Marko Kraljević i Musa Arbamusa5
0001 Svečera se Turci sastajali
0002 U mejani mlade krčmarice,
0003 U Stambulu, gradu bijelomu,
0004 Nuz dvorove cara čestitoga.
0005 Tam dolazi Musa Arbamusa
0006 Na divane mladoj krčmarici.
0007 Popio je sto akova vina,
0008 Što je vina, a što i rakije.
0009 Kad se Musa ponapio vina,
0010 Rujnog vina i žute rakije,
0011 Onda poče junak nabrajati,
0012 Nabrajati i cara koriti:
0013 ”Evo ima devet godin’ dana,
0014 Otkad dvorim cara gospodara,
0015 Gospodara, da bi ga ne bilo!
0016 Pa još nisam izdvorio konja,
0017 Ta nit konja, nit bojna oružja,
0018 NI dolame nove ni polovne.
0019 Al tako mi moje vire svete,
0020 Uteći ću u ravno primorje,
0021 Kud s’ provozi to carevo blago,
0022 Rastirat ću skele okol mora,
0023 Zatvorit ću pute po primorju,
0024 Sazidat ću kulu u primorju.
0025 Okol kule metat ću rešetke,
0026 Gdi ću višat odže i spahije,
0027 Alajbege, age i vezire,
0028 Stare Turke, mlade janjičare.”
0029 Što je Ture pjano benedalo,
0030 Te je trizno zbilja učinilo.
0031 On uteče u ravno primorje,
0032 Kud prolazi to carevo blago,
0033 Te rastira skele okol mora
0034 I zatvori pute u primorju,
0035 Kud prolaze careve delije,
0036 Kud prolaze i blago provoze:
0037 Na godinu po trista tovara,
0038 Što harača, što careva mita,
0039 Što vezirom đunđa i kamenja,
0040 A spahijam bisera i zlata,
0041 Što bulama burma i đerdana,
0042 A kadunam razni šekerlija.
0043 Sve je Musa sebi ustavio,
0044 Na primorju kulu načinio,
0045 Okol kule gvozdene rešetke,
0046 Gdi će višat odže i spahije,
0047 Alajbege, age i vezire,
0048 Stare Turke, mlade janjičare.
0049 Tom ni dugo postojalo vrime,
0050 Primorje se u crno zavilo
0051 Od zuluma Muse Arbamuse
0052 I njegovih mnogijeh sužanja.
0053 Rastirao skele okol mora,
0054 Zatvorio pute u primorju,
0055 Kud prolaze careve delije,
0056 Kud prolaze i blago provoze:
0057 Na godinu po trista tovara,
0058 Što harača, što careva mita,
0059 Što vezirom đunđa i kamenja,
0060 A spahijam bisera i zlata,
0061 Što bulama burma i đerdana,
0062 A kadunma raznih šekerlija.
0063 Pa on hvata odže i spahije,
0064 Alajbege, age i vezire,
0065 Stare Turke, mlade janjič<are,
0066 I nuz Turek carevo unuče,
0067 Pa ih viša kuli na rešetke,
0068 Pa ih muči mukam nečuvenim.
0069 Zakukalo to ravno primorje,
0070 Zakukalo, u crno s’ obvilo,
0071 Kukajući cara zamolilo,
0072 Da mu care u pomoći bude.
0073 A još više jadikuju bule,
0074 Mlade bule i lipe kadune,
0075 Ne za blagom, već za mladim Turci,
0076 Jer su Turci draži od bisera.
0077 Kad je care pravo razumio
0078 Što Arapin po primorju čini,
0079 On dozivlje Mustafu vezira,
0080 Pa je njemu lipo govorio:
0081 ”Moj veziru, moje desno krilo!
0082 Dodija mi tužba iz primorja,
0083 A još više to plakanje bula,
0084 Mladih bula i lipih kaduna.
0085 Pa i to bi Musi oprostio,
0086 Da m’ unuka nije pogubio
0087 I snahu mi ljuto rascvilio,
0088 Rascvilio, u crno zavio.
0089 Ta se rana ne da prigoriti,.
0090 To se mora Musi osvetiti.
0091 Zato uzmi, Mustafa veziru,
0092 Zato uzmi tri hiljade vojske!
0093 Pa ti idi u ravno primorje
0094 I ukroti crnog Arapina.”
0095 Kad je vezir cara razumio,
0096 Uzimao tri hiljade vojske,
0097 Pa on ide u ravno primorje.
0098 Kad je došo u ravno primorje,
0099 Dočeka ga Musa Arbamusa
0100 I dari iz tajnih zasjeda.
0101 Kako j’ mudro Musa udario,
0102 U brzo je Turke poharao
0103 I vezira živa ufatio.
0104 Oči mu je živom izvadio,
0105 Pak mu veže ruke naopako,
0106 A noge mu ispod konja penje,
0107 Pak ga šalje caru u Stambule,
0108 Da mu kaže, kud dopade vojska.
0109 Kada care vezira ugleda,
0110 Mal ne puče od teškoga jada.
0111 A kad se je malo osv’jestio,
0112 Osv’jestio, a i okrepio,
0113 Priče mislit, što bi učinio,
0114 Kako li bi Musi doskočio.
0115 Pa dozivlje sve redom junake
0116 I obića nebrojeno blago,
0117 Koji bi mu Musu pogubio,
0118 Pogubio ali ufatio.
0119 Mnogi su se javili junaci,
0120 Al se nisu natrag povrnuli.
0121 Kada vidi care gospodine,
0122 Što počini Musa Arbamusa,
0123 Što počini po ravnom primorju,
0124 Što počini iz silnih junaka
0125 I da nema nad njega junaka,
0126 Pobrinu se i za svoju glavu;
0127 Pa on misli i mudro razmišlja,
0128 Gdi će naći tolikog junaka,
0129 Koj’ umije Musi doskočiti
0130 I njegovu silu uništiti.
0131 To gledao odža Ćupriliću,
0132 To gledao, caru dolazio,
0133 Pa bjesedi caru gospodinu:
0134 ”Svetla kruno, care gospodine!
0135 Testir mi je s carom govoriti.
0136 Da je sada Kraljeviću Marko,
0137 On bi smio s Musom boj voditi,
0138 Jer je junak, kakvog Turska nema.”
0139 Kad je care odžu razumio,
0140 Niz lice je gorke suze lio,
0141 Pa bjesedi odži Ćupriliću,
0142 Pa bjesedi tiho, žalovito:
0143 ”Prođi me se, odža Ćupriliću!
0144 Davno j’ umr’o Kraljeviću Marko,
0145 Već od njega ni kostiju nema:
0146 Tri j’godine, kako j’ u tavnici.”
0147 Veli njemu odža Ćupriliću,
0148 Veli njemu tiho umiljato:
0149 ”Svetla kruno, care gospodine!
0150 Testir mije upitati care,
0151 Što ćeš dati onomu junaku,
0152 Koj’ti kaže al dovede Marka?”
0153 Odgovara care gospodine,
0154 Odgovara i Bogom se kune:
0155 ”Dao bi mu u Bosnoj Vezirluk
0156 Bez promine na deset godina,
0157 Nit ću tražit pare ni dinara,
0158 Niti dara, nit kakvog uzdarja.”
0159 Kad to čuo odža Ćupriliću,
0160 Skočio se na noge lagane,
0161 Pa on ide u tavnicu tavnu
0162 I dovede Kraljevića Marka.
0163 Kosa mu je do crne zemljice,
0164 Polu stere, s polom se pokriva.
0165 Nokti su mu, orati bi mogo,
0166 Ubila ga memla sa kamena,
0167 Pocrnio kano katran crni,
0168 Žuto lice, ko da je od voska.
0169 Kada ga je care ugledao,
0170 Skoro ga je od njeg uplašio,
0171 Pa govori care gospodine,
0172 Pa govori Kraljeviću Marku:
0173 ”Jesi l’ jošte u životu, Marko!
0174 I hoćeš li bolu preboliti?”
0175 Odgovara Kraljeviću Marko:
0176 ”Jesam, care, ali baš u hudo,
0177 I teško ću bolu preboliti,
0178 Ak’ ne budem dobre dvorbe imo.”
0179 Stade care tužiti se Marku,
0180 Što je njemu Musa počinio,
0181 Pak on pita Kraljevića Marka,
0182 Bi l’ se mogo junak poduzeti,
0183 Pogubiti Musu Arbamusu?
0184 Obića mu tri tovara blaga,
0185 Tri tovara i tri bila grada,
0186 Dva na moru, treći na Dunavu!
0187 Slušao je Kraljeviću Marko,
0188 Slušao je carevu bjesedu,
0189 Pa je caru tiho odgovaro:
0190 ”Na milosti, care gospodine!
0191 Ubila me memla od kamena,
0192 Da ne mogu ni očima gledat,
0193 A kamo li s Musom mejda dilit.
0194 Neg me vodi u nove mehane,
0195 I donesi vina i rakije,
0196 I debelog mesa ovčetine,
0197 I pšeničnog bijeloga hleba,
0198 Da se hranim nekoliko dana,
0199 Kazat ću ti, kad budem za mejdan.”
0200 Kad je care Marka razumio,
0201 Dozivo je tri berbera mlada.
0202 Jedan mije drugi Marka brije,
0203 A treći mu nokte obrizuje.
0204 Te ga vodi u novu mehanu,
0205 U mehanu krčmarici Mari,
0206 Da ga hrani i poji slaboga,
0207 Da se Marko skoro oporavi.
0208 Kad je Mara Makra ugledala,
0209 Od tuge je gorko proplakala,
0210 Pak se šeće po novoj mehani
0211 I daje mu, štogod zaiskaše,
0212 Da e hrani i okripi Marko.
0213 Sjedi Marko tri puna miseca,
0214 Dokle se je malo pokripio.
0215 Pita care Kraljevića Marka:
0216 ”Možeš, Marko, na mejdan izići,
0217 Dodija mi ljuta sirotinja,
0218 I višanje aga i spahija,
0219 Alajbega i mladih vezira,
0220 Starih Turak’, mladih janjičara?”
0221 Odgovara Kraljeviću Marko:
0222 ”Ovo jesi, care gospodine!
0223 Donesi mi suve drenovine
0224 Sa tavana od devet godina,
0225 Da ogledam, hoće l’ voda curit.”
0226 Donesoše Marku drenovine,
0227 Drenovine od devet godina.
0228 Stisnu Marko sa desnicom rukom
0229 I smrvi ju na sitne komade,
0230 Al ni kaplje vode ne iscidi.
0231 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0232 On govori caru gospodinu:
0233 ”Bogme, care, jošt nije vrime,
0234 Još jakosti nisam sakupio,
0235 Samo čekaj jošte misec dana,
0236 Dok se junak bolje pokrijepim.”
0237 Kad to čuo care gospodine,
0238 Pusti Marka jošte misec dana,
0239 Da se junak bolje pokrijepi
0240 I da snagu on junačku kupi.
0241 A kad poršlo do mijesec dana,
0242 Marko išće suvu drenovinu,
0243 Pak ju stišće sa rukom desnicom
0244 I ižmika tri kapljice vode
0245 I satre ju u sitani prašak.
0246 Tada Marko caru govorio:
0247 ”Evo doba od mejdana, care!
0248 Sada ću se s Musom ogledati.”
0249 Pak se šeće Novaku kovaču,
0250 Kovaču je mudro bjesedio:
0251 ”Kuj mi sablju, Novače kovače!
0252 Kuj mi sablju, kakve skoro nisi,
0253 Kuj mi sablju za Musinu glavu,
0254 Ja ću s Musom mejdan dijeliti.”
0255 Pak se maša u svoje džepove
0256 I daje mu trideset dukata.
0257 Pa se šeće u novu mehanu,
0258 Pije vino tri četiri dana,
0259 Da b’ brojio, bilo bi trideset.
0260 Pa on ide Novaku kovaču:
0261 ”Jesi l’, Novo, sablju sakovao,
0262 Kakve jošte ti kovao nisi?”
0263 Odgovara Novače kovače,
0264 Odgovara Kraljeviću Marku:
0265 ”Eto sablja, a eto nakovanj,
0266 Pak pokušaj, je li dobra sablja.”
0267 Uze Marko sablju sa nakovnja,
0268 I udara š njome o nakovanj.
0269 Kako j’ Marko ljuto zamahnuo,
0270 Nakovanj je š njome prosikao.
0271 Pak on pita Novaka kovača:
0272 ”Ej Boga ti, Novače kovače!
0273 Jesi l’ kadgod bolju kovo sablju?”
0274 Odgovara Novače kovače,
0275 Odgovara i smije se s Markom:
0276 ”Ej Boga ti, Kraljeviću Marko!
0277 Kazat ću ti, kad me tako pitaš.
0278 Jesam jednu bolju sakovao,
0279 Bolju sablju a boljem junaku,
0280 A to ti je Musa Arbamusa.
0281 Kad udari š njome po nakovnju,
0282 On rasiče nakov i nakovanj
0283 I pod njime kame od mramora.”
0284 Razljuti se Kraljeviću Marko,
0285 Razljuti se, al ništa ne veli,
0286 Pak bjesedi Novaku kovaču:
0287 ”Pruži ruku, Novače kovače!
0288 Pruži ruku, da ti sablju platim.”
0289 To poslušao Novače kovače,
0290 To poslušao, žalosna mu majka!
0291 Pruži ruku, ujide ga guja.
0292 Mahnu sabljom Kraljeviću Marko,
0293 Mahnu sabljom, odsiče mu ruku.
0294 Pa govori Kraljeviću Marko:
0295 ”To je zato, Novače kovače!
0296 Da ne kuješ ni bolje ni gore,
0297 NI za boljog, ni goreg junaka.
0298 A evo ti sto žutih dukata,
0299 Da ne prosiš za života svoga.”
0300 Kad je Marko s Novakom svršio,
0301 Fatao je šarca od mejdana,
0302 Pa on jaši u ravno primorje,
0303 Svud se skita i za Musu pita,
0304 Al ni Muse, ni od Muse glasa.
0305 To je Marku i pomučno bilo,
0306 Pa on misli svakojake misli,
0307 Pa on traži Musa Arbamusa.
0308 Kad je bio prije b’jele zore
0309 Nuz klisuru ispod Kačanika,
0310 Al eto ti Musu Arbamusu,
0311 Na vrancu je noge prekrižio,
0312 Buzdovana baca u oblake,
0313 Pak ga čeka u bijele ruke.
0314 A kada se blizu sastadoše,
0315 Sastadoše a i opaziše,
0316 Govori mu Kraljeviću Marko:
0317 ”Deder, Musa, ukloni se s puta,
0318 Il ukloni, il mi se pokloni.”
0319 Odgovara Musa Arbamusa:
0320 ”Projdi, Marko, ne zamići kavge
0321 Il odjaši da pijemo vino.
0322 A ja ti se ukloniti ne ću,
0323 Ako te je i kraljica rodila
0324 Na čardaku, na mehku dušeku,
0325 I u zlatnu svilu povijala,
0326 Othranila medom i šekerom,
0327 A mene je ljuta Arapkinja
0328 Kod ovaca na zimi studenoj;
0329 U crnu me struku zavijala,
0330 A vinovom lozom povijala,
0331 Odgojila sa mlikom ovčijem,
0332 Pa me ipak često zaklinjala
0333 Da s’ nikomu ne uklanjam s puta.”
0334 Kad je čuo Kraljeviću Marko,
0335 Kad je čuo, što Musa govori,
0336 Pusti junak svoje bojno kopje
0337 Izmed uši šarcu od mejdana
0338 I baca ga Musi spram srdašcu.
0339 Ali mu je Musa doskočio,
0340 Priko sebe koplj eporpustio,
0341 Pa on baca svoje vito kopje,
0342 Da udari Kraljevića Marka,
0343 Al ga Marko s budovanom odbi.
0344 Kako ga je lako zavatio,
0345 Na tri ga je d’jela relomio,
0346 Sve tri d’jela pred Musu frčila.
0347 Kad to vidi Musa Arbamusa,
0348 Dočepa se sablje okovane,
0349 Jedan drugom juriš učiniše.
0350 Mahnu sabljom Kraljeviću Marko,
0351 Teški Musa podmetnu buzdovan,
0352 Puče sablja na devet komada.
0353 Sada Musa đordu pograbio,
0354 Da udari Kraljevića Marka,
0355 Al ju Marko s buzdovanom čeka,
0356 Rastepe ju na triest komada.
0357 Sad trgoše teške buzdovane,
0358 I š njima se staše udarati.
0359 Buzdovanom pera polomiši,
0360 Polomiše, u travu baciše.
0361 Pak sa brzih odsjedoše konja,
0362 Pak s’ hvataju rukam okol pasa,
0363 Bacaju se na zelenu travu.
0364 Te kako se lasno porušiše,
0365 Crnom zemljom oni potresoše.
0366 Ali dojde junak na junaka,
0367 Crni Musa na mrkoga Marka.
0368 Nit se može da obori Marko,
0369 Nit se dade Musa oboriti.
0370 Hrvaše se ko dva b’jesna lava,
0371 Hrvaše se litni dan do podna.
0372 Po Musi je b’jela ina pala,
0373 A po Marku b’jela i krvava.
0374 Kad to vidi Musa Arbamusa,
0375 Bjesedio Kraljeviću Marku:
0376 ”Mahni, Marko, ali da odmahnem,
0377 Da vidimo, čij će biti mejdan.”
0378 Odmahuje Kraljeviću Marko,
0379 Al se Musa odmahnut ne dade.
0380 Tad odmahnu Musa Arbamusa,
0381 Baci Marka u zelenu travu,
0382 Pak mu sjede na prsa junačka,
0383 Da ga kolje il ugnjavi mlada,
0384 Il ugnjavi, il nožem raspori.
0385 Kad je Marko tužan opazio,
0386 Što je Musa iz njeg naumio,
0387 Sve je misli na jednu smislio,
0388 Pa je zvao posestrimu vilu:
0389 ”Gdi si danas, posestrimo vilo,
0390 Gdi si danas,nigda te ne bilo!
0391 Jeda si se krivo zaklinjala,
0392 Da ćeš meni u pomoći biti,
0393 Gdigod meni do nevolje bude.”
0394 Odvikuje posestrima vila,
0395 Odvikuje iz crne gorice:
0396 ”Je li, brate, Kraljeviću Marko!
0397 Je l’ nisam lipo govorila,
0398 Da ne činiš u nedilju kavge,
0399 Nedilja je Bogu na poštenje.
0400 A sramota dvojma na jednoga,
0401 Još sramnije ludo poginuti.
0402 Gdi su tebi guje iz potaje,
0403 Koje sam ti za obrambu dala?”
0404 Slušao je Musa Arbamusa,
0405 Slušao je iz oblaka riči,
0406 Pa pogleda brdu u oblake,
0407 Da on vidi, s skim Marko govori.
0408 Brzo j’ Musa oči podigao,
0409 Al ni brzo vilu opazio.
0410 Kad vidio Musino gledanje,
0411 Potgo je nože iz potaje,
0412 Rasporio Musu Arbamusu,
0413 Rasporio od pupka do vrata.
0414 Pade Musa na Kraljević-Marka.
0415 Stenje Marko pod mrtvijem Musom,
0416 Stenjući se teško iskopao.
0417 Pa on sjede u travu zelenu,
0418 Da odahne i da opočine
0419 Od umora i teškog borenja.
0420 Tude ga je vila sukobila,
0421 Pa je Marku ovak govorila:
0422 ”Čuješ baćo, Kraljeviću-Marko!
0423 Od kada je na svitu junaka,
0424 Još nij’ boljih porodila majka,
0425 Ni od Muse, ni Kraljević-Marka.
0426 Jači Musa, al mudriji Marko,
0427 Brži Musa, a još brži Marko.
0428 Nit su pili, nit su divanili,
0429 Već borili, dok su s oborili.”
0430 Kad se Marko malo odmorio
0431 I viline riči poslušao,
0432 Podiže se na noge junačke,
0433 Pa on stade Musu pregledati,
0434 Al u Musi tri srca junačka,
0435 Tri su srca, jedno do drugoga.
0436 Jedno mu se srce umorilo,
0437 I krvavim znojem obalilo,
0438 A drugo se istom razigralo,
0439 Razigralo i za mejdan čulo,
0440 A na trećem ljuta guja spava,
0441 Ljuta guja ljutoga otrova.
0442 Kad je Marko guju ugledao,
0443 Podrmo je sa mrtvijem tilom,
0444 Probudio guju otrovanu.
0445 A kad se je guja probudila,
0446 Mrtav Musa po ledini đipa,
0447 Kano da je u mehani s Turci.
0448 U tom Marka guja opazila,
0449 Pa je njemu ovak govorila:
0450 ”Hvali Bogu, Kraljeviću Marko!
0451 Da se nisam prije probudila,
0452 Dok je Musa u životu bio,
0453 Od tebe bi mnogo jada bilo.”
0454 Kad je čuo Kraljeviću Marko,
0455 Kad je čuo te gujine grožnje,
0456 Proli suze niz bijelo lice,
0457 Suze toči, ovako govori:
0458 ”Jao meni, da od Boga znadeš!
0459 Gdi pogubi od sebe boljega,
0460 Ta boljega a i jačijega.”
0461 Kada se je Marko naplakao,
0462 Odsjeko je tu Musinu glavu
0463 I baci ju šarcu u zobnicu,
0464 Pa on ide u Musine dvore
0465 I on kupi blago i bogatstvo,
0466 Pak ga dili primorkim sirota,
0467 Pa on ruši kulu u primorju
0468 I rastrga okolo rešetke,
0469 Pa on ide do Stambula grada.
0470 On se šeće caru gospodinu
0471 I daje mu tu Musinu glavu.
0472 Kad je care glavu ugledao,
0473 Na crnu je on zemljicu pao.
0474 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0475 On govori caru gospodinu:
0476 Ta ne boj se, care gospodine!
0477 Mrtav Musa, a mrtva mu glava,
0478 Grad porušen, blago pridobito.”
0479 Ali care i ne čuje Marka,
0480 Nego dršće ko šiba na vodi.
0481 Progovara Kraljeviću Marko,
0482 Progovara, u rebra ga barka:
0483 ”Ustaj, care, nema više Muse
0484 Ni njegove sile ni osvete.
0485 Tako dršćeš ti pred mrtvom glavom,
0486 Što bi jadan, da ga vidiš živa?”
0487 Kada se je care osv’jestio,
0488 Daje Marku tri tovara blaga,
0489 Tri tovara i tri bila grada,
0490 Dva na moru, treći na Dunavu.
0491 Ne će Marko na dare ni gledat,
0492 Već on ide bijelom Prilipu,
0493 Da pozdravi staru milu majku,
0494 Staru majku i vijernu ljubu.
0495 Ode Marko gorom bez obzira,
0496 Osta care uživajuć mira.
0497 Kad je Marko u Prilipa došo,
0498 Daleko ga ugledala ljuba,
0499 Još je dalje pred njeg izlazila.
0500 Kad je Marko ljubu ugledao,
0501 Lipo ju je junak celivao.
0502 Al bjesedi ljuba Anđelija:
0503 ”Davor Marko, jedini u majke!
0504 Lipu sam ti jabuku ubrala.”
0505 Kad je Marko ljubu razumio,
0506 Od radosti suze je prolio,
0507 Pa on ide gore u čardake.
0508 Al se majka s čedom zabavljala,
0509 Lice mu je Kraljevića Marka,
0510 Ruke su mu Kraljevića Marka,
0511 Crne oči ljube Anđelije,
0512 A pogleda stare mile majke,
0513 A sm’ješi se na Kraljević-Marka.
0514 Kad je Marko sina ugledao,
0515 Od radosti suze je prolio,
0516 Pa bjesedi ljubi Anđeliji:
0517 ”Hvala, ljubo, na zlatnoj jabuki,
0518 Lipo si ju sačuvala Marku
0519 Dok je Marko s Musom vojevao.”
