Марко Краљевић и Муса Арбамуса5
0001 Свечера се Турци састајали
0002 У мејани младе крчмарице,
0003 У Стамбулу, граду бијелому,
0004 Нуз дворове цара честитога.
0005 Там долази Муса Арбамуса
0006 На диване младој крчмарици.
0007 Попио је сто акова вина,
0008 Што је вина, а што и ракије.
0009 Кад се Муса понапио вина,
0010 Рујног вина и жуте ракије,
0011 Онда поче јунак набрајати,
0012 Набрајати и цара корити:
0013 ”Ево има девет годин’ дана,
0014 Откад дворим цара господара,
0015 Господара, да би га не било!
0016 Па још нисам издворио коња,
0017 Та нит коња, нит бојна оружја,
0018 НИ доламе нове ни половне.
0019 Ал тако ми моје вире свете,
0020 Утећи ћу у равно приморје,
0021 Куд с’ провози то царево благо,
0022 Растират ћу скеле окол мора,
0023 Затворит ћу путе по приморју,
0024 Сазидат ћу кулу у приморју.
0025 Окол куле метат ћу решетке,
0026 Гди ћу вишат оџе и спахије,
0027 Алајбеге, аге и везире,
0028 Старе Турке, младе јањичаре.”
0029 Што је Туре пјано бенедало,
0030 Те је тризно збиља учинило.
0031 Он утече у равно приморје,
0032 Куд пролази то царево благо,
0033 Те растира скеле окол мора
0034 И затвори путе у приморју,
0035 Куд пролазе цареве делије,
0036 Куд пролазе и благо провозе:
0037 На годину по триста товара,
0038 Што харача, што царева мита,
0039 Што везиром ђунђа и камења,
0040 А спахијам бисера и злата,
0041 Што булама бурма и ђердана,
0042 А кадунам разни шекерлија.
0043 Све је Муса себи уставио,
0044 На приморју кулу начинио,
0045 Окол куле гвоздене решетке,
0046 Гди ће вишат оџе и спахије,
0047 Алајбеге, аге и везире,
0048 Старе Турке, младе јањичаре.
0049 Том ни дуго постојало вриме,
0050 Приморје се у црно завило
0051 Од зулума Мусе Арбамусе
0052 И његових многијех сужања.
0053 Растирао скеле окол мора,
0054 Затворио путе у приморју,
0055 Куд пролазе цареве делије,
0056 Куд пролазе и благо провозе:
0057 На годину по триста товара,
0058 Што харача, што царева мита,
0059 Што везиром ђунђа и камења,
0060 А спахијам бисера и злата,
0061 Што булама бурма и ђердана,
0062 А кадунма разних шекерлија.
0063 Па он хвата оџе и спахије,
0064 Алајбеге, аге и везире,
0065 Старе Турке, младе јањич<аре,
0066 И нуз Турек царево унуче,
0067 Па их виша кули на решетке,
0068 Па их мучи мукам нечувеним.
0069 Закукало то равно приморје,
0070 Закукало, у црно с’ обвило,
0071 Кукајући цара замолило,
0072 Да му царе у помоћи буде.
0073 А још више јадикују буле,
0074 Младе буле и липе кадуне,
0075 Не за благом, већ за младим Турци,
0076 Јер су Турци дражи од бисера.
0077 Кад је царе право разумио
0078 Што Арапин по приморју чини,
0079 Он дозивље Мустафу везира,
0080 Па је њему липо говорио:
0081 ”Мој везиру, моје десно крило!
0082 Додија ми тужба из приморја,
0083 А још више то плакање була,
0084 Младих була и липих кадуна.
0085 Па и то би Муси опростио,
0086 Да м’ унука није погубио
0087 И снаху ми љуто расцвилио,
0088 Расцвилио, у црно завио.
0089 Та се рана не да пригорити,.
0090 То се мора Муси осветити.
0091 Зато узми, Мустафа везиру,
0092 Зато узми три хиљаде војске!
0093 Па ти иди у равно приморје
0094 И укроти црног Арапина.”
0095 Кад је везир цара разумио,
0096 Узимао три хиљаде војске,
0097 Па он иде у равно приморје.
0098 Кад је дошо у равно приморје,
0099 Дочека га Муса Арбамуса
0100 И дари из тајних засједа.
0101 Како ј’ мудро Муса ударио,
0102 У брзо је Турке похарао
0103 И везира жива уфатио.
0104 Очи му је живом извадио,
0105 Пак му веже руке наопако,
0106 А ноге му испод коња пење,
0107 Пак га шаље цару у Стамбуле,
0108 Да му каже, куд допаде војска.
0109 Када царе везира угледа,
0110 Мал не пуче од тешкога јада.
0111 А кад се је мало осв’јестио,
0112 Осв’јестио, а и окрепио,
0113 Приче мислит, што би учинио,
0114 Како ли би Муси доскочио.
0115 Па дозивље све редом јунаке
0116 И обића небројено благо,
0117 Који би му Мусу погубио,
0118 Погубио али уфатио.
0119 Многи су се јавили јунаци,
0120 Ал се нису натраг поврнули.
0121 Када види царе господине,
0122 Што почини Муса Арбамуса,
0123 Што почини по равном приморју,
0124 Што почини из силних јунака
0125 И да нема над њега јунака,
0126 Побрину се и за своју главу;
0127 Па он мисли и мудро размишља,
0128 Гди ће наћи толиког јунака,
0129 Кој’ умије Муси доскочити
0130 И његову силу уништити.
0131 То гледао оџа Ћуприлићу,
0132 То гледао, цару долазио,
0133 Па бјеседи цару господину:
0134 ”Светла круно, царе господине!
0135 Тестир ми је с царом говорити.
0136 Да је сада Краљевићу Марко,
0137 Он би смио с Мусом бој водити,
0138 Јер је јунак, каквог Турска нема.”
0139 Кад је царе оџу разумио,
0140 Низ лице је горке сузе лио,
0141 Па бјеседи оџи Ћуприлићу,
0142 Па бјеседи тихо, жаловито:
0143 ”Прођи ме се, оџа Ћуприлићу!
0144 Давно ј’ умр’о Краљевићу Марко,
0145 Већ од њега ни костију нема:
0146 Три ј’године, како ј’ у тавници.”
0147 Вели њему оџа Ћуприлићу,
0148 Вели њему тихо умиљато:
0149 ”Светла круно, царе господине!
0150 Тестир мије упитати царе,
0151 Што ћеш дати оному јунаку,
0152 Кој’ти каже ал доведе Марка?”
0153 Одговара царе господине,
0154 Одговара и Богом се куне:
0155 ”Дао би му у Босној Везирлук
0156 Без промине на десет година,
0157 Нит ћу тражит паре ни динара,
0158 Нити дара, нит каквог уздарја.”
0159 Кад то чуо оџа Ћуприлићу,
0160 Скочио се на ноге лагане,
0161 Па он иде у тавницу тавну
0162 И доведе Краљевића Марка.
0163 Коса му је до црне земљице,
0164 Полу стере, с полом се покрива.
0165 Нокти су му, орати би мого,
0166 Убила га мемла са камена,
0167 Поцрнио кано катран црни,
0168 Жуто лице, ко да је од воска.
0169 Када га је царе угледао,
0170 Скоро га је од њег уплашио,
0171 Па говори царе господине,
0172 Па говори Краљевићу Марку:
0173 ”Јеси л’ јоште у животу, Марко!
0174 И хоћеш ли болу преболити?”
0175 Одговара Краљевићу Марко:
0176 ”Јесам, царе, али баш у худо,
0177 И тешко ћу болу преболити,
0178 Ак’ не будем добре дворбе имо.”
0179 Стаде царе тужити се Марку,
0180 Што је њему Муса починио,
0181 Пак он пита Краљевића Марка,
0182 Би л’ се мого јунак подузети,
0183 Погубити Мусу Арбамусу?
0184 Обића му три товара блага,
0185 Три товара и три била града,
0186 Два на мору, трећи на Дунаву!
0187 Слушао је Краљевићу Марко,
0188 Слушао је цареву бјеседу,
0189 Па је цару тихо одговаро:
0190 ”На милости, царе господине!
0191 Убила ме мемла од камена,
0192 Да не могу ни очима гледат,
0193 А камо ли с Мусом мејда дилит.
0194 Нег ме води у нове механе,
0195 И донеси вина и ракије,
0196 И дебелог меса овчетине,
0197 И пшеничног бијелога хлеба,
0198 Да се храним неколико дана,
0199 Казат ћу ти, кад будем за мејдан.”
0200 Кад је царе Марка разумио,
0201 Дозиво је три бербера млада.
0202 Један мије други Марка брије,
0203 А трећи му нокте обризује.
0204 Те га води у нову механу,
0205 У механу крчмарици Мари,
0206 Да га храни и поји слабога,
0207 Да се Марко скоро опорави.
0208 Кад је Мара Макра угледала,
0209 Од туге је горко проплакала,
0210 Пак се шеће по новој механи
0211 И даје му, штогод заискаше,
0212 Да е храни и окрипи Марко.
0213 Сједи Марко три пуна мисеца,
0214 Докле се је мало покрипио.
0215 Пита царе Краљевића Марка:
0216 ”Можеш, Марко, на мејдан изићи,
0217 Додија ми љута сиротиња,
0218 И вишање ага и спахија,
0219 Алајбега и младих везира,
0220 Старих Турак’, младих јањичара?”
0221 Одговара Краљевићу Марко:
0222 ”Ово јеси, царе господине!
0223 Донеси ми суве дреновине
0224 Са тавана од девет година,
0225 Да огледам, хоће л’ вода цурит.”
0226 Донесоше Марку дреновине,
0227 Дреновине од девет година.
0228 Стисну Марко са десницом руком
0229 И смрви ју на ситне комаде,
0230 Ал ни капље воде не исциди.
0231 Кад то види Краљевићу Марко,
0232 Он говори цару господину:
0233 ”Богме, царе, јошт није вриме,
0234 Још јакости нисам сакупио,
0235 Само чекај јоште мисец дана,
0236 Док се јунак боље покријепим.”
0237 Кад то чуо царе господине,
0238 Пусти Марка јоште мисец дана,
0239 Да се јунак боље покријепи
0240 И да снагу он јуначку купи.
0241 А кад поршло до мијесец дана,
0242 Марко ишће суву дреновину,
0243 Пак ју стишће са руком десницом
0244 И ижмика три капљице воде
0245 И сатре ју у ситани прашак.
0246 Тада Марко цару говорио:
0247 ”Ево доба од мејдана, царе!
0248 Сада ћу се с Мусом огледати.”
0249 Пак се шеће Новаку ковачу,
0250 Ковачу је мудро бјеседио:
0251 ”Куј ми сабљу, Новаче коваче!
0252 Куј ми сабљу, какве скоро ниси,
0253 Куј ми сабљу за Мусину главу,
0254 Ја ћу с Мусом мејдан дијелити.”
0255 Пак се маша у своје џепове
0256 И даје му тридесет дуката.
0257 Па се шеће у нову механу,
0258 Пије вино три четири дана,
0259 Да б’ бројио, било би тридесет.
0260 Па он иде Новаку ковачу:
0261 ”Јеси л’, Ново, сабљу саковао,
0262 Какве јоште ти ковао ниси?”
0263 Одговара Новаче коваче,
0264 Одговара Краљевићу Марку:
0265 ”Ето сабља, а ето наковањ,
0266 Пак покушај, је ли добра сабља.”
0267 Узе Марко сабљу са наковња,
0268 И удара ш њоме о наковањ.
0269 Како ј’ Марко љуто замахнуо,
0270 Наковањ је ш њоме просикао.
0271 Пак он пита Новака ковача:
0272 ”Еј Бога ти, Новаче коваче!
0273 Јеси л’ кадгод бољу ково сабљу?”
0274 Одговара Новаче коваче,
0275 Одговара и смије се с Марком:
0276 ”Еј Бога ти, Краљевићу Марко!
0277 Казат ћу ти, кад ме тако питаш.
0278 Јесам једну бољу саковао,
0279 Бољу сабљу а бољем јунаку,
0280 А то ти је Муса Арбамуса.
0281 Кад удари ш њоме по наковњу,
0282 Он расиче наков и наковањ
0283 И под њиме каме од мрамора.”
0284 Разљути се Краљевићу Марко,
0285 Разљути се, ал ништа не вели,
0286 Пак бјеседи Новаку ковачу:
0287 ”Пружи руку, Новаче коваче!
0288 Пружи руку, да ти сабљу платим.”
0289 То послушао Новаче коваче,
0290 То послушао, жалосна му мајка!
0291 Пружи руку, ујиде га гуја.
0292 Махну сабљом Краљевићу Марко,
0293 Махну сабљом, одсиче му руку.
0294 Па говори Краљевићу Марко:
0295 ”То је зато, Новаче коваче!
0296 Да не кујеш ни боље ни горе,
0297 НИ за бољог, ни горег јунака.
0298 А ево ти сто жутих дуката,
0299 Да не просиш за живота свога.”
0300 Кад је Марко с Новаком свршио,
0301 Фатао је шарца од мејдана,
0302 Па он јаши у равно приморје,
0303 Свуд се скита и за Мусу пита,
0304 Ал ни Мусе, ни од Мусе гласа.
0305 То је Марку и помучно било,
0306 Па он мисли свакојаке мисли,
0307 Па он тражи Муса Арбамуса.
0308 Кад је био прије б’јеле зоре
0309 Нуз клисуру испод Качаника,
0310 Ал ето ти Мусу Арбамусу,
0311 На вранцу је ноге прекрижио,
0312 Буздована баца у облаке,
0313 Пак га чека у бијеле руке.
0314 А када се близу састадоше,
0315 Састадоше а и опазише,
0316 Говори му Краљевићу Марко:
0317 ”Дедер, Муса, уклони се с пута,
0318 Ил уклони, ил ми се поклони.”
0319 Одговара Муса Арбамуса:
0320 ”Пројди, Марко, не замићи кавге
0321 Ил одјаши да пијемо вино.
0322 А ја ти се уклонити не ћу,
0323 Ако те је и краљица родила
0324 На чардаку, на мехку душеку,
0325 И у златну свилу повијала,
0326 Отхранила медом и шекером,
0327 А мене је љута Арапкиња
0328 Код оваца на зими студеној;
0329 У црну ме струку завијала,
0330 А виновом лозом повијала,
0331 Одгојила са мликом овчијем,
0332 Па ме ипак често заклињала
0333 Да с’ никому не уклањам с пута.”
0334 Кад је чуо Краљевићу Марко,
0335 Кад је чуо, што Муса говори,
0336 Пусти јунак своје бојно копје
0337 Измед уши шарцу од мејдана
0338 И баца га Муси спрам срдашцу.
0339 Али му је Муса доскочио,
0340 Прико себе копљ епорпустио,
0341 Па он баца своје вито копје,
0342 Да удари Краљевића Марка,
0343 Ал га Марко с будованом одби.
0344 Како га је лако заватио,
0345 На три га је д’јела реломио,
0346 Све три д’јела пред Мусу фрчила.
0347 Кад то види Муса Арбамуса,
0348 Дочепа се сабље оковане,
0349 Један другом јуриш учинише.
0350 Махну сабљом Краљевићу Марко,
0351 Тешки Муса подметну буздован,
0352 Пуче сабља на девет комада.
0353 Сада Муса ђорду пограбио,
0354 Да удари Краљевића Марка,
0355 Ал ју Марко с буздованом чека,
0356 Растепе ју на триест комада.
0357 Сад тргоше тешке буздоване,
0358 И ш њима се сташе ударати.
0359 Буздованом пера поломиши,
0360 Поломише, у траву бацише.
0361 Пак са брзих одсједоше коња,
0362 Пак с’ хватају рукам окол паса,
0363 Бацају се на зелену траву.
0364 Те како се ласно порушише,
0365 Црном земљом они потресоше.
0366 Али дојде јунак на јунака,
0367 Црни Муса на мркога Марка.
0368 Нит се може да обори Марко,
0369 Нит се даде Муса оборити.
0370 Хрваше се ко два б’јесна лава,
0371 Хрваше се литни дан до подна.
0372 По Муси је б’јела ина пала,
0373 А по Марку б’јела и крвава.
0374 Кад то види Муса Арбамуса,
0375 Бјеседио Краљевићу Марку:
0376 ”Махни, Марко, али да одмахнем,
0377 Да видимо, чиј ће бити мејдан.”
0378 Одмахује Краљевићу Марко,
0379 Ал се Муса одмахнут не даде.
0380 Тад одмахну Муса Арбамуса,
0381 Баци Марка у зелену траву,
0382 Пак му сједе на прса јуначка,
0383 Да га коље ил угњави млада,
0384 Ил угњави, ил ножем распори.
0385 Кад је Марко тужан опазио,
0386 Што је Муса из њег наумио,
0387 Све је мисли на једну смислио,
0388 Па је звао посестриму вилу:
0389 ”Гди си данас, посестримо вило,
0390 Гди си данас,нигда те не било!
0391 Једа си се криво заклињала,
0392 Да ћеш мени у помоћи бити,
0393 Гдигод мени до невоље буде.”
0394 Одвикује посестрима вила,
0395 Одвикује из црне горице:
0396 ”Је ли, брате, Краљевићу Марко!
0397 Је л’ нисам липо говорила,
0398 Да не чиниш у недиљу кавге,
0399 Недиља је Богу на поштење.
0400 А срамота двојма на једнога,
0401 Још срамније лудо погинути.
0402 Гди су теби гује из потаје,
0403 Које сам ти за обрамбу дала?”
0404 Слушао је Муса Арбамуса,
0405 Слушао је из облака ричи,
0406 Па погледа брду у облаке,
0407 Да он види, с ским Марко говори.
0408 Брзо ј’ Муса очи подигао,
0409 Ал ни брзо вилу опазио.
0410 Кад видио Мусино гледање,
0411 Потго је ноже из потаје,
0412 Распорио Мусу Арбамусу,
0413 Распорио од пупка до врата.
0414 Паде Муса на Краљевић-Марка.
0415 Стење Марко под мртвијем Мусом,
0416 Стењући се тешко ископао.
0417 Па он сједе у траву зелену,
0418 Да одахне и да опочине
0419 Од умора и тешког борења.
0420 Туде га је вила сукобила,
0421 Па је Марку овак говорила:
0422 ”Чујеш баћо, Краљевићу-Марко!
0423 Од када је на свиту јунака,
0424 Још ниј’ бољих породила мајка,
0425 Ни од Мусе, ни Краљевић-Марка.
0426 Јачи Муса, ал мудрији Марко,
0427 Бржи Муса, а још бржи Марко.
0428 Нит су пили, нит су диванили,
0429 Већ борили, док су с оборили.”
0430 Кад се Марко мало одморио
0431 И вилине ричи послушао,
0432 Подиже се на ноге јуначке,
0433 Па он стаде Мусу прегледати,
0434 Ал у Муси три срца јуначка,
0435 Три су срца, једно до другога.
0436 Једно му се срце уморило,
0437 И крвавим знојем обалило,
0438 А друго се истом разиграло,
0439 Разиграло и за мејдан чуло,
0440 А на трећем љута гуја спава,
0441 Љута гуја љутога отрова.
0442 Кад је Марко гују угледао,
0443 Подрмо је са мртвијем тилом,
0444 Пробудио гују отровану.
0445 А кад се је гуја пробудила,
0446 Мртав Муса по ледини ђипа,
0447 Кано да је у механи с Турци.
0448 У том Марка гуја опазила,
0449 Па је њему овак говорила:
0450 ”Хвали Богу, Краљевићу Марко!
0451 Да се нисам прије пробудила,
0452 Док је Муса у животу био,
0453 Од тебе би много јада било.”
0454 Кад је чуо Краљевићу Марко,
0455 Кад је чуо те гујине грожње,
0456 Проли сузе низ бијело лице,
0457 Сузе точи, овако говори:
0458 ”Јао мени, да од Бога знадеш!
0459 Гди погуби од себе бољега,
0460 Та бољега а и јачијега.”
0461 Када се је Марко наплакао,
0462 Одсјеко је ту Мусину главу
0463 И баци ју шарцу у зобницу,
0464 Па он иде у Мусине дворе
0465 И он купи благо и богатство,
0466 Пак га дили приморким сирота,
0467 Па он руши кулу у приморју
0468 И растрга около решетке,
0469 Па он иде до Стамбула града.
0470 Он се шеће цару господину
0471 И даје му ту Мусину главу.
0472 Кад је царе главу угледао,
0473 На црну је он земљицу пао.
0474 Кад то види Краљевићу Марко,
0475 Он говори цару господину:
0476 Та не бој се, царе господине!
0477 Мртав Муса, а мртва му глава,
0478 Град порушен, благо придобито.”
0479 Али царе и не чује Марка,
0480 Него дршће ко шиба на води.
0481 Проговара Краљевићу Марко,
0482 Проговара, у ребра га барка:
0483 ”Устај, царе, нема више Мусе
0484 Ни његове силе ни освете.
0485 Тако дршћеш ти пред мртвом главом,
0486 Што би јадан, да га видиш жива?”
0487 Када се је царе осв’јестио,
0488 Даје Марку три товара блага,
0489 Три товара и три била града,
0490 Два на мору, трећи на Дунаву.
0491 Не ће Марко на даре ни гледат,
0492 Већ он иде бијелом Прилипу,
0493 Да поздрави стару милу мајку,
0494 Стару мајку и вијерну љубу.
0495 Оде Марко гором без обзира,
0496 Оста царе уживајућ мира.
0497 Кад је Марко у Прилипа дошо,
0498 Далеко га угледала љуба,
0499 Још је даље пред њег излазила.
0500 Кад је Марко љубу угледао,
0501 Липо ју је јунак целивао.
0502 Ал бјеседи љуба Анђелија:
0503 ”Давор Марко, једини у мајке!
0504 Липу сам ти јабуку убрала.”
0505 Кад је Марко љубу разумио,
0506 Од радости сузе је пролио,
0507 Па он иде горе у чардаке.
0508 Ал се мајка с чедом забављала,
0509 Лице му је Краљевића Марка,
0510 Руке су му Краљевића Марка,
0511 Црне очи љубе Анђелије,
0512 А погледа старе миле мајке,
0513 А см’јеши се на Краљевић-Марка.
0514 Кад је Марко сина угледао,
0515 Од радости сузе је пролио,
0516 Па бјеседи љуби Анђелији:
0517 ”Хвала, љубо, на златној јабуки,
0518 Липо си ју сачувала Марку
0519 Док је Марко с Мусом војевао.”
