Маркова слава

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Славу слави Краљевићу Марко
0002 од године честит данак Ђурђев,
0003 на славу му гости долажаху:
0004 тридесет попах, чет’рес калуђерах,
0005 а толико ђаках њеховијех,
0006 и остало големо народа.
0007 Све се купи у Краљића Марка,
0008 све по гласу ђе је доста вина.
0009 Таман Марко совру поставио
0010 док ево ти делибаше Муја,
0011 од Стамбола града бијелога,
0012 а од стола цара честитога,
0013 и уза њ’га тридесет делијах,
0014 и он бану на Маркову славу,
0015 неће л’ Марку зулум учинити,
0016 да му не да славе помињати,
0017 ни у славу божју напијати,
0018 напијати вино и ракију.
0019 Кад се Марко вина натрошио,
0020 о’ма Марко черу промјени (лице)
0021 а гледа га делибаша Мујо,
0022 а гледа га пак се препануо,
0023 једва јутра зоре ишчекао,
0024 пак је зором турски бесједио,
0025 бесједио Мујо делијама:
0026 "Ћела кардаш, дома да идемо!"
0027 А Марко им турски одговара:
0028 "Отур џанум, куд си усхитало,
0029 нијеси ми слугу даровало!"
0030 Тад’ се Мујо на јаду видио,
0031 сваки даде по двадесет цекинах,
0032 делибаша двадесет и четири,
0033 пак је опет турски бесједио:
0034 "Ајте, Турци, дома да идемо!"
0035 А Марко им турски одговара:
0036 "Отур џанум, куђ сте усхитали,
0037 нијесте ми љубу даровали!"
0038 Кад се Мујо на јаду видио,
0039 сваки даде по тридесет цекинах,
0040 делибаша тридесет и четири,
0041 пак је опет турски бесједио:
0042 "Хајмо, Турци, дома да идемо!"
0043 А Краљић му Марко одговара:
0044 "Докле моју мајку дарујете!"
0045 Кад се Мујо на чуду видио,
0046 стадоше му дариват мајку
0047 и делије коње пропадоше
0048 док му стару дариваше мајку.
0049 Ал’ је опет Мујо бесједио:
0050 "Хајте, Турци, дома да идемо!"
0051 Но Марко им опет одговара:
0052 "Док ми оштру сабљу целивате,
0053 баш у балчак ђе је рука држи,
0054 држи рука Краљевића Марка,
0055 и док сабљу благом дарујете!"
0056 Кад се Турци вид’ли на белају,
0057 они своје рухо продадоше
0058 те узеше дост’ лијепа блага,
0059 све дадоше, сабљу дариваше,
0060 сваки оста у танкој кошуљи,
0061 кад у танкој осташе кошуљи
0062 таде Марко сабљу поднесао
0063 те му сваки сабљу целивао,
0064 целивао и два и три пута,
0065 зној самртни сваког пропануо;
0066 страховит је Марко и виђети
0067 камоли му сабљи подступити,
0068 пак им таде Марко бесједио:
0069 "Ајте, Турци, куд је вама драго,
0070 кад ми опет крсно име дође,
0071 ви дођите на славу Маркову."
0072 Таде Мујо Марку бесједио:
0073 "Далеко ме срећа однијела
0074 од твојега двора бијелога,
0075 однијела, нигда нанијела,
0076 и фала ти те не живе пушта!"