Mali Radoica

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Mili Bože, čuda golemoga!
0002 Jali grmi, jal’ se zemlja trese?
0003 Ja se bije more o mramorje?
0004 Ja se biju na Popina vile?
0005 Niti grmi, nit’ se zemlja trese,
0006 Ni se bije more o mramorje,
0007 Ni se biju na Popina vile;
0008 Već pucaju na Zadru topovi,
0009 Šenluk čini aga Bećir-aga,
0010 Uvatio Malog Radoicu,
0011 Pa ga meće na dno u tavnicu;
0012 U tavnici dvadeset sužanja,
0013 A svi plaču, jedan popijeva,
0014 Te ostalo društvo razgovara:
0015 „Ne bojte se, braćo moja draga!
0016 „Eda Bog da kakvagođ junaka,
0017 „Koji će nas junak izbaviti.”
0018 A kad k njima Radoica dođe,
0019 Svi u jedno grlo zaplakaše,
0020 Radoicu ljuto proklinjahu:
0021 „Radoica, dopadnuo muka!
0022 „I mi smo se i uzdali u te,
0023 „Da ćeš ti nas kadgođ izbaviti,
0024 „Eto i ti sade k nama dođe!
0025 „Tko li će nas junak izbaviti?”
0026 Veli njima Mali Radoica:
0027 „Ne bojte se, braćo moja draga!
0028 „Već u jutru kad danas osvane,
0029 „Vi dozov’te agu Bećir-agu,
0030 „Pa mu kaž’te, da j’ umro Rade,
0031 „Ne bi li me aga zakopao.”
0032 Kad svanulo i sunce granulo,
0033 A povika dvadeset sužanja:
0034 „Bog t’ ubio, aga Bećir-aga!
0035 „Što dovede k nama Radoicu?
0036 „Jer ga sinoć objesio nisi,
0037 „Već se kod nas noćas prestavio,
0038 „Hoće li nas pomoriti smradom?”
0039 Otvoriše na tavnici vrata,
0040 Iznesoše pred tavnicu Rada,
0041 Onda veli aga Bećir-aga:
0042 „Nos’te, sužnji, te ga zakopajte.”
0043 Al’ govori Bećiraginica:
0044 „Ev’ Boga mi! Nij’ umro Rade,
0045 „Nij’ umro, već se ućutio;
0046 „Nalož’te mu vatru na prsima,
0047 „Hoće li se pomaknuti, kurva.”
0048 Lože njemu vatru na prsima,
0049 Al’ je Rade srca junačkoga,
0050 Ni se miče, ni pomiče Rade.
0051 Opet veli Bećiraginica:
0052 „A Boga mi! Nij’ umro Rade,
0053 „Nij’ umro, već se ućutio,
0054 „Već uvat’te zmiju prisojkinju,
0055 „Te turajte Radu u njedarca,
0056 „Hoće li se od nje uplašiti,
0057 „Ne će li se, kurva, pomaknuti!”
0058 Uvatiše zmiju prisojkinju,
0059 Pa turaju Radu u njedarca,
0060 Al’ je Rade srca junačkoga,
0061 Ni se miče, ni se od nje plaši.
0062 Opet veli Bećiraginica:
0063 „A Boga mi! Nij’ umro Rade,
0064 „Nij’ umro, već se ućutio,
0065 „Već uzmite dvadeset klinaca,
0066 „Udrite ih pod noktove Radu,
0067 „Hoće li se pomaknuti, kurva.”
0068 I uzeše dvadeset klinaca,
0069 Udaraju pod noktove Radu,
0070 I tu Rade tvrda srca bio,
0071 Ni se miče, ni dušicom diše.
0072 Opet veli Bećiraginica:
0073 „A Boga mi! Nij’ umro Rade,
0074 „Nij’ umro, već se ućutio,
0075 „Sakupite kolo đevojaka
0076 „I pred njima lijepu Hajkunu,
0077 „Hoće li se nasmijati na nju.”
0078 Sakupiše kolo đevojaka
0079 I pred njima lijepu Hajkunu,
0080 Na Rada je kolo navodila,
0081 Preko Rada nogama igrala,
0082 A kakva je, da je Bog ubije!
0083 Od sviju je i veća i ljepša,
0084 Ljepotom je kolo začinila,
0085 A visinom kolo nadvisila,
0086 Stoji zveka na vratu đerdana,
0087 Stoj škripa gaća od sandala;
0088 Kad je zgleda Mali Radoica,
0089 Lijevijem okom progleduje,
0090 Desnijem se brkom nasmijava;
0091 A kad vid’la Hajkuna đevojka,
0092 Ona snimi svilena jagluka,
0093 Njime pokri Rada po očima,
0094 A da druge ne vide đevojke;
0095 Pa je svome babi govorila:
0096 „Jadan babo, ne griješi duše,
0097 „Već nosite sužnja zakopajte.?”
0098 Onda veli Bećiraginica:
0099 „Bre nemojte zakopati kurve,
0100 „Već ga bac’te u debelo more,
0101 „Te naran’te ribe primorkinje
0102 „Lijepijem hajdučkijem mesom.”
0103 Uze njega aga Bećir-aga,
0104 Pa ga baci u debelo more.
0105 Al’ je Rade čudan plivač bio,
0106 Daleko je Rade otplivao,
0107 Pak iziđe na brijegu mora,
0108 Pa povika iz grla bijela:
0109 „Jao moji b’jeli sitni zubi!
0110 „Povad’te mi klince iz nokata.”
0111 I on sjede i noge prekrsti,
0112 I povadi dvadeset klinaca,
0113 Pa ih metnu sebi u njedarca.
0114 Opet ne će da miruje Rade:
0115 Kad je tavna noćca nastanula,
0116 Ide dvoru age Bećir-age,
0117 Pa postaja malo kod pendžera,
0118 Istom aga za večeru sijo,
0119 Pa s kadunom svojom besjedio:
0120 „Moja kado, moja vjerna ljubo!
0121 „Evo ima devet godin’ dana,
0122 „Ka’ j’ otiš’o Rade u hajduke,
0123 „Da ne mogoh serbes večerati
0124 „Sve od straha Malog Radoice;
0125 „Bogu vala, kad ga danas nema,
0126 „I kad njemu haka glave dođoh!
0127 „I ono ću dvadest objesiti,
0128 „Dok ujutru bijel dan osvane.”
0129 A to Rade i sluša i gleda,
0130 Pa u sobu k njemu uletio,
0131 Za večerom agu uvatio,
0132 Uvati ga za vrat do ramena,
0133 Istrže mu glavu iz ramena;
0134 Pa uvati Bećiraginicu,
0135 Pa poteže klince iz njedara,
0136 Udara ih pod noktove kadi,
0137 Dok joj pola klina udario,
0138 I dušu je, kučka, ispustila;
0139 Njoj govori Mali Radoica:
0140 „Neka znadeš, Bećiraginice,
0141 „Da kakva je muka od klinaca!”
0142 Pa uvati Hajkunu đevojku:
0143 „O Hajkuna, srce iz njedara!
0144 „Daj mi nađi od tavnice ključe,
0145 „Da ispustim dvadeset sužanja.”
0146 Nađe Hajka od tavnice ključe,
0147 On ispusti dvadeset sužanja.
0148 Opet joj je Rade govorio:
0149 „O Hajkuna, dušo moja draga!
0150 „Daj mi nađi od riznice ključe,
0151 „Da što malo za ašluka tražim,
0152 „Daleko mi j’ domu putovati,
0153 „Treba mi se putem ponapiti.”
0154 Otvori mu sanduk od tal’jera,
0155 Onda joj je Rade besjedio:
0156 „O Hajkuna, srce moje drago!
0157 „Što će meni take pločetine?
0158 „Konja nemam, da šnjima potkivam.”
0159 Otvori mi sanduk od dukata,
0160 On na društvo dukate dijeli;
0161 Pa uvati Hajkunu đevojku,
0162 Odvede je u zemlju Srbiju,
0163 Dovede je u bijelu crkvu,
0164 On Hajkune gradi Anđeliju,
0165 Pa je uze za vjernu ljubovcu.

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 255-259.