Marijin veo

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Marijin veo
Pisac: Mileta Jakšić





        
MARIJIN VEO

Pre no što će je skriti
Nebeske dubine, sjajni oblaci,
Kao poslednji pozdrav zemlji
Ona svoj veo devičanski baci...

Četiri vetra dohvatiše
Svileno tkanje belje od snega—
Svaki je za se hteo
Dragoceni njen veo—
I, bijući se, pocepaše ga
U končiće i vlakna,
Pa u burnome letu
Rasuše ga po svetu.

I sad, u blage jesenje dane
Kad ćute polja, njive uzorane,
Na tihom suncu kada šuma rudi
Ta po vazduhu svila bela, snežna
Što tajanstveno luta, bludi
Ko vazduh laka, nežna
Kao da je ruka nezemaljska prela:
To su ostaci Marijina vela.



Izvor[uredi]

  • Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 171


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.