0001 Телал виче около царева града:
0002 ”Ко је цару хазну покупио
0003 И исјеко ђецу хазнадаре?”
0004 Турци веле: Краљевићу Марко.
0005 Али Марко под чадором спава
0006 И нико га пробудит не смијаше
0007 До једнога побре Алил-аге.
0008 И он њега пробудити не смије,
0009 Не му вади испод главе тамбуру,
0010 У тамбуру ситно удараше.
0011 Кроз сан Марко бесједио таде:
0012 ”Ко до Турак’ у тамбуру удара?
0013 Тамбура му се о главу разбила!”
0014 Њему вели побро Алил-аго:
0015 ”Устн’ боље, драги побратиме!
0016 Царева је хазна покрадена,
0017 Исјечена ђеца хазнадари.
0018 Турци веле: Краљевић је Марко,
0019 Својијем побром Алил-агом.”
0020 Скочи Марко на јуначке ноге,
0021 Тер велки побри Алил-аги:
0022 ”Сутра ће царе учинити диван
0023 И све слуге на диван сазвати,
0024 Сви ће прид њим сабље извадити,
0025 У свакога је сјајна и свијетла,
0026 А моја је тамна и крвава.”
0027 Вели њему побро Алил-ага:
0028 ”Ах не бој се, побро Краљевићу!
0029 Ја имадем двије бритке сабље,
0030 Обје су кано и твоја саковане,
0031 Ја ћу једну поклонити теби.”
0032 Кад је сјутра освануо био данак,
0033 Тер је царе диван учинио,
0034 Све је слуге на диван сазвао,
0035 Који су пред њим сабље извадили,
0036 Али не ће Краљевићу Марко.
0037 Цар је Марку тихо говорио:
0038 ”Вади ћорду, слуго Краљевићу!”
0039 ” ”Ах на виру, царе господаре!
0040 Моја ме је мајка проклињала,
0041 Да не вадим залудо саљбе.” ”
0042 Цар је јоште Марку говорио:
0043 ”Вади, Марко, на кога ти драго.”
0044 Кад је Марко р’јеч разумио,
0045 У нејму је живо срце поиграло.
0046 Прима себи Турак’ угледао,
0047 Све Турака, својих непријатеља,
0048 Махну сабљом и десницом својом,
0049 Тридес русих одсијече глава,
0050 Све од Турак’, својијех душмана.
0051 У столу се потресао царе
0052 Бојећи се, да га не пос’јече Марко.
0053 Још је царе Марку бесједио:
0054 ”Ај вире ти, слуго Краљевићу!
0055 Је л’ истина, што Турци говоре,
0056 Да си моју хазну покупио
0057 И исјеко ђецу хазнадаре?”
0058 ” ”Истина је, мили господаре!
0059 Бијаше ми понестало спенџе,
0060 Ја отидем да узмем малахно,
0061 Навалише ђеца хазнадари,
0062 Навалише да погубе мене.
0063 Махну сабљом и тамо и амо,
0064 Ништа не знам посикох ли кога.” ”
0065 ”Хвала теби, слуго Краљевићу!
0066 Да нијеси учинио тако,
0067 Ја бих тебе погубио царе.”
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
