Markova se preudaje ljuba
Sinoć majka oženila Marka,
Jutros njemu do tri knjige došle:
Jedna knjiga kralja i kraljice,
Da pomiri kralja i kraljicu;
Druga knjiga vojevode Janka, 5
Da mu krsti dva nejaka sina;
Treća knjiga turskog car-Murata,
Da on ide za carom na vojsku.
Kad u jutru jutro osvanulo,
On doziva svoju staru Majku: 10
„Oj Boga ti, stara mila majko!
„Do tri knjige meni dojezdiše:
„Jedno knjiga kralja i kraljice,
„Da ja mirim kralja i kraljicu,
„Druga knjiga vojevode Janka, 15
„Da mu krstim dva sina nejaka,
„Treća knjiga turskog car-Murata,
„Da ja idem za carom na vojsku;
„Koje b' knjige poslušao, majko?“
To govori ostarila majka: 20
„Moje čedo, Kraljeviću Marko!
„Sve tri knjige moraš poslušati;
„Odmah hajde kralju i kraljici,
„Pa pomiri kralja i kraljicu,
„Pa s' navrati vojevodi Janku, 25
„Pa ti krsti dva nejaka sina,
„Pa s' navrati svojoj b'jeloj kuli,
„Dok pokuvam lake brašnenice,
„Onda hajde za carom na vojsku.
„Izazovi svoju vjernu ljubu, 30
„Pa joj vako, moje djete, kaži:
„Nek te čeka devet godin' dana,
„Dok ne dođeš sa careve vojske.“
I to j' Marko poslušao majku,
Pa on ode kralju i kraljici; 35
On pomiri kralja i kraljicu;
Navrati se vojevodi Janku,
Pa mu krsti dva sina nejaka,
Pa okreće svojoj b'jeloj kuli:
Kad li majka pokuva brašnicu, 40
On otište za carom na vojsku,
Izazivlje Anđeliju ljubu:
„Anđelija, vjerna ljubo moja!
„Čekaj mene devet godin' dana;
„Ne bude l' me za devet godina, 45
„Ti se udaj, kud je tebi drago:
„Eto tebi Pilipa serdara;
„On je tebe od majke prosio,
„Ti si ćela za Pilipa poći,
„Al' ti nije mati tvoja dala, 50
„Voljela te meni darovati,
„Neg' za blago Pilipu te dati.“
Kad to reče, otalen otisn'o.
Vojevao devet godin' dana,
Kad deseta nastala godina, 55
Palo na um Kraljeviću Marku,
Na polasku kad je od nje poša',
Šta je ljubi Marko govorio.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Pano rani Kraljeviću Marko, 60
Konja kuje Kraljeviću Marko,
U neđelju na Preobraženje.
Njega pita care gospodine:
„Lalo moja, Kraljeviću Marko!
„Šta si, Marko, pamet izgubio? 65
„Al' je n'jesi nikad ni imao,
„Kad ti kuješ konja u neđelju
„U neđelju na Preobraženje;
„Al' ćeš nekud putovati, Marko?“
Njemu Marko tijo divanio: 70
„Boga tebi, care gospodine!
„Sinoć mi je b'jela knjiga došla,
„Od Prilipa grada bijeloga,
„Baš od moje mile stare majke,
„Da je moja porobita kula, 75
„Porobita, vatrom pošalita,
„Stara mati konjma pregažena,
„Moja s' v'jerna preudala ljuba,
„Za onoga Pilipa serdara.“
Njemu care tijo progovara: 80
„Čedo moje, Kraljeviću Marko!
„Boljom ću te oženiti ljubom,
„Bolju ću ti sazidati kulu,
„Stara mati na smrt i bijaše.“
Tu se Marko jako raspdio, 85
Pa poćera cara gospodina,
On poćera cara do duvara.
Ja govori care gospodine:
„Diko moja, Kraljeviću Marko!
„Nemoj meni kindisati glavi.“ 90
Car se vata rukom u džepove,
Pa izvadi do tri sta dukata.
„To nek ti je poputina, Marko,
„Pa ti hajde, okaj svoju majku,
„I zakopaj staru milu majku, 95
„Da ću tebi tri sta konjanika,
„Pa uhvati Pilipa serdara,
„I povrati svoju vjernu ljubu.“
Njemu Marko 'vako progovara:
„Men' ne treba tvojih konjanika.“ 100
Marko uzja svoga dobrog Šarca,
Pa otište svojoj b'jeloj kuli.
Na Marku j' sve bugarsko od'jelo,
Pušta bradu do svilena pasa,
Pa otište svojoj bjeloj kuli. 105
Sve dan po dan pa do kule dođe;
Kad je doša' svome vinogradu,
Nađe majku u svom vinogradu:
Kose reže a vinograd veže,
Suze roni vinograd zal'jeva. 110
Njojzi Marko Boga nazivao:
„Božja pomoć Kraljevića majko!“
Ona njemu Boga otprimila.
Ja govori Kraljevića majka:
„Boga tebi, crni Bugarine! 115
„Oklen tebi Kraljevića Šarac?
„A oklen ti Kraljevića ćorda?“
Ja govori Kraljeviću Marko:
„Boga tebi Kraljevića majko!
„Kad je Marko svijet prom'jenio, 120
„Ja se jesam kod njeg' dogodio;
„Što sam tvoga sahranio Marka,
„Za to su mi konja poklonili;
„Što sam njemu očita' op'jelo,
„Za to su mi sablju poklonili.“ 125
Kad to čula Anđelija ljuba,
Ona majci tijo progovara:
„Boga tebi, moja svekrvice!
„Jesam li ti vavjek govorila,
„Da je Marko svijet prom'jenio.“ 130
Prođe Marko pred bijelu kulu,
Kad u kuli kićeni svatovi,
Među njima Piliše serdaru,
Piju vino u bijeloj kuli,
Još pjevaju po dva na poredo. 135
Marko njima Boga nazivao:
„Ja Boga vam, kićeni svatovi!
„Je li testir dobra konja sjahat?
„Da ga vodim u donje podrume,
„Da ja idem u gornje čardake, 140
„Piti vino, večer' večerati,
„Pak ću vašu darovati mladu.“
Njemu veli Pilipe serdaru:
„Boga tebi, crni Bugarine!
„Odjaš' konja, pa polazi amo, 145
„Hodi amo, da se napijemo.“
Kad to čuo Kraljeviću Marko,
Dobra svoga odsednuo Šarca,
Vodi njega u njegove dvore,
Pa se šeće kuli uz mostove; 150
Sva mu s' kula po temelju ljulja;
Pa on dođe međ' kićene svate,
Pa on sjede s njima za večeru;
Pije vino do bijela dana.
Kad u jutru jutro osvanulo, 155
Podvikuje crni Bugarine,
Bugarine Kraljeviću Marko:
„Ja Boga ti, Kraljevića ljubo!
„Daj ponesi gospodske darove,
„Pa ti daruj kićene svatove.“ 160
Ljuba nosi gospodske darove,
Pa darova kićene svatove,
Ona nosi Pilipu serdaru
Njemu nosi ćordu okovanu,
To je ćorda Kraljevića Marka. 165
Uze ćordu Pilipe serdaru,
Ne moga je iz kora izvući; —
Ona ide od ruke do ruke,
Ona dođe Kraljeviću Marku;
Uze ćordu Kraljeviću Marko, 170
Same mu se pola izvadilo,
Onu polu Marko izvadio,
Pa govori Pilipu serdaru:
„Ja Pilipe, žalosna ti majka!
„Što ti jašiš tuđe bedevije, 175
„Kad će ti se otrč' uzenđije?“
Pa on skoči na noge lagane,
Pa pos'ječe Pilipa serdara.
Pa govori Kraljeviću Marko:
„Ja Boga vam Pilipovi svati! 180
„Hajte kuli Pilipa serdara,
„Tamo nos'te od mene jabuku,
„Baš od mene Kraljevića Marka
„I pozdrav'te Pilipovu majku,
„Da sam njojzi poslao jabuku.“ 185
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
