Маркова се преудаје љуба
Синоћ мајка оженила Марка,
Јутрос њему до три књиге дошле:
Једна књига краља и краљице,
Да помири краља и краљицу;
Друга књига војеводе Јанка, 5
Да му крсти два нејака сина;
Трећа књига турског цар-Мурата,
Да он иде за царом на војску.
Кад у јутру јутро освануло,
Он дозива своју стару Мајку: 10
„Ој Бога ти, стара мила мајко!
„До три књиге мени дојездише:
„Једно књига краља и краљице,
„Да ја мирим краља и краљицу,
„Друга књига војеводе Јанка, 15
„Да му крстим два сина нејака,
„Трећа књига турског цар-Мурата,
„Да ја идем за царом на војску;
„Које б' књиге послушао, мајко?“
То говори остарила мајка: 20
„Моје чедо, Краљевићу Марко!
„Све три књиге мораш послушати;
„Одмах хајде краљу и краљици,
„Па помири краља и краљицу,
„Па с' наврати војеводи Јанку, 25
„Па ти крсти два нејака сина,
„Па с' наврати својој б'јелој кули,
„Док покувам лаке брашненице,
„Онда хајде за царом на војску.
„Изазови своју вјерну љубу, 30
„Па јој вако, моје дјете, кажи:
„Нек те чека девет годин' дана,
„Док не дођеш са цареве војске.“
И то ј' Марко послушао мајку,
Па он оде краљу и краљици; 35
Он помири краља и краљицу;
Наврати се војеводи Јанку,
Па му крсти два сина нејака,
Па окреће својој б'јелој кули:
Кад ли мајка покува брашницу, 40
Он отиште за царом на војску,
Изазивље Анђелију љубу:
„Анђелија, вјерна љубо моја!
„Чекај мене девет годин' дана;
„Не буде л' ме за девет година, 45
„Ти се удај, куд је теби драго:
„Ето теби Пилипа сердара;
„Он је тебе од мајке просио,
„Ти си ћела за Пилипа поћи,
„Ал' ти није мати твоја дала, 50
„Вољела те мени даровати,
„Нег' за благо Пилипу те дати.“
Кад то рече, отален отисн'о.
Војевао девет годин' дана,
Кад десета настала година, 55
Пало на ум Краљевићу Марку,
На поласку кад је од ње поша',
Шта је љуби Марко говорио.
Кад у јутру јутро освануло,
Pано рани Краљевићу Марко, 60
Коња кује Краљевићу Марко,
У неђељу на Преображење.
Њега пита царе господине:
„Лало моја, Краљевићу Марко!
„Шта си, Марко, памет изгубио? 65
„Ал' је н'јеси никад ни имао,
„Кад ти кујеш коња у неђељу
„У неђељу на Преображење;
„Ал' ћеш некуд путовати, Марко?“
Њему Марко тијо диванио: 70
„Бога теби, царе господине!
„Синоћ ми је б'јела књига дошла,
„Од Прилипа града бијелога,
„Баш од моје миле старе мајке,
„Да је моја поробита кула, 75
„Поробита, ватром пошалита,
„Стара мати коњма прегажена,
„Моја с' в'јерна преудала љуба,
„За онога Пилипа сердара.“
Њему царе тијо проговара: 80
„Чедо моје, Краљевићу Марко!
„Бољом ћу те оженити љубом,
„Бољу ћу ти сазидати кулу,
„Стара мати на смрт и бијаше.“
Ту се Марко јако расpдио, 85
Па поћера цара господина,
Он поћера цара до дувара.
Ја говори царе господине:
„Дико моја, Краљевићу Марко!
„Немој мени киндисати глави.“ 90
Цар се вата руком у џепове,
Па извади до три ста дуката.
„То нек ти је попутина, Марко,
„Па ти хајде, окај своју мајку,
„И закопај стару милу мајку, 95
„Да ћу теби три ста коњаника,
„Па ухвати Пилипа сердара,
„И поврати своју вјерну љубу.“
Њему Марко 'вако проговара:
„Мен' не треба твојих коњаника.“ 100
Марко узjа свога доброг Шарца,
Па отиште својој б'јелој кули.
На Марку ј' све бугарско од'јело,
Пушта браду до свилена паса,
Па отиште својој бјелој кули. 105
Све дан по дан па до куле дође;
Кад је доша' своме винограду,
Нађе мајку у свом винограду:
Косе реже а виноград веже,
Сузе рони виноград зал'јева. 110
Њојзи Марко Бога називао:
„Божја помоћ Краљевића мајко!“
Она њему Бога отпримила.
Ја говори Краљевића мајка:
„Бога теби, црни Бугарине! 115
„Оклен теби Краљевића Шарац?
„А оклен ти Краљевића ћорда?“
Ја говори Краљевићу Марко:
„Бога теби Краљевића мајко!
„Кад је Марко свијет пром'јенио, 120
„Ја се јесам код њег' догодио;
„Што сам твога сахранио Марка,
„За то су ми коња поклонили;
„Што сам њему очита' оп'јело,
„За то су ми сабљу поклонили.“ 125
Кад то чула Анђелија љуба,
Она мајци тијо проговара:
„Бога теби, моја свекрвице!
„Јесам ли ти вавјек говорила,
„Да је Марко свијет пром'јенио.“ 130
Прође Марко пред бијелу кулу,
Кад у кули кићени сватови,
Међу њима Пилише сердару,
Пију вино у бијелој кули,
Још пјевају по два на поредо. 135
Марко њима Бога називао:
„Ја Бога вам, кићени сватови!
„Је ли тестир добра коња сјахат?
„Да га водим у доње подруме,
„Да ја идем у горње чардаке, 140
„Пити вино, вечер' вечерати,
„Пак ћу вашу даровати младу.“
Њему вели Пилипе сердару:
„Бога теби, црни Бугарине!
„Одјаш' коња, па полази амо, 145
„Ходи амо, да се напијемо.“
Кад то чуо Краљевићу Марко,
Добра свога одседнуо Шарца,
Води њега у његове дворе,
Па се шеће кули уз мостове; 150
Сва му с' кула по темељу љуља;
Па он дође међ' кићене свате,
Па он сједе с њима за вечеру;
Пије вино до бијела дана.
Кад у јутру јутро освануло, 155
Подвикује црни Бугарине,
Бугарине Краљевићу Марко:
„Ја Бога ти, Краљевића љубо!
„Дај понеси господске дарове,
„Па ти даруј кићене сватове.“ 160
Љуба носи господске дарове,
Па дарова кићене сватове,
Она носи Пилипу сердару
Њему носи ћорду оковану,
То је ћорда Краљевића Марка. 165
Узе ћорду Пилипе сердару,
Не мога је из кора извући; —
Она иде од руке до руке,
Она дође Краљевићу Марку;
Узе ћорду Краљевићу Марко, 170
Саме му се пола извадило,
Ону полу Марко извадио,
Па говори Пилипу сердару:
„Ја Пилипе, жалосна ти мајка!
„Што ти јашиш туђе бедевије, 175
„Кад ће ти се отрч' узенђије?“
Па он скочи на ноге лагане,
Па пос'јече Пилипа сердара.
Па говори Краљевићу Марко:
„Ја Бога вам Пилипови свати! 180
„Хајте кули Пилипа сердара,
„Тамо нос'те од мене јабуку,
„Баш од мене Краљевића Марка
„И поздрав'те Пилипову мајку,
„Да сам њојзи послао јабуку.“ 185
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg