Mali Radojica (SM)

0001 Muški plaču trideset hajdukah
0002 u tavnicu paše od Travnika;
0003 cmile jako tri neđelje danah,
0004 doklena se paši dojadilo,
0005 te tavnici na kapiju pođe,
0006 upituje trideset hajdukah:
0007 "Koja vam je od boga nevolja
0008 te plačete u tavnici studnoj?
0009 Ali su vas knjige dopanule
0010 do dvorovah i od ljubovacah
0011 da su vama kule pogorjele
0012 i vaše se ljube preudale?
0013 To razloga plakat ne imate;
0014 ni st’ imali kulah i ljubovcah,
0015 nako goru i pećine studne
0016 i šarene puške u rukama.
0017 Ol’ ve želja nosi na hajduštvo
0018 da bosanske drume prekidate,
0019 dvore turske hašarom činite?
0020 Dosta ima vlahah u hajduke,
0021 vi ga nigda u njih poć’ nećete.
0022 Ako l’ vi je avsa omrznula,
0023 moja avsa i tavnica studna,
0024 drugu sam vi avsu načinio,
0025 u koju vas mislim preturiti,
0026 ta je pri njoj ka moji saraji;
0027 u nju će vam kosti ostanuti,
0028 zmije će vam oči izvaditi
0029 a gušteri raščupati meso."
0030 No hajduci paši govorahu:
0031 "Aman, pašo, Bosni gospodare!
0032 Mi hajduci u tvojoj tamnici
0033 ne plačemo kuće ni ljubovce;
0034 da imasmo kulah i ljubovcah,
0035 u hajduke hodili ne bismo;
0036 nit’ nas nosi želja za hajduštvo,
0037 dosta smo se nahajdukovali;
0038 hajduštvo je sramotno junaštvo,
0039 tek nevolja hajdukovat može.
0040 Mi o tome sada ne mislimo;
0041 počinili što smo kadri bili,
0042 dosta Bosni drume zatvarali,
0043 turskih dosta glavah otkinuli
0044 i dvorovah pepelom zasuli.
0045 Avsa tvoja omrzla nam nije;
0046 ne grade se havse za đevojke,
0047 većen, pašo, Bosni gospodare,
0048 za junake i gorske hajduke.
0049 A što zmije i guštere kažeš
0050 i studenu vodu do koljenah
0051 i junačke kosti do ramenah,
0052 kako dođe ljeto, ako bog da,
0053 prepićemo vodu iz tavnice,
0054 podaviti zmije i guštere,
0055 u zimu se na kosti grijati,
0056 kosti će nam za drva služti.
0057 I mi za sve ovo ne plačemo,
0058 no plačemo što nam je nevolja -
0059 za sokolom Rakom arambašom;
0060 sinoć ni se Rako prestavio,
0061 pa ga su čim ukopat nejmamo.
0062 No tako ti hljeba carevoga
0063 i tako ti turske vjere tvrde,
0064 podaj nama kuke i motike
0065 da maloga ukupamo Raka."
0066 Paša ćaše, no bula ne daše,
0067 nego paši tako govoraše:
0068 "Ne, za boga, paša gospodare!
0069 Ti ne kopaj maloga Radoja;
0070 on je tako mloge prevario,
0071 tri puta se dosad zakopava
0072 i sve triput iz groba bježao;
0073 tri puta se vješa na vješala
0074 i sve triput s vješalah utjeca,
0075 a šesnaest putah iz tavnice,
0076 iz tavnice prvoga vezira, -
0077 junak hajduk prevariće tebe!
0078 Većem uzmi do četiri čavla,
0079 udri mu ih u četiri paca;
0080 ako hajduk bude u životu,
0081 al’ će gmiznut al’ pomaći brkom."
0082 Paša kadu zato poslušao
0083 i četiri čavla dofatio,
0084 k hajducima u tamnicu pođe;
0085 nađe Raka nasred polja mrtva,
0086 pa mu čavle udri u paoce, -
0087 junak Rako ne trmiznu sobom!
0088 Tada paša na noge skočio
0089 i dovati kuke i motike,
0090 ćaše dati da ga ukopaju,
0091 ma kada mu, kučka, ne davaše:
0092 "Ne, za boga, pašo gospodare!
0093 Kopat nemoj maloga Radoja,
0094 junak Rako prevarit te hoće,
0095 već donesi ljuta crnokruga
0096 iz prisovja, đe ga grije sunce,
0097 hajduku ga metni pod groce,
0098 neka vlaha bije harambašu;
0099 ako hajduk bude u žuvotu,
0100 kopornuće brkom al’ podvatom."
0101 Paša brže bulu poslušao,
0102 te naredi - crnokrug mu dođe;
0103 ponese ga Turčin u tamnicu,
0104 pa ga Raku pod grlo metnuo.
0105 Paša bije ljuta crnokruga,
0106 paša njega, a on Radojicu;
0107 još mu tučin turski govoraše:
0108 "Podiči se, vlaški harambaša,
0109 sa đerdanom što ti je pod grlo,
0110 jer je ljevši no moje kadune."
0111 Junak Rako sobom ne šenuo,
0112 ne šenuo ni gmiznuo brkom!
0113 Turčin misli da je hajduk mrtav,
0114 te na svoje noge ustanuo;
0115 pošetao do kule bijele,
0116 te im kuke daje i motike
0117 da kopaju svojeg arambašu.
0118 Al’ mu ne da jopet kučka kada:
0119 "Nemoj, pašo, draži od očiju!
0120 Vlah se hajduk muški ulivsio,
0121 hoće hajduk tebe prevariti,
0122 već ti zovi trinaest Ciganah
0123 da ti skuju gvožđe raonika,
0124 raonika od dvanaest okah,
0125 tur’ ga vruća Raku na prsima;
0126 ako bude u život hajduče,
0127 trmiznuće i skočit na noge."
0128 Brže bulu vezir poslušao
0129 i nabavi trinaest Ciganah;
0130 skovaše mu ljemeš, gvožđe ljuto,
0131 gvožđe ljuto od dvanaest okah.
0132 Svrućena ga nosi u tavnicu,
0133 pa zgrija ga dok se zacrvenje;
0134 na hajduku toke rasklopio,
0135 žežak ljemeš na prsi mu tura.
0136 Zasmrđeše prsi u junaka,
0137 smrde prsi i cvrčež ih stoji,
0138 i dim plamti - hajduk ne trmiže!
0139 Paša toke Raku čestitaše:
0140 "Čestite ti toke od čelika!
0141 Neka znadeš, Rako harambaša,
0142 na hajduka boljijeg ih nejma."
0143 Vidi paša što nije vidio,
0144 pa sam s’ sobom paša govorio:
0145 "Da je mrtav, trmiznut bi mora,
0146 a neka li da je u životu,
0147 e tako mi vjere najčistije,
0148 u džehenem bit’ mu teže neće!"
0149 Pa naredi ukopat Radoja,
0150 no mu ne da prehitra Turkinja,
0151 nego mu se o grlu vješaše:
0152 "Ne, za boga, dragi gospodare,
0153 junak Rako prevariće tebe!
0154 već sam čula đe kažuju svuda
0155 da je hajduk lakom na turkinje,
0156 a ti imaš Hajkunu đevojku,
0157 nejma druge ni u goru vile.
0158 Ti je pošlji Raku u tavnicu;
0159 ako hajduk bude u životu,
0160 otvoriće oko put đevojke
0161 al’ crnijem pomaknuti brkom."
0162 Kada plačem i mehkim r’ječima
0163 jopet pašu na zlo okrenula,
0164 te opravi Hajku u tavnicu.
0165 Kad Turkinja ugleda vlašića
0166 đe on leži kano da je mrtav,
0167 poče mlada šetat po tavnici:
0168 do ponoći šetat ne prestaje,
0169 u ponoći pođe nad hajdukom,
0170 te hajduka gleda među oči.
0171 Više hajduk trpjeti ne moga,
0172 no lijevo oko otvorio.
0173 Viđe Hajka đe je živ Radoje,
0174 pa je njemu tako besjedila:
0175 "Zatvori ih, Rako harambaša,
0176 zatvor’ oči, izbila t’ ih munja!"
0177 Pa tek svanu i sunce ogranu,
0178 pođe mlada iz tavnice kada
0179 i otide paši u odaju,
0180 te je mlada njemu besjedila:
0181 "Što se mrtvim griješiš hajdukom,
0182 što ne dadeš mrca ukopati?
0183 A tako mi tvog i mog života
0184 i tako me vlasi ne uzeli,
0185 davno se je Rako prestavio."
0186 Kako paša kćercu razumio,
0187 odmah dade kuke i motike
0188 i naredi ukopat hajduka.
0189 Hajduci mu grob kopati staše;
0190 Raka ćahu plitko ukopati,
0191 ali ne da malda pašinica,
0192 no u dublje njega ukopaše,
0193 u dubinu dvanaest lakatah.
0194 Tu hajduci brata ukopaše,
0195 ukopaše, pa ga oplakaše;
0196 otlen oše u studnoj tavnici,
0197 a Hajkuna s majkom u saraja.
0198 No kad mrknu i preminu sunce,
0199 svi pospaše do mlade Hajkune;
0200 Hajkunica spavati ne hoće,
0201 već dovata kuke i motike,
0202 poče sama otkopavat Raka,
0203 doklen ga je zbilja otkopala.
0204 Kad se hajduk dohvati svijeta
0205 i šarena svoga džeferdara,
0206 on s Hajkunom paši u dvor pođe;
0207 po dvoru mu pokupio blago,
0208 još i dva mu zarobio sina
0209 i oćaše pašu pogubiti.
0210 Ma Hajka mu nikad ne davaše:
0211 "Ne, za Hrista, oči moje Rako!
0212 Već mu vodi dva sina jednaka,
0213 za njih će ti sve puštat ajduke,
0214 tvoju braću a moje đevere,
0215 i daće ti blaga kolik’ drago."
0216 Kad to Rako od nje razumio,
0217 uze paši hata iz sindžira,
0218 pak otide junak uz planinu;
0219 sobom vodi Hajkunu đevojku
0220 i dva sina paše mučitelja.
0221 Zdravo Rako na dvorove dođe -
0222 u najprvu duboku pećinu;
0223 kako dođe i napi se vina,
0224 pak je paši knjigu napisao.
0225 Ovako mu harambaša piše:
0226 "Novi tastu, pašo od Travnika!
0227 Došao sam na dvorove zdravo
0228 i tvojom se ćercom oženio,
0229 dva ti luda sina zarobio.
0230 No ako ćeš, novi prijatelju
0231 da u ljubav posad preživimo,
0232 i ak’ želiš viđeti sinove,
0233 putši mene braću iz tavnice,
0234 milu braću trideset hajdukah:
0235 podaj njima trideset džeferdarah,
0236 tolik’ čivtah malijeh pušakah,
0237 pa im plati ljutu ostojbinu,
0238 a dangubu u tvojoj tavnici;
0239 još hajdukah meni harambaši
0240 pošlji, pašo, tri tovara blaga,
0241 neka znade, ja do koga dođem,
0242 da je za mnom kada vezirova."
0243 Što je iska sve mu paša posla,
0244 a on paši dva jednaka sina.
0245 Kad hajduci harambašu nađu
0246 sa kadunom na svoje dvorove,
0247 svak po jednu sebi dobaviše.
0248 Onđe odma’ bule pokrstiše,
0249 svaki svojoj po ime nađede,
0250 Radojica njegovojzi Jane -
0251 tko se rodi od njina poroda,
0252 nek se uči trpjet ka Radoje
0253 i mukama da se ne predaje.
0254 Pa s kadunom porod izrodio,
0255 divan porod, da divnijeg nije
0256 porodio starinu Novaka
0257 i njegova brata Radivoja.
0258 Dok su bili, junaštvo činjeli.