Magdalena
Razbeža se selo Jablanovo,
osta samo ed'n zelen jablan
i pod njega do tri siročeta:
'Edno Jela, drugo Magdalena,
a trećoto premladi Nikola. 5
Jela je se mlada oženila,
Nikolicu Turci zarobiše,
ostala je sama Magdalena.
Posedela za devet godine,
pa je ona boga zamolila: 10
„Daj mi, bože, nekoga od roda!”
Bog jo' stvori brata Nikolicu,
pa pojdoše kod Jelu u gosgi.
Kad je bilo proz goru zelenu,
od lice jo' sva gora svetela. 15
Jela sedi na viseći čardak,
pa ji’ Jela izdalek' ugleda,
pa oknula sluđe i slušćinje:
„Izleznete, sluđe i slušćinje,
da vidite kakav junak ide, 20
kakva li je po njega devojća,
od lice jo’ gora zasvetela.
Kada stigne u naši dvorove,
podajte jo’ najtešći sudove,
pratete ju daleko za vodu, 25
ega bi jo’ snaga posmalela,
ega bi jo’ lice progroznelo".
Magdalena vodu donosila,
vodu nosi, još tol’ko ubava.
„Podajte jo’ 'leba neka mesi, 30
podajte jo' najkraći ožezi,
ega bi jo' ruće pocrnele”.
'Leba mesi, još tol'ko ubava.
„Podajte jo’ dete neka ljulja!”
Dete ljulja — jošte po ubava. 35
Dete ljulja, na dete govori:
„Luli teta nejaka Ivana,
luli, luli, golem da porasteš,
da preotneš kralju kraljevinu,
da preotneš caru carevinu”. 40
P'l'k’, p'l'’, do cara se čulo.
Car isprati do devet junaka,
da pronađu Ivana nejaka.
Sve su majke jutrom sabirali,
dok su njega medžu decu našli. 45
Baciše ga u t'vne tavnice.
U tavnice vode studenice,
u vodice zelene travice,
u travice zmije otrovnice,
oči pile, po travu se krile. 50
Kad je prošlo devet godin' dana,
boga moli ostarela majka:
„Daj mi, bože, ključa od tavnice,
da saberem Ivanove kosti,
da ji’ nosim na dela golema, 55
da ji' rosi đurđevačka rosa,
da ji’ greje petrovačko slnce”.
Što molila, boga domilila.
Kad otvori vrata od tavnicu,
Ivan sedi na carsku stolicu 60
i on broji zlatne brojanice.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
