Sedi Mara u gradinu,
na skutu voj ogledalo,
pa ogleda belo lice,
lice gleda pa govori:
„Bože, mili, lepa ti sam! 5
Kakvo mi je belo lice,
još da su mi crne oči,
sve bih momke podmamila
a Stojana i Jovana
varala bi’ tri godine, 10
da i’ tresu tri groznice.
jedna leti, druga zimi,
treća samo u proleće,
kada cavti rosno cveće,
kada cavti i miriše. 15
Da mirišu, da uzdišu.“
