Mara mi u grad odlazi
Mara mi u grad odlazi,
Paša na čardak seđaše,
Sa belom rukom klimaše
Lepoj Mari govoraše:
„Hajde Maro da se poturčiš,
Dajem ti pola pašaluka,
Na visok čardak da sediš,
Tanku tefliju da predeš,
Na zlatno bulsko vreteno.“
Mara paši odgovara:
„Neću pašo da se poturčim,
Da mi dadeš sultan džamiju,
I u crkvu da je pretvoriš,
U kojoj će srpska deca
Srpska deca da se krštavaju,
Mladi momci da se venčavaju,
Stare duše da se opevaju.“
Paši Mara odgovara:
„Tako mogu da se poturčim!
Al se paša tad zaplaka:
„Odkud može to da bude.
Nit' je bilo, nit' će biti,
Crkva da se od džamije,
Od džamije turske gradi.“
Imena lica od kojih su zabeležene pesme
[uredi]Milica ud. Stanojla Jeremića b. težaka iz sela Smedovca.
Reference
[uredi]Izvor
[uredi]Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 53., str. 58-59.