Pređi na sadržaj

Mara Jovanova

Izvor: Викизворник

* * *


Mara Jovanova

Sedla Mara u novu gradinu
Pa si šije Jovanu košulju.
Nad nju letu dva vrana gavrana.
Progovara Mara Jovanova:
„Oj boga vi, dva vrana gavrana, 5
Vi letite, vi daleko vidite,
Vidoste li moega Jovana?"
„Mi letimo od ravno Kosovo.
Jučer su se vojsće sudarile,
Udarili Srbi na Turaka 10
I ubiše tvoega Jovana.
Sinoč smo mu glavu večerali
Odocutra srce ručavali."
Zadiže se Mara Jovanova
Pa otide na ravno Kosovo, 15
Pa zagazi krva do kolena,
Pa prevrnu dvesta i dve glave,
Pa si najde Jovanovu glavu.
Odnese ju na bistra kladenca,
Preliva ju dva puta sas vodu, 20
Dva put s vodu, a tri put sa slze.
„Crne oči, de me pogledajte,
Bele ruće, de me zagrlete,
Medna usta, de mi provrevete."[1]


Reference

  1. Zapisano 1957. godine od Milosave Antonijević iz Štitarca.

Izvor

  • Koj je žedan vodu neka pije. Pesme zabeležili: Borislav Prvulović, Svetislav Prvanović i Vladimir Jeremić. 2/1962, br. 3, str. 41.
  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 36.