Markova slava

0001 Slavu slavi Kraljeviću Marko
0002 od godine čestit danak Đurđev,
0003 na slavu mu gosti dolažahu:
0004 trideset popah, čet’res kaluđerah,
0005 a toliko đakah njehovijeh,
0006 i ostalo golemo naroda.
0007 Sve se kupi u Kraljića Marka,
0008 sve po glasu đe je dosta vina.
0009 Taman Marko sovru postavio
0010 dok evo ti delibaše Muja,
0011 od Stambola grada bijeloga,
0012 a od stola cara čestitoga,
0013 i uza nj’ga trideset delijah,
0014 i on banu na Markovu slavu,
0015 neće l’ Marku zulum učiniti,
0016 da mu ne da slave pominjati,
0017 ni u slavu božju napijati,
0018 napijati vino i rakiju.
0019 Kad se Marko vina natrošio,
0020 o’ma Marko čeru promjeni (lice)
0021 a gleda ga delibaša Mujo,
0022 a gleda ga pak se prepanuo,
0023 jedva jutra zore iščekao,
0024 pak je zorom turski besjedio,
0025 besjedio Mujo delijama:
0026 "Ćela kardaš, doma da idemo!"
0027 A Marko im turski odgovara:
0028 "Otur džanum, kud si ushitalo,
0029 nijesi mi slugu darovalo!"
0030 Tad’ se Mujo na jadu vidio,
0031 svaki dade po dvadeset cekinah,
0032 delibaša dvadeset i četiri,
0033 pak je opet turski besjedio:
0034 "Ajte, Turci, doma da idemo!"
0035 A Marko im turski odgovara:
0036 "Otur džanum, kuđ ste ushitali,
0037 nijeste mi ljubu darovali!"
0038 Kad se Mujo na jadu vidio,
0039 svaki dade po trideset cekinah,
0040 delibaša trideset i četiri,
0041 pak je opet turski besjedio:
0042 "Hajmo, Turci, doma da idemo!"
0043 A Kraljić mu Marko odgovara:
0044 "Dokle moju majku darujete!"
0045 Kad se Mujo na čudu vidio,
0046 stadoše mu darivat majku
0047 i delije konje propadoše
0048 dok mu staru darivaše majku.
0049 Al’ je opet Mujo besjedio:
0050 "Hajte, Turci, doma da idemo!"
0051 No Marko im opet odgovara:
0052 "Dok mi oštru sablju celivate,
0053 baš u balčak đe je ruka drži,
0054 drži ruka Kraljevića Marka,
0055 i dok sablju blagom darujete!"
0056 Kad se Turci vid’li na belaju,
0057 oni svoje ruho prodadoše
0058 te uzeše dost’ lijepa blaga,
0059 sve dadoše, sablju darivaše,
0060 svaki osta u tankoj košulji,
0061 kad u tankoj ostaše košulji
0062 tade Marko sablju podnesao
0063 te mu svaki sablju celivao,
0064 celivao i dva i tri puta,
0065 znoj samrtni svakog propanuo;
0066 strahovit je Marko i viđeti
0067 kamoli mu sablji podstupiti,
0068 pak im tade Marko besjedio:
0069 "Ajte, Turci, kud je vama drago,
0070 kad mi opet krsno ime dođe,
0071 vi dođite na slavu Markovu."
0072 Tade Mujo Marku besjedio:
0073 "Daleko me sreća odnijela
0074 od tvojega dvora bijeloga,
0075 odnijela, nigda nanijela,
0076 i fala ti te ne žive pušta!"