Makenzenov pohod na Srbiju 1914. god.
Knjigu piše Franja Josif stari,
Bečki ćesar od stotinu ljeta,
pa je šalje Viljemu kajzeru,
a po kruni nemačkome caru,
u knjizi ga starac pozdravljaše: 5
„Moj Viljeme, o moj savezniče,
evo ima godina i više,
otkada se čudesa desiše,
zaratismo s velikom Rusijom,
sa Rusijom i silnom Engleskom, 10
sa Engleskom i hrabrom Francuskom,
sa Francuskom i sa Italijom,
Italijom našom saveznicom
i Srbijom mojom komšinicom,
na koju sam umom zaumio, 15
u početku moga carovanja,
kako bi je mog’o pridobiti,
carevini svojoj sjediniti
i Balkanu vrata otvoriti,
Sredozemno more zauzeti. 20
No Viljeme, o moj savezniče,
ja sam vojsku na Srbiju slao,
u tri reda za godinu dana,
al' joj ništa učinio nisam,
svoju vojsku ja već satro jesam; 25
jednu posla’ Drini valovitoj,
da zauzme valjevske planine;
drugu posla' na Dunavo ladno,
ali ona provela se jadno!
Treću posla’ preko vode Save, 30
no nijedna ne iznase glave!
Mislio sam u početku rata.
da slomijem Srbe za tri sata,
da im uzmem Beograda grada,
pa Srbijom Madžar neka vlada! 35
ali sada evo novih jada,
Srbija se ne da da ovlada,
već mi pošlji tvojeg Makenzena,
Makenzena hrabrog generala,
a ja ću mu amaneta dati, 40
da Srbiju može pregaziti,
kralja Petra živog u'vatiti,
u moje ga ruke dobaviti,
guvernerom sebe postaviti.
Pošlji mene stotinu topova, 45
baš topova najvećeg sistema,
što ih danas ni Evropa nema."
Kad je Viljem knjigu proučio,
na Franju mu dosta krivo beše,
al’ mu samo proviđenje kaže, 50
da se pomoć mora da ukaže,
pa dozivlje svoga Makenzena,
pa je njimu Viljem govorio:
„Mekenzene, hrabri generale,
uzmi sada naše nove vojske, 55
na milion najboljeg vojnika,
pa ti idi Savi u Dunavu,
vojsku kreni po tvojemu znanju,
od njih uzmi većinom Madžare,
Srbi jesu Madžarima krivi, 60
što su Franji ka pomoći bili,
kad je bila četrdeset osma,
tad Madžari bunu načiniše,
da s’ od Franje što pre odriješe
i sudbinu svoju sami reše; 65
Madžari će pustoš kačiniti.
Srpsko pleme sve će poništiti.
Kada vojsku svu budeš spremio,
pod komandu svoju sjvdinio,
vojsku kreni ravnome Banatu, 70
pa udari na moravsko ušće,
a topove rosporedi gušće,
pako b' mogo prelaz načiniti,
Srpsku vojsku dalje odgurati,
Srpska vojska ne mož' s' odupreti, 75
Bugarska im iza leđa preti.
Kralj bugarski naša desna ruka
i njemu je od Srbije muka,
on će tebe prelaz načiniti,
ti ćeš tako Srbe pregaziti, 80
guvernerom sebe postaviti."
Kad Makenzen cara saslušao,
on j’ ovako bio govorio:
„Ja šta li sam junak doživio,
kad Srbiju budem pregazio, 85
guvernerstvo ja sam već dobio!"
Pa se dške Savi i Dunavu,
prelaz čini i noću i danju;
tri dana se zrela krvca lije,
na Dunavu gde s' prave ćuprije. 90
Biju Nemci, biju i Madžari,
ne pomiču s' ti srpski handžari.
Makenzen se vide u nevolji,
pa Bugarskoj učini po volji,
Bugarskome Ferdinandu piše 95
i ovako njemu govoraše:
„Ferdinande, ti bugarski care,
brže spremaj ti tvoje Bugare!
Car je Viljem meni naredio,
a Franja mi amanete dao, 100
da Srbiju ja pregazim celu
i opljačkam imovinu njenu;
pa kako je sad potreba živa,
ti napadaj s Bugarima svima,
zato ću ti kralju ustupiti, 105
ustupiti tu Srbiju celu,
ja ću ostat čak na trećem delu,
ja ću samo, sebi zadržati,
ravnu Mačvu, kršnu Goru Crnu
i sa njome rodnu Šumadiju.” 110
