Макензенов поход на Србију 1914. год.
Књигу пише Фрања Јосиф стари,
Бечки ћесар од стотину љета,
па је шаље Виљему кајзеру,
а по круни немачкоме цару,
у књизи га старац поздрављаше: 5
„Мој Виљеме, о мој савезниче,
ево има година и више,
откада се чудеса десише,
заратисмо с великом Русијом,
са Русијом и силном Енглеском, 10
са Енглеском и храбром Француском,
са Француском и са Италијом,
Италијом нашом савезницом
и Србијом мојом комшиницом,
на коју сам умом заумио, 15
у почетку мога царовања,
како би је мог’о придобити,
царевини својој сјединити
и Балкану врата отворити,
Средоземно море заузети. 20
Но Виљеме, о мој савезниче,
ја сам војску на Србију слао,
у три реда за годину дана,
ал' јој ништа учинио нисам,
своју војску ја већ сатро јесам; 25
једну посла’ Дрини валовитој,
да заузме ваљевске планине;
другу посла' на Дунаво ладно,
али она провела се јадно!
Трећу посла’ преко воде Саве, 30
но ниједна не изнасе главе!
Мислио сам у почетку рата.
да сломијем Србе за три сата,
да им узмем Београда града,
па Србијом Маџар нека влада! 35
али сада ево нових јада,
Србија се не да да овлада,
већ ми пошљи твојег Макензена,
Макензена храброг генерала,
а ја ћу му аманета дати, 40
да Србију може прегазити,
краља Петра живог у'ватити,
у моје га руке добавити,
гувернером себе поставити.
Пошљи мене стотину топова, 45
баш топова највећег система,
што их данас ни Европа нема."
Кад је Виљем књигу проучио,
на Фрању му доста криво беше,
ал’ му само провиђење каже, 50
да се помоћ мора да укаже,
па дозивље свога Макензена,
па је њиму Виљем говорио:
„Мекензене, храбри генерале,
узми сада наше нове војске, 55
на милион најбољег војника,
па ти иди Сави у Дунаву,
војску крени по твојему знању,
од њих узми већином Маџаре,
Срби јесу Маџарима криви, 60
што су Фрањи ка помоћи били,
кад је била четрдесет осма,
тад Маџари буну начинише,
да с’ од Фрање што пре одријеше
и судбину своју сами реше; 65
Маџари ће пустош качинити.
Српско племе све ће поништити.
Када војску сву будеш спремио,
под команду своју сјвдинио,
војску крени равноме Банату, 70
па удари на моравско ушће,
а топове роспореди гушће,
пако б' мого прелаз начинити,
Српску војску даље одгурати,
Српска војска не мож' с' одупрети, 75
Бугарска им иза леђа прети.
Краљ бугарски наша десна рука
и њему је од Србије мука,
он ће тебе прелаз начинити,
ти ћеш тако Србе прегазити, 80
гувернером себе поставити."
Кад Макензен цара саслушао,
он ј’ овако био говорио:
„Ја шта ли сам јунак доживио,
кад Србију будем прегазио, 85
гувернерство ја сам већ добио!"
Па се дшке Сави и Дунаву,
прелаз чини и ноћу и дању;
три дана се зрела крвца лије,
на Дунаву где с' праве ћуприје. 90
Бију Немци, бију и Маџари,
не помичу с' ти српски ханџари.
Макензен се виде у невољи,
па Бугарској учини по вољи,
Бугарскоме Фердинанду пише 95
и овако њему говораше:
„Фердинанде, ти бугарски царе,
брже спремај ти твоје Бугаре!
Цар је Виљем мени наредио,
а Фрања ми аманете дао, 100
да Србију ја прегазим целу
и опљачкам имовину њену;
па како је сад потреба жива,
ти нападај с Бугарима свима,
зато ћу ти краљу уступити, 105
уступити ту Србију целу,
ја ћу остат чак на трећем делу,
ја ћу само, себи задржати,
равну Мачву, кршну Гору Црну
и са њоме родну Шумадију.” 110
