Luka iz Kotara i Mujo od Kladuše
Piše knjigu Luka iz Kotara,
Pa je šalje on Kladuši gradu,
U Kladuši Muji momku mladu:
„Oj boga-ti, Mujo momče mlado!
„Tebe fale u Kladuši gradu, 5
„Da neima nada te junaka
„Pritkom ćordom i desnicom rukom;
„Mene fale u Kotaru ravnom,
„Da nada me neima junaka
„Desnom rukom i brijetkom ćordom. 10
„Hoš-li meni doći na megdane,
„Da vidimo, ko je bolji junak,
„Ko ć' ostati, ko-li poginuti.
„Prvi ću ti megdan odpisati,
„Odpisati na Popovcu gradu. 15
„Ako meni tute nesmiš doći,
„Drugi ću ti megdan odpisati
„U Kladuši, ja kod kule tvoje,
„Neka gleda tvoja stara majka,
„Ko ć' ostati, ko-li poginuti. 20
„Ako tu neš doći na megdane,
„Treći ću ti megdan odpisati
„U Kotaru ja kod kule moje,
„Neka gleda moja stara majka,
„Ko ć' ostati, ko-li poginuti.“ 25
Kada junak knjigu napisao,
On je šalje ka Kladuši gradu.
Kada došla u Kladuši gradu,
U Kladuši Muji momku mladu,
Knjigu štije Mujo momče mlado, 30
Knjigu štije, mila njemu nije,
On je drži, desna ruka drhće.
Njega gleda njegov stari babo:
„Oj bora ti, Mujo momče mlado!
„Odkle knjiga, od kojeg-li grada? 35
„A što-li ti knjiga zapovida? –
„Nepitaj me, moj stari babajko!
„Ovo j' knjiga iz Kotara ravna,
„Iz Kotara Luke momka mlada:
„Mene fale u Kladuši gradu, 40
„Da nada me neima junaka
„Desnom rukom i brijetkom ćordom,
„Njega fale u Kotaru ravnom,
„Da nad njega neima junaka,
„Da mu moram doći na megdane, 45
„Da vidimo, ko je bolji junak,
„K ć' ostati, ko-li poginuti.
„Prvi mi je megdan odpisao,
„Odpisao na gradu Popovcu;
„Drugi mi je megdan odpisao 50
„U Kladuši, ja kod kule moje,
„Đe me gleda moja stara majka,
„Ko ć' ostati, ko-li poginuti;
„Ako nesmim tu doć'na megdane,
„U Kladuši ja kod kule moje, 55
„Treći mi je megdan odpisao
„U Kotaru kod njegove kule.
„Ako nesmim na megdan izaći,
„Da će kupit' prelu i vrtena,
„Da mu predem gaće i košulju, 60
„Da nekori Anđelije ljube,
„Da nekori gaćam' i košuljom.“
Onda mu je babo besjedio:
„Hoćeš njemu poći na megdane?
„Jako te je kurva obružila.“ 65
Uze njegov star babo hadžija,
Uze njemu knjigu iz desnice,
Onu gleda, drugu 'naku piše,
Pa je šalje Luki u Kotare:
„Oj boga ti, Luka iz Kotara! 70
„Hoće tebi doći na megdane;
„A ti kupi čuda i junake,
„Pa ih vodi ti gradu Popovcu,
„Tu će doći tebi na megdane.
„Čudo de ti sakupi junaka, 75
„I povedi Anđeliju ljubu;
„On će povest' virnu svoju selu,
„Koj' nadjača, nek mu obe budu.“
Jedva Luka oto dočekao,
Pa on kupi čuda i junake, 80
I njih vodi ka Popovcu gradu,
On sazivlje liječku gospodu,
Sve liječku jošter i otočku,
Iz Kotara svu gospodu svoju,
Sve gospoda do trideset šaža, 85
Pa odoše ka Popovcu gradu.
Vrlo njemu gospoda besjede:
„Oj ti Luka, drago dite naše!
„Ako bog da i sreća junačka,
„Tere bi ti Muju pogubio, 90
„Lipo ćemo tebe darovati.“
Veli mu iz Kotara kapetan:
„Oj ti Luka, moje dite drago!
„Evo tebi dobra đoge moga,
„Koj' je veće obiko megdane, 95
„Već je na njem sedam puta bio,
„Ja ću tebi njega pokloniti,
„Ako meni ti pogubiš Muju.“
Kada došli ka gradu Popovcu,
Ali čeka Mujo Ture mlado, 100
On je veće megdan odmirio,
I on stao na sridi megdana,
Pa doziva Luku dite mlado:
„Hodi Luka, da se poljubimo!“
Ide Luka, ter se s njime ljubi, 105
Jedan drugom' krvi halalio,
Jer bog znade, koji će ostati.
Govorio Luka dite mlado:
„Oj boga-li Mujo momče mlado!
„Al' 'š ćerati, ali ćeš bježati? 110
„Kakav voliš megdan učiniti,
„Ali britkim' junačkim ćordami,
„Ali s kopljem, ali pak s barjaci,
„Ali voliš o pleća junačka?“
Al' je njemu Mujo besjedio: 115
„Neću megdan o pleća činiti,
„Nego hoću brijetkim ćordama,
„Vidit' ćemo, ko je bolji junak“
To je Luka jedva dočekao,
Uđe Luka u megdan junački, 120
Govori mu Knježić kapetane:
„Oj ti Luka, dite moje drago!
„Polezi se po dobrom konjiku,
„Nebi-li te bogo saklonio,
„Saklonio od dušmanjske ruke.“ 125
Kada oni megdan uvićali,
Al' je Ture Luki besjedilo:
„Oj ti Luka, moje dite drago!
„Ti mi bježi, ja ću te ćerati.“
Al' je njemu Luka besjedio: 130
„Sramota je, da ti mene ćeraš,
„Jere jesam dite Luka luđi;
„Nego ja ću tebe poćerati.“
Kad to čuo Mujo momče mlado,
On ti bježi, Luka njega ćera. 135
A Luki je dobra sreća bila,
K tomu mu je konjik obučio,
Obučio ići na megdane.
Kako j' Luka složno zamahnuo,
U pogodno misto udario, 140
On Turetu glavu odvalio,
Pade Ture u travu zelenu.
Kad to čuo Knježić kapetane,
Da je Ture Luka pogubio,
On govori svoj okolnoj gospodi: 145
„Boga vami, okolna gospodo!
„Ajmo de mi dite darovati,
„Kad ga danas i bog pomogao,
„I Turetu odvalio glavu.“
Kada Luka riči razumio, 150
On govori Knježić kapetanu:
„Fala vami, Knježić kapetane!
„Fala vami i na vašem daru!
„Već boga ti, Knježić kapetane!
„Samo 'š meni konja darovati; 155
„A ti jesi junak neoženjen,
„Eno tebi baš Mujine sele,
„Ama sele po imenu Zlate,
„Ti je uzmi za svoju ljubovcu.“
Kad to čuo Knježić kapetane, 160
Da će njega oženiti Luka,
Svoj gospodi junak besjedio:
„Sramota je da trizni idemo,
„Kad je Luka Muju pogubio,
„A i mene mlada oženio: 165
„Pijte vino vi sedam danaka;
„Što ga godic za to popijete,
„Ja ću njega junak sam platiti.
„Mol'te boga i sreću junačku,
„Da mi Luka odtud zdravo dođe: 170
„Otišo je po mladu đevojku,
„Koju reče meni pokloniti,
„Junak će je mudro prevariti.“ –
Kad došao Luka u Kladušu,
Izletila Kladuška gospoda, 175
I izašla Zlatunka đevojka.
Pitaše ga Kladuška gospoda
I s njijema Zlatunka đevojka:
„Odkle jesi, neznana delijo!“ – 180
„A ja nisam neznana delija,
„Veće junak u Lici bimbaša,
„I ja jesam Zlatin đuvegija,
„Jer je rekla ona za me poći.
„Već boga ti, Zlatunko đevojko! 185
„Ako sam ti srcu omilio,
„Skoči amo k meni na konjika.“
Skače ona k njemu na konjika,
Triput je je opasao pasom,
I četvrti od sablje kajasom. 190
Kad poteko Luka dite mlado,
I poveo lijepu đevojku,
Onda se je on kazao Turcim':
„Nije ovo bimbaša Osmane,
„Nego junak iz Kotara Luka, 195
„I odvede lijepu đevojku.“
Kad to čula Kladuška gospoda,
Za Lukom su ona poletila,
Da bi Luki odvalila glavu.
Leti Luka preko polja ravna, 200
Kano zvizda preko neba sjajna,
I on leti gospodi otočkoj.
Vidila ga gospoda otočka,
Al' nemogu Luke da poznadu.
Dofaćaju plane i mirčine, 205
Da ban vidi, je-li ono Luka,
I vodi-li lijepu djevojku.
Kad poznao bane dite Luku,
Al' je junak besjedio bane:
„Veseli se, Knježić kapetane! 210
„Eto tebi Luke i divojke.“
Al' govori Luka dite mlado:
„Evo t’ ljube, Knježić kapetane!“ –
Toga malo pasalo vrimena,
Ali ide turska glava mlada,
I on nosi u ruci teskeru, 215
Pa je daje on u šake Luki.
Gleda Luka b'jelu knjigu otu,
Al' je dobro čitati neznade,
Već je daje on u šake banu:
„Vidi, bane, što knjiga besjedi!“ 220
Kada bane knjigu razgrnuo,
On je štije, a na nju se smije:
„Oj bogati, Luka dite mlado!
„Tebi ova knjiga zapovida:
„Zlatin babo na megdan te zove, 225
„Da ti njemu ideš na megdane.“
Al' govori Knježić kapetane:
„Ti se neboj, Luka dite mlado!
„Ti si za me doveo divojku,
„Ja ću za te poći na megdane, 230
„Triput jesam na megdanu bio,
„I tri turske odvalio glave;
„Ako bog da, i tu ću četvrtu.
„Pijte vino do sedam danaka,
„A ja junak idem na megdane. 235
„Mol'te boga, da ja zdravo dođem,
„Za vas hoću ja platiti vino.
„Ako bog da i sreća junačka,
„Ter bi meni slaba sreća bila,
„Da bi mene Ture pogubilo, 240
„Onda sami vi platite vino:
„Kako pili, 'nako i plaćajte.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
