Lukrecija ili Trojo/20
←Šena druga | Lukrecija ili Trojo Pisac: Nepoznati autor Šena treća |
Šena četvrta→ |
Elena: Kuku, ajme, ajme, plačite svi do [prokletoga]!
Trojo: Ne znam dje se nahodim. S jedne strane, boljest me pritiska, a [s] druge, rabija. Ti li, je li, ovo učini? Kunem ti se: da ne poznam veću osvetu er vidiš sina mrtva, učinio bih ti što si sad rekla.
Elena: Ubite me, raskinite me, izvadite mi ove oči koje su bile neharne prema momu ljubljenomu sinu. Prirežite ovi jezik koji je zatajo milost koju mi je sniženo pitao. Osjecite ove ruke koje su učinile ovo nepošteno djelo. Neka dođu sve sr[de] sad porazit mene.
Ždero: Skapinu, [bestio da niente, nećeš da plačeš? Ali ti ću dat jednu] pest u zube da ćeš plakat i za nevolju.
Skapin: Kuku, ajme, ne mogu lačan plakat!
Trojo: Reci mi, tvoja madžija bi li ga mogla oživjet?
Elena: Ah, da to mogu! Ali, kukava, mogla sam učinit zlo, ma ne mogu dobro.
Trojo: Da što se sada ima učinit?
Elena: Ništa, nego me ubite, uzmite ta’ isti stilet kojijem se on ubio, i ubite me[ne]. Dajte ga meni, ja ću izvršit, i malo je za moju grdnu [o]pačinu.
Trojo: Ustavi se, počekaj!
Elena: Pustite me, neću više živjet.
Trojo: Ne ostavljam te za kompasion, ma hoću da prije razvržeš madž[ije] mojoj ćeri.
Elena: Daj jo’ ovi moj prsten da stavi na ruku, i to je dosta.
Trojo: Ždero, uzdrži je da se ne ubije, jer hoću prije vidjet efet. (Izide [pak kuca]).
Skapin: Poću ja ća, deboto sam se pripo od mrca.
Reference
[uredi]