Ka i more što nekad vrlo se s bukom diže
I s talasom o bregove bije,
Pak i opet se natrag u sebe
I skutava tišeći se, —
Tako je i čovečasko srdce
Podizato na žalost, na što li drugo,
Srdenje, smeh li.
Sećanjem se goreg, boljeg li snahoda poslednja,
Ja l' se više cveli,
Il' se boljma onome veseli,
A za prvašnje što, ništa i ne mari.
Gavril Stefanović Venclović:Crni bivo u srcu, Prosveta, Beograd
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Gavril Stefanović Venclović, umro 1749, pre 275 godina.
