Мали Радојица (СМ)

0001 Мушки плачу тридесет хајдуках
0002 у тавницу паше од Травника;
0003 цмиле јако три неђеље данах,
0004 доклена се паши дојадило,
0005 те тавници на капију пође,
0006 упитује тридесет хајдуках:
0007 "Која вам је од бога невоља
0008 те плачете у тавници студној?
0009 Али су вас књиге допануле
0010 до дворовах и од љубовацах
0011 да су вама куле погорјеле
0012 и ваше се љубе преудале?
0013 То разлога плакат не имате;
0014 ни ст’ имали кулах и љубовцах,
0015 нако гору и пећине студне
0016 и шарене пушке у рукама.
0017 Ол’ ве жеља носи на хајдуштво
0018 да босанске друме прекидате,
0019 дворе турске хашаром чините?
0020 Доста има влахах у хајдуке,
0021 ви га нигда у њих поћ’ нећете.
0022 Ако л’ ви је авса омрзнула,
0023 моја авса и тавница студна,
0024 другу сам ви авсу начинио,
0025 у коју вас мислим претурити,
0026 та је при њој ка моји сараји;
0027 у њу ће вам кости останути,
0028 змије ће вам очи извадити
0029 а гуштери рашчупати месо."
0030 Но хајдуци паши говораху:
0031 "Аман, пашо, Босни господаре!
0032 Ми хајдуци у твојој тамници
0033 не плачемо куће ни љубовце;
0034 да имасмо кулах и љубовцах,
0035 у хајдуке ходили не бисмо;
0036 нит’ нас носи жеља за хајдуштво,
0037 доста смо се нахајдуковали;
0038 хајдуштво је срамотно јунаштво,
0039 тек невоља хајдуковат може.
0040 Ми о томе сада не мислимо;
0041 починили што смо кадри били,
0042 доста Босни друме затварали,
0043 турских доста главах откинули
0044 и дворовах пепелом засули.
0045 Авса твоја омрзла нам није;
0046 не граде се хавсе за ђевојке,
0047 већен, пашо, Босни господаре,
0048 за јунаке и горске хајдуке.
0049 А што змије и гуштере кажеш
0050 и студену воду до кољенах
0051 и јуначке кости до раменах,
0052 како дође љето, ако бог да,
0053 препићемо воду из тавнице,
0054 подавити змије и гуштере,
0055 у зиму се на кости гријати,
0056 кости ће нам за дрва служти.
0057 И ми за све ово не плачемо,
0058 но плачемо што нам је невоља -
0059 за соколом Раком арамбашом;
0060 синоћ ни се Рако преставио,
0061 па га су чим укопат нејмамо.
0062 Но тако ти хљеба царевога
0063 и тако ти турске вјере тврде,
0064 подај нама куке и мотике
0065 да малога укупамо Рака."
0066 Паша ћаше, но була не даше,
0067 него паши тако говораше:
0068 "Не, за бога, паша господаре!
0069 Ти не копај малога Радоја;
0070 он је тако млоге преварио,
0071 три пута се досад закопава
0072 и све трипут из гроба бјежао;
0073 три пута се вјеша на вјешала
0074 и све трипут с вјешалах утјеца,
0075 а шеснаест путах из тавнице,
0076 из тавнице првога везира, -
0077 јунак хајдук превариће тебе!
0078 Већем узми до четири чавла,
0079 удри му их у четири паца;
0080 ако хајдук буде у животу,
0081 ал’ ће гмизнут ал’ помаћи брком."
0082 Паша каду зато послушао
0083 и четири чавла дофатио,
0084 к хајдуцима у тамницу пође;
0085 нађе Рака насред поља мртва,
0086 па му чавле удри у паоце, -
0087 јунак Рако не трмизну собом!
0088 Тада паша на ноге скочио
0089 и довати куке и мотике,
0090 ћаше дати да га укопају,
0091 ма када му, кучка, не даваше:
0092 "Не, за бога, пашо господаре!
0093 Копат немој малога Радоја,
0094 јунак Рако преварит те хоће,
0095 већ донеси љута црнокруга
0096 из присовја, ђе га грије сунце,
0097 хајдуку га метни под гроце,
0098 нека влаха бије харамбашу;
0099 ако хајдук буде у жувоту,
0100 копорнуће брком ал’ подватом."
0101 Паша брже булу послушао,
0102 те нареди - црнокруг му дође;
0103 понесе га Турчин у тамницу,
0104 па га Раку под грло метнуо.
0105 Паша бије љута црнокруга,
0106 паша њега, а он Радојицу;
0107 још му тучин турски говораше:
0108 "Подичи се, влашки харамбаша,
0109 са ђерданом што ти је под грло,
0110 јер је љевши но моје кадуне."
0111 Јунак Рако собом не шенуо,
0112 не шенуо ни гмизнуо брком!
0113 Турчин мисли да је хајдук мртав,
0114 те на своје ноге устануо;
0115 пошетао до куле бијеле,
0116 те им куке даје и мотике
0117 да копају својег арамбашу.
0118 Ал’ му не да јопет кучка када:
0119 "Немој, пашо, дражи од очију!
0120 Влах се хајдук мушки уливсио,
0121 хоће хајдук тебе преварити,
0122 већ ти зови тринаест Циганах
0123 да ти скују гвожђе раоника,
0124 раоника од дванаест оках,
0125 тур’ га врућа Раку на прсима;
0126 ако буде у живот хајдуче,
0127 трмизнуће и скочит на ноге."
0128 Брже булу везир послушао
0129 и набави тринаест Циганах;
0130 сковаше му љемеш, гвожђе љуто,
0131 гвожђе љуто од дванаест оках.
0132 Сврућена га носи у тавницу,
0133 па згрија га док се зацрвење;
0134 на хајдуку токе расклопио,
0135 жежак љемеш на прси му тура.
0136 Засмрђеше прси у јунака,
0137 смрде прси и цврчеж их стоји,
0138 и дим пламти - хајдук не трмиже!
0139 Паша токе Раку честиташе:
0140 "Честите ти токе од челика!
0141 Нека знадеш, Рако харамбаша,
0142 на хајдука бољијег их нејма."
0143 Види паша што није видио,
0144 па сам с’ собом паша говорио:
0145 "Да је мртав, трмизнут би мора,
0146 а нека ли да је у животу,
0147 е тако ми вјере најчистије,
0148 у џехенем бит’ му теже неће!"
0149 Па нареди укопат Радоја,
0150 но му не да прехитра Туркиња,
0151 него му се о грлу вјешаше:
0152 "Не, за бога, драги господаре,
0153 јунак Рако превариће тебе!
0154 већ сам чула ђе кажују свуда
0155 да је хајдук лаком на туркиње,
0156 а ти имаш Хајкуну ђевојку,
0157 нејма друге ни у гору виле.
0158 Ти је пошљи Раку у тавницу;
0159 ако хајдук буде у животу,
0160 отвориће око пут ђевојке
0161 ал’ црнијем помакнути брком."
0162 Када плачем и мехким р’јечима
0163 јопет пашу на зло окренула,
0164 те оправи Хајку у тавницу.
0165 Кад Туркиња угледа влашића
0166 ђе он лежи кано да је мртав,
0167 поче млада шетат по тавници:
0168 до поноћи шетат не престаје,
0169 у поноћи пође над хајдуком,
0170 те хајдука гледа међу очи.
0171 Више хајдук трпјети не мога,
0172 но лијево око отворио.
0173 Виђе Хајка ђе је жив Радоје,
0174 па је њему тако бесједила:
0175 "Затвори их, Рако харамбаша,
0176 затвор’ очи, избила т’ их муња!"
0177 Па тек свану и сунце ограну,
0178 пође млада из тавнице када
0179 и отиде паши у одају,
0180 те је млада њему бесједила:
0181 "Што се мртвим гријешиш хајдуком,
0182 што не дадеш мрца укопати?
0183 А тако ми твог и мог живота
0184 и тако ме власи не узели,
0185 давно се је Рако преставио."
0186 Како паша кћерцу разумио,
0187 одмах даде куке и мотике
0188 и нареди укопат хајдука.
0189 Хајдуци му гроб копати сташе;
0190 Рака ћаху плитко укопати,
0191 али не да малда пашиница,
0192 но у дубље њега укопаше,
0193 у дубину дванаест лакатах.
0194 Ту хајдуци брата укопаше,
0195 укопаше, па га оплакаше;
0196 отлен оше у студној тавници,
0197 а Хајкуна с мајком у сараја.
0198 Но кад мркну и премину сунце,
0199 сви поспаше до младе Хајкуне;
0200 Хајкуница спавати не хоће,
0201 већ довата куке и мотике,
0202 поче сама откопават Рака,
0203 доклен га је збиља откопала.
0204 Кад се хајдук дохвати свијета
0205 и шарена свога џефердара,
0206 он с Хајкуном паши у двор пође;
0207 по двору му покупио благо,
0208 још и два му заробио сина
0209 и оћаше пашу погубити.
0210 Ма Хајка му никад не даваше:
0211 "Не, за Христа, очи моје Рако!
0212 Већ му води два сина једнака,
0213 за њих ће ти све пуштат ајдуке,
0214 твоју браћу а моје ђевере,
0215 и даће ти блага колик’ драго."
0216 Кад то Рако од ње разумио,
0217 узе паши хата из синџира,
0218 пак отиде јунак уз планину;
0219 собом води Хајкуну ђевојку
0220 и два сина паше мучитеља.
0221 Здраво Рако на дворове дође -
0222 у најпрву дубоку пећину;
0223 како дође и напи се вина,
0224 пак је паши књигу написао.
0225 Овако му харамбаша пише:
0226 "Нови тасту, пашо од Травника!
0227 Дошао сам на дворове здраво
0228 и твојом се ћерцом оженио,
0229 два ти луда сина заробио.
0230 Но ако ћеш, нови пријатељу
0231 да у љубав посад преживимо,
0232 и ак’ желиш виђети синове,
0233 путши мене браћу из тавнице,
0234 милу браћу тридесет хајдуках:
0235 подај њима тридесет џефердарах,
0236 толик’ чивтах малијех пушаках,
0237 па им плати љуту остојбину,
0238 а дангубу у твојој тавници;
0239 још хајдуках мени харамбаши
0240 пошљи, пашо, три товара блага,
0241 нека знаде, ја до кога дођем,
0242 да је за мном када везирова."
0243 Што је иска све му паша посла,
0244 а он паши два једнака сина.
0245 Кад хајдуци харамбашу нађу
0246 са кадуном на своје дворове,
0247 свак по једну себи добавише.
0248 Онђе одма’ буле покрстише,
0249 сваки својој по име нађеде,
0250 Радојица његовојзи Јане -
0251 тко се роди од њина порода,
0252 нек се учи трпјет ка Радоје
0253 и мукама да се не предаје.
0254 Па с кадуном пород изродио,
0255 диван пород, да дивнијег није
0256 породио старину Новака
0257 и његова брата Радивоја.
0258 Док су били, јунаштво чињели.