0001 Telal viče okolo careva grada:
0002 ”Ko je caru haznu pokupio
0003 I isjeko đecu haznadare?”
0004 Turci vele: Kraljeviću Marko.
0005 Ali Marko pod čadorom spava
0006 I niko ga probudit ne smijaše
0007 Do jednoga pobre Alil-age.
0008 I on njega probuditi ne smije,
0009 Ne mu vadi ispod glave tamburu,
0010 U tamburu sitno udaraše.
0011 Kroz san Marko besjedio tade:
0012 ”Ko do Turak’ u tamburu udara?
0013 Tambura mu se o glavu razbila!”
0014 Njemu veli pobro Alil-ago:
0015 ”Ustn’ bolje, dragi pobratime!
0016 Careva je hazna pokradena,
0017 Isječena đeca haznadari.
0018 Turci vele: Kraljević je Marko,
0019 Svojijem pobrom Alil-agom.”
0020 Skoči Marko na junačke noge,
0021 Ter velki pobri Alil-agi:
0022 ”Sutra će care učiniti divan
0023 I sve sluge na divan sazvati,
0024 Svi će prid njim sablje izvaditi,
0025 U svakoga je sjajna i svijetla,
0026 A moja je tamna i krvava.”
0027 Veli njemu pobro Alil-aga:
0028 ”Ah ne boj se, pobro Kraljeviću!
0029 Ja imadem dvije britke sablje,
0030 Obje su kano i tvoja sakovane,
0031 Ja ću jednu pokloniti tebi.”
0032 Kad je sjutra osvanuo bio danak,
0033 Ter je care divan učinio,
0034 Sve je sluge na divan sazvao,
0035 Koji su pred njim sablje izvadili,
0036 Ali ne će Kraljeviću Marko.
0037 Car je Marku tiho govorio:
0038 ”Vadi ćordu, slugo Kraljeviću!”
0039 ” ”Ah na viru, care gospodare!
0040 Moja me je majka proklinjala,
0041 Da ne vadim zaludo saljbe.” ”
0042 Car je jošte Marku govorio:
0043 ”Vadi, Marko, na koga ti drago.”
0044 Kad je Marko r’ječ razumio,
0045 U nejmu je živo srce poigralo.
0046 Prima sebi Turak’ ugledao,
0047 Sve Turaka, svojih neprijatelja,
0048 Mahnu sabljom i desnicom svojom,
0049 Trides rusih odsiječe glava,
0050 Sve od Turak’, svojijeh dušmana.
0051 U stolu se potresao care
0052 Bojeći se, da ga ne pos’ječe Marko.
0053 Još je care Marku besjedio:
0054 ”Aj vire ti, slugo Kraljeviću!
0055 Je l’ istina, što Turci govore,
0056 Da si moju haznu pokupio
0057 I isjeko đecu haznadare?”
0058 ” ”Istina je, mili gospodare!
0059 Bijaše mi ponestalo spendže,
0060 Ja otidem da uzmem malahno,
0061 Navališe đeca haznadari,
0062 Navališe da pogube mene.
0063 Mahnu sabljom i tamo i amo,
0064 Ništa ne znam posikoh li koga.” ”
0065 ”Hvala tebi, slugo Kraljeviću!
0066 Da nijesi učinio tako,
0067 Ja bih tebe pogubio care.”
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
