Marko Kraljević i Nikolica, ban od Rumelije5
0001 Lov lovio Kraljeviću Marko,
0002 Lov lovio ljetni dan do podne,
0003 Ništa mu se ulovit ne dalo.
0004 Veće mu se bilo dodijalo,
0005 Pa on sjede pod jele zelene.
0006 Tu je sio, pa je počinuo.
0007 I on stade Marko objedivat:
0008 B’jela kruha i glavicu luka.
0009 Al eto ti Sibinjanin-Janka,
0010 Božju Marku pomoć nazivao:
0011 ”Božja pomoć, pobratime Marko!”
0012 L’jepo njemu Marko potprimio.
0013 Tu se oni stanu razgovarat.
0014 Al govori Sibinjanin Janko:
0015 ”Da ti, pobre, moje jade kažem,
0016 Ti bi vazda o njima mislio!
0017 Devet sam se puta oženio,
0018 Sve mi devet ljubi preminulo,
0019 A sad ne znam, hoću li desetom?
0020 Ja dvanaes imadoh sinova,
0021 Smrt je ljuta svijeh pokosila.”
0022 Al govori Kraljeviću Marko:
0023 ”O moj pobre, Sibinjanin Janko!
0024 Da ti, pobre, moje jade kažem,
0025 Ti bi tvoje pozaboravio,
0026 A moje bi na pamet stavio.
0027 Bijeli sam svijet obišao,
0028 Ja se Marko jesam oženio,
0029 Ljubi mi je čedo porodila,
0030 A do malo s čedom preminula.
0031 Opet sam se Marko oženio,
0032 Opet mi je ljubi preminula.
0033 Trećim sam se Marko oženio,
0034 Tri mi sina ljubi porodila,
0035 Sva tri su mi davno preminula.
0036 Opet će mi ljuba poroditi,
0037 Moli Boga, dragi pobratime!
0038 Da bi meni sina porodila.”
0039 Tu se Janko s Markom pozdravio,
0040 A Marko se dvoru povratio.
0041 Kad ej arko b’jelu dvoru došo,
0042 Malanoje vr’jeme postojalo,
0043 Malo vr’jeme ni nedjelja dana.
0044 Ljubi mu je čedo porodila,
0045 Malo čedo, ali muška glava.
0046 Al govori Markova ljubovca:
0047 ”Gospodaru, Kraljeviću Marko!
0048 Koga ćemo pozdravit za kuma,
0049 Kad imamo svakud prijatelja?”
0050 Al govori Kraljeviću Marko:
0051 ”Ne brini se, moja ljubi draga!
0052 Al nemamo Rumeliji ravnoj.
0053 Mi hoćemo pozvati za kuma
0054 Nikolicu, Rumelija bana.”
0055 Pa je Marko knjigu napisao
0056 I šalje je Nikolici banu.
0057 Ovako mu u knjizi kitio:
0058 ”Prijatelju, Nikolica bane!
0059 Dosad jesmo prijatelji bili,
0060 Odsad ćemo bolji, ako Bog da!
0061 Ljuba mi je čedo porodila.
0062 Molim tebe, dragi prijatelju!
0063 Da ti dođeš ka Prilipu gradu,
0064 A za kuma čedu malahnomu.”
0065 Odgovara Nikolica bane:
0066 ”Prijatelju, Kraljeviću Marko!
0067 Rad bih doći ka Prilipu gradu,
0068 Al ne mogu, dragi prijatelju!
0069 Er sam ti se davno pobolio.
0070 Već ti dođi Rumeliji ravnoj
0071 I dovedi čeda malahnoga,
0072 Pa ćemo ga krstiti ovamo.”
0073 Kad je Marku mala knjiga pala
0074 I kad Marko knjigu proučio,
0075 Ne hće ići Rumeliji ravnoj.
0076 Ali mu je ljubi govorila:
0077 ”Gospodare, Kraljeviću Marko!
0078 Mi hajdemo Rumeliji ravnoj,
0079 Da ja vidim Nikolicu bana.”
0080 Kad je Marko ljubi razumio,
0081 Dva je dobra konja opremio.
0082 Na jednoga ljubu postavio,
0083 Na drugog se sam s čedom bacio.
0084 Zdravo idu goricom zelenom.
0085 Kad su došli Rumeliji ravnoj,
0086 L’jepo ih je bane pričekao.
0087 Stavljo ih je za svjetle sovre,
0088 Primako im piva i jediva,
0089 Pred Jelinu crvenoga vina,
0090 A pred Marka vina i rakije,
0091 Dok se Marko nije izopio.
0092 A kada se Marko izopio
0093 Đe je sio, tute i ostao,
0094 U čvrsti je sanak udario.
0095 Kad to vidje Nikolica bane,
0096 Uzme Marka u svoje naruče,
0097 Al ga prije savezao bio,
0098 Saveza mu i noge i ruke,
0099 Pa ga nosi u ledne tamnice,
0100 U studenu vodu do koljena,
0101 U zelenu travu do ramena.
0102 Tu mu dade kruha sjerčanice
0103 I studene od konja vodice,
0104 Još s njim stavlja čeda malahnoga.
0105 Cmili jadna Jelina gospođa,
0106 Nikako se utješit ne može.
0107 Kad se Marko od sna probudio,
0108 A kad vidi, da je sužanjstvu,
0109 I kod sebe čeda malahnoga,
0110 Cmili d’jete, er mu nije majke.
0111 Drnu rukom Kraljeviću Marko,
0112 Drnu rukom tamo i ovamo,
0113 Da b’ ikako uže prekinuo,
0114 Ali ništa učinit ne može.
0115 Tad pocvili Kraljeviću Marko,
0116 Tad pocvili kako d’jete malo,
0117 Pa uzimlje sina malahnoga,
0118 Dava njemu kruha sjerčanice,
0119 Al ga čedo ni taknuti ne će,
0120 Već do malu dušu ispuštilo.
0121 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0122 Pocvilio kako zmija ljuta,
0123 Plače Marko i sebe i čeda.
0124 Pa se muči jadan Kraljeviću
0125 I nekako ruka vezanijeh
0126 Maleno je groblje napravio
0127 I sina je svoga ukopao.
0128 Još je stojo jadan Kraljeviću,
0129 Još je stojo tri bijela dana,
0130 Ali mu je kruha ponestalo.
0131 Trpi Marko još dva puna dana,
0132 Ali više trpjeti ne može.
0133 Vidje Marko, đe će poginuti
0134 U tamnici od ljutoga glada,
0135 Pa je malo groblje otkopao
0136 I mrtva je izvadio sina,
0137 Š njim se b’jeli danak prehranio.
0138 Ali eto i gore nevolje.
0139 I sina je već pojio Marko,
0140 A sad što će jadan, kako li će?
0141 Da ko vidi jadnog Kraljevića,
0142 Kako se je razljutio Marko,
0143 Razljuti se kao gorsko zv’jere.
0144 Drnu rukam tamo i ovamo,
0145 Na rukam je uže prekinuo
0146 I na nogam, štono više b’jaše.
0147 Tamnici je na vrata spanuo
0148 I u vrata nogom udario,
0149 Namah su se vrata otvorila.
0150 Pa on pođe u bijele dvore,
0151 B’jele dvore Nikolice bana.
0152 Tu je svoju ljubu nahodio,
0153 Ona cvili i suze prol’jeva.
0154 Ali joj je Marko govorio:
0155 ”A ne cvili, moja ljubi draga!
0156 Ak’ i jesi izgubila sina,
0157 Ali n’jesi gospodara Marka.”
0158 Pa je svoju ćordu uzimao,
0159 Po dvoru je pošetao Marko,
0160 Al ne nađe Nikolicu bana,
0161 Jer bijaše u lov otišao,
0162 Lov loviti gori po zelenoj.
0163 Već mu bio ljubu nahodio,
0164 Đeno sinka u bešljici šika,
0165 Pa joj Marko odrubio glavu,
0166 A malahno d’jete uzimao
0167 I baci ga doli niz prozore.
0168 Po dvoru je blaga pokupio,
0169 A u dvore oganj upuštio,
0170 Iz podruma tri konja izveo.
0171 Na jednoga natovari blago,
0172 Na drugog je ljubu postavio,
0173 Na trećega i sam uzjahao,
0174 Pa on ide bijelu Prilipu
0175 Pjevajući i pop’jevajući.
