poginem od moga sestrića.
0083 ”Al’ prosto ti, kad si taki, sinko,
0084 ”Tebe više škole ne trebuje,
0085 ”A u zo čas i tu naučio,
0086 ”Grdnom si me ranom obranio.”
0087 Al’ da vidiš Zmajognjena Vuka,
0088 Ciče momče kao zmija ljuta:
0089 ”A ti li si, moj nesretni ujače! ”
0090 Pa pristupi Marku i Šarinu,
0091 Ljubi ujca u skut i u ruku,
0092 Marko Vuka među oči crne.
0093 Jošt’ da veli Zmajognjeni Vuče:
0094 ”O ujače, moje srce živo,
0095 ”Jesu li ti rane od prebola? ”
0096 Veli Marko svojemu sestriću,
0097 Uzvrćući rukav uѕ mišicu:
0098 ”Nije rana no tri muške pedi;
0099 ”Ako budem staroga taliha,
0100 ”I ovu ću ranu nadživjeti.”
0101 Vadi Vuče veѕena jagluka,
0102 Te je ranu dobro utegnuo,
0103 Natopio gorskijem melemom.
0104 Počinuše, te se napoiše,
0105 Pa otole konje posjedoše.
0106 Oće Marko sestri u pohode,
0107 Da kod sestre svoje rane vida.
0108 Kad su bili u polje Zečevo,
0109 Riječ reče Zmajognjeni Vuče:
0110 ”Moj ujače, deli Kraljić-Marko,
0111 ”Ti udari preko polja ravna,
0112 ”Pričekaj me malo kraj Dunava,
0113 ”Ja otidoh putem prijekijem,
0114 ”Jer sam čuo i kazali su mi,
0115 ”Da je došo crni Arapine,
0116 ”Su njegovo tridest Arapina,
0117 ”Te panuo, razapo čadore
0118 ”U dolini pod gorom Zečevom.
0119 ”Na raju je zulum udario,
0120 ”Udario danke i harače,
0121 ”Jadna raja podnijet’ ne more.
0122 ”Pa on ljubi pod prsten đevojke,
0123 ”I nevjeste skoro dovedene.
0124 ”Jošt’ sam čuo što je po istini,
0125 ”Ko ne ima da plati harača,
0126 ”Vadi Arap oči junacima,
0127 ”A đevojkam’ i nevestam’ mladim,
0128 ”Koja neće da mu se pokori,
0129 ”Odsijeca ruke do lakata,
0130 ”Te ih take pri jasenju veže,
0131 ”Te ih mori i glađu i žeđu.
0132 ”Pa otidoh sreću okušati
0133 ”Ne bi l’ kako izbavio raju,
0134 ”Al’ zgubio crna Arapina. ”
0135 To izreče, obode đogina.
0136 Al’ mu ne da kraljeviću Marko:
0137 ”Ne, sestriću, moja perjanice!
0138 ”E ćeš ludo izgubiti glave.
0139 ”Arapi su na glasu junaci,
0140 ”Mnogi su mu na megdanu bili,
0141 ”Al’ se otud nijesu vratili.
0142 ”Ti nijesi ni viđo Arapa,
0143 ”Kamo l’ šnjime megdan dijelio.
0144 ”Prođ’ se vraga i đavoljeg traga.”
0145 Neće Vuče da posluša Marka,
0146 No ovaku riječ isturio:
0147 ”Hoću, ujče, poći, znat’ ne doći,
0148 ”Jednom valja mrijet’ svakojako.
0149 ”Volim moju izgubiti glavu,
0150 ”No slušati svaki dan kukanje,
0151 ”I đevojke gledat’ nagrđene,
0152 ”I slijepce bez očinjeg vida.”
0153 To izreče, ošinu đogina,
0154 Pa preleće preko polja ravna
0155 Ka na nebu kad se prospe zvj’ezda,
0156 Poljem trčki, a gorom zekački,
0157 Kad je došo vrh gore zelene,
0158 Pa pogleda okom na čadorje,
0159 Đe je Arap su trideset druga.
0160 Svaki ima svojega čadora,
0161 A Arapa pusti po srijedi,
0162 Na njemu je od zlata jabuka,
0163 Od zlata se gora zasjajala,
0164 Pa on side gori pri poljani,
0165 Tu nahodi trista slijepaca,
0166 Povezani za jasenje trupe,
0167 Đe se muče od gladi i žeđi,
0168 I pokraj njih tridest đevojaka,
0169 I četeres mladijeh nevjesta,
0170 Svijema su oči povađene,
0171 Te no cmile kako kukavice,
0172 Kamenu bi srce prepuknulo,
0173 Kamo l’ neće u živu junaku.
0174 Božju im je pomoć nazivao:
0175 ”Božja pomoć, trista slijepaca,
0176 ”A i vama, nesretne đevojke,
0177 ”I sirote mlađahne nevjeste! ”
0178 Oni su mu bolje prifatili:
0179 ”Bog da’ dobro, neznani junače!
0180 ”Da l’ te nije sreća donijela
0181 ”Iz planine s četom od junaka,
0182 ”Da pogubiš krstu dušmanina. ”
0183 Vuče im se po imenu kaže,
0184 I govori sirotinji raji:
0185 ”Ja ne imam druga nijednoga
0186 ”Osim Boga i mene jednoga.
0187 ”Pa sam Bogu jemin učinio
0188 ”Da ću zgubit’ crna Arapina
0189 ”Ili moju ostaviti glavu. ”
0190 Zavikaše sljepci i sljepice:
0191 ”Ne, junače, Zmajognjeni Vuče!
0192 ”Ne izgubi danas ludo glavu,
0193 ”Da imadeš do trideset druga,
0194 ”nije dosta samu Arapinu,
0195 ”Kamo li ćeš udrit’ na trideset?
0196 ”Il’ da imaš sokolova krila,
0197 ”Ne bi perje iznosilo meso.”
0198 Veli njima Vuče sa đogina:
0199 ”Mol’te Boga, moji nesretnjici,
0200 ”Dok poginem da je moja ruka,
0201 ”Ak’ poginem molite za dušu.
0202 ”No koje je čador Arapina?”
0203 Vele njemu: ”Pust je u sredini,
0204 ”Na njemu je od zlata jabuka,
0205 ”Oko njega silne Srpske glave,
0206 ”Koji su mu na megdanu bili. ”
0207 Kad začuo Zmajognjeni Vuče,
0208 On obode pomamna đogina,
0209 Pravo ide crnu Arapinu.
0210 Al’ ne moga pod čador uići,
0211 Pred njim Arap svezo bedeviju.
0212 Tri puta je Vuče ošinuo,
0213 Dok kobila u muci skočila,
0214 U gicanju čador oborila,
0215 Poklopio crna Arapina.
0216 Izvuče se Arap iz čadora,
0217 Pa kad viđe na konja deliju,
0218 On zavika grlom i avazom:
0219 ”Stan polako, Srpsko momče mlado!
0220 ”Kud si bolan danas nasrnuo,
0221 ”Ali si lud, al’ si poludio,
0222 ”Ali ti je život omrznuo.
0223 ”povuci se od moga čadora,
0224 ”Nemam o čem sablje poganiti.
0225 ”Ne viđu ti brade ni brkova,
0226 ”Žao mi te, kukala ti majka.”
0227 Naljuti se Zmajognjeni Vuče,
0228 Udari ga trostrukom kandžijom:
0229 ”Amo, kurvo crni Arapine,
0230 ”Da junački megdan dijelimo.”
0231 Veli njemu crni Arapine:
0232 ”Bre kaure, i vlaško kopile!
0233 ”Ne goni mi buve po košulji,
0234 ”Ne pogani, kukala ti majka.”
0235 Za to Vuče haje i ne haje,
0236 No od bedre sablju povadio,
0237 Na Arapa juriš učinio.
0238 Ali Arap junak na megdanu,
0239 Bedevi’ se u sedlo bacio,
0240 Pa potrže sablju okovanu,
0241 Te siječe svaku amajliju,
0242 A pres’jeca oklop na junaku,
0243 A na konju konja i junaka,
0244 Te je Vuka sabljom udario,
0245 Pres’ječe mu gvozdene oklope,
0246 I na mesu pletenu košulju,
0247 I malo mu mesa dovatio.
0248 Viđe Vuče da je poginuo,
0249 Baci sablju u zelenu travu,
0250 Arapu se pod grlo privuče,
0251 Fatiše se za prsi junačke,
0252 Te junaci na travi panuše.
0253 Nosili se tamo i ovamo,
0254 Jedan drugom naudit’ ne može.
0255 Al’ se Arap jači namjerio,
0256 A Vuka je rana osvojila,
0257 Pa zavika od muke junačke:
0258 ”Đe si, Marko, moj mili ujače,
0259 ”Vidiš bolan da sam poginuo.”
0260 Prepade se crni Arapine,
0261 Te mu loša sreća priskočila,
0262 On pogleda s desna na lijevu,
0263 Da on vidi ide li mu Marko.
0264 Manu Vuče što mu snaga dava,
0265 Te obori crna Arap mora,
0266 Pod grlom ga zubima dovati,
0267 Kako ga je lako dovatio,
0268 U grkljan mu zube uvalio,
0269 Zubima mu grkljan izvadio.
0270 Klonu Arap mrtav ispod Vuka,
0271 A Vuk skoči na svoga đogina,
0272 U Arape juriš učinio:
0273 Desetinu sabljom posjekao,
0274 A deset je s konjem pogazio,
0275 Desetina poljem pobjegoše.
0276 Pa Arapu odsiječe glavu,
0277 Te je meće konju u zobnicu,
0278 A pokupi Arapovo blago,
0279 Natovari puni sedam konja.
0280 Pa otide među slijepcima,
0281 Odrešuje i muško i žensko
0282 I darova izobilna blaga:
0283 ”hajte, reče, svaki svome dvoru,
0284 ”Zafalite Bogu milosnome,
0285 ”Koji vas je od smrti spasao.”
0286 Otolen se Vuče podignuo,
0287 Pa otide putem na tragove,
0288 Pravo ide k svojemu ujaku,
0289 Te se šnjime u obraz celiva,
0290 Pred njim baca Arapovu glavu,
0291 I kaže mu sve kako je bilo.
0292 Veli Marko svojemu sestriću:
0293 ”Blago meni do života moga!
0294 ”Kad ja imam takoga sestrića.”
0295 Šjede Vuče ujku uz koljeno,
0296 Birdem ga je zaboljela glava,
0297 Pade Marku u krioce glavom
0298 Bez riječi i bez odgovora.
0299 Prepade se Kraljeviću Marko,
0300 Misli Marko preminu mu Vuče.
0301 Dok se njemu dade pogledati,
0302 Viš’ nji gorje nebu u oblake,
0303 Đe se vila u crno zavila,
0304 I đe kuka svoga pobratima,
0305 Pobratima crnog Arapina,
0306 Pa je Vuak činom začarala.
0307 Tad se Marko jadu dosjetio,
0308 Da je Vuka začarala vila,
0309 Pa on pusta sivoga sokola,
0310 Te odleće soko pod oblake,
0311 Da uvati prebijelu vilu.
0312 Ne da mu se vila uvatiti,
0313 No se brani skucem i rukavcem.
0314 Ali soko kaoni ti soko,
0315 Zaleće se, na vilu juriši,
0316 Te joj oba oka izvadio,
0317 Te sljećeše oba sustopice
0318 Međ’ junake na zelenoj travi.
0319 Reče Marko prebijeloj vili,
0320 A nad njom je sablju izvadio,
0321 A drži je za bijelu ruku:
0322 ”Čuješ li me, gorska b’jela vilo!
0323 ”Ako mene ne povratiš sina
0324 ”Odsjeću ti sa ramena glavu.”
0325 Prepade se zagorkinja vila:
0326 ”Hoću, reče, deli Kraljeviću.”
0327 Primače se mrtvome junaku,
0328 Pa ga triput ustim’ zapahnula.
0329 A mahala bijelom maramom:
0330 ”Ustaj, reče, Zmajognjeni Vuče!
0331 Vuk se budi, al’ se ne probudi.
0332 Opet vila zapahuje Vuka,
0333 Utpre ga bijelom maramom:
0334 ”Ustaj, reče, Zmajognjeni Vuče.”
0335 Vuk se budi, i očim progleda,
0336 Al’ ne može na noge ustati.
0337 Tada vila prokleta je bila
0338 Meće desnu ruku u njedarca,
0339 Iz njedara bilja izvadila,
0340 Te je biljem namazala Vuka.
0341 Skoči Vuče na noge lagane,
0342 Pa kad viđe, što je i kako je,
0343 Šćaše Vuče pogubiti vilu,
0344 No mu neda ujac Kraljić Marko:
0345 ”Ne, sestriću, ne sijeci vile
0346 ”I ako je Turska posestrima,
0347 ”Kad je taka, posestri se šnjome.”
0348 Tu se Vuče s vilom sestrimio,
0349 Pa odoše pravo u Kruševu,
0350 Te ećime s mora dobaviše,
0351 Vidaše se, i izvidaše se.
0352 Teško vazda ujku bez sestrića,
0353 A sestriću bez valjana ujka.
