Mara Jovanova
Sedla Mara u novu gradinu
Pa si šije Jovanu košulju.
Nad nju letu dva vrana gavrana.
Progovara Mara Jovanova:
„Oj boga vi, dva vrana gavrana, 5
Vi letite, vi daleko vidite,
Vidoste li moega Jovana?"
„Mi letimo od ravno Kosovo.
Jučer su se vojsće sudarile,
Udarili Srbi na Turaka 10
I ubiše tvoega Jovana.
Sinoč smo mu glavu večerali
Odocutra srce ručavali."
Zadiže se Mara Jovanova
Pa otide na ravno Kosovo, 15
Pa zagazi krva do kolena,
Pa prevrnu dvesta i dve glave,
Pa si najde Jovanovu glavu.
Odnese ju na bistra kladenca,
Preliva ju dva puta sas vodu, 20
Dva put s vodu, a tri put sa slze.
„Crne oči, de me pogledajte,
Bele ruće, de me zagrlete,
Medna usta, de mi provrevete."[1]
