Marijin veo

Marijin veo Pisac: Mileta Jakšić

* * *

        MARIJIN VEO

Pre no što će je skriti
Nebeske dubine, sjajni oblaci,
Kao poslednji pozdrav zemlji
Ona svoj veo devičanski baci...

Četiri vetra dohvatiše
Svileno tkanje belje od snega—
Svaki je za se hteo
Dragoceni njen veo—
I, bijući se, pocepaše ga
U končiće i vlakna,
Pa u burnome letu
Rasuše ga po svetu.

I sad, u blage jesenje dane
Kad ćute polja, njive uzorane,
Na tihom suncu kada šuma rudi
Ta po vazduhu svila bela, snežna
Što tajanstveno luta, bludi
Ko vazduh laka, nežna
Kao da je ruka nezemaljska prela:
To su ostaci Marijina vela.

---

Izvor

• Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 171

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.