Лука из Котара и Мујо од Кладуше
Пише књигу Лука из Котара,
Па је шаље он Кладуши граду,
У Кладуши Муји момку младу:
„Ој бога-ти, Мујо момче младо!
„Тебе фале у Кладуши граду, 5
„Да неима нада те јунака
„Притком ћордом и десницом руком;
„Мене фале у Котару равном,
„Да нада ме неима јунака
„Десном руком и бријетком ћордом. 10
„Хош-ли мени доћи на мегдане,
„Да видимо, ко је бољи јунак,
„Ко ћ' остати, ко-ли погинути.
„Први ћу ти мегдан одписати,
„Одписати на Поповцу граду. 15
„Ако мени туте несмиш доћи,
„Други ћу ти мегдан одписати
„У Кладуши, ја код куле твоје,
„Нека гледа твоја стара мајка,
„Ко ћ' остати, ко-ли погинути. 20
„Ако ту неш доћи на мегдане,
„Трећи ћу ти мегдан одписати
„У Котару ја код куле моје,
„Нека гледа моја стара мајка,
„Ко ћ' остати, ко-ли погинути.“ 25
Када јунак књигу написао,
Он је шаље ка Кладуши граду.
Када дошла у Кладуши граду,
У Кладуши Муји момку младу,
Књигу штије Мујо момче младо, 30
Књигу штије, мила њему није,
Он је држи, десна рука дрхће.
Њега гледа његов стари бабо:
„Ој бора ти, Мујо момче младо!
„Одкле књига, од којег-ли града? 35
„А што-ли ти књига заповида? –
„Непитај ме, мој стари бабајко!
„Ово ј' књига из Котара равна,
„Из Котара Луке момка млада:
„Мене фале у Кладуши граду, 40
„Да нада ме неима јунака
„Десном руком и бријетком ћордом,
„Њега фале у Котару равном,
„Да над њега неима јунака,
„Да му морам доћи на мегдане, 45
„Да видимо, ко је бољи јунак,
„К ћ' остати, ко-ли погинути.
„Први ми је мегдан одписао,
„Одписао на граду Поповцу;
„Други ми је мегдан одписао 50
„У Кладуши, ја код куле моје,
„Ђе ме гледа моја стара мајка,
„Ко ћ' остати, ко-ли погинути;
„Ако несмим ту доћ'на мегдане,
„У Кладуши ја код куле моје, 55
„Трећи ми је мегдан одписао
„У Котару код његове куле.
„Ако несмим на мегдан изаћи,
„Да ће купит' прелу и вртена,
„Да му предем гаће и кошуљу, 60
„Да некори Анђелије љубе,
„Да некори гаћам' и кошуљом.“
Онда му је бабо бесједио:
„Хоћеш њему поћи на мегдане?
„Јако те је курва обружила.“ 65
Узе његов стар бабо хаџија,
Узе њему књигу из деснице,
Ону гледа, другу 'наку пише,
Па је шаље Луки у Котаре:
„Ој бога ти, Лука из Котара! 70
„Хоће теби доћи на мегдане;
„А ти купи чуда и јунаке,
„Па их води ти граду Поповцу,
„Ту ће доћи теби на мегдане.
„Чудо де ти сакупи јунака, 75
„И поведи Анђелију љубу;
„Он ће повест' вирну своју селу,
„Кој' надјача, нек му обе буду.“
Једва Лука ото дочекао,
Па он купи чуда и јунаке, 80
И њих води ка Поповцу граду,
Он сазивље лијечку господу,
Све лијечку јоштер и оточку,
Из Котара сву господу своју,
Све господа до тридесет шажа, 85
Па одоше ка Поповцу граду.
Врло њему господа бесједе:
„Ој ти Лука, драго дите наше!
„Ако бог да и срећа јуначка,
„Тере би ти Мују погубио, 90
„Липо ћемо тебе даровати.“
Вели му из Котара капетан:
„Ој ти Лука, моје дите драго!
„Ево теби добра ђоге мога,
„Кој' је веће обико мегдане, 95
„Већ је на њем седам пута био,
„Ја ћу теби њега поклонити,
„Ако мени ти погубиш Мују.“
Када дошли ка граду Поповцу,
Али чека Мујо Туре младо, 100
Он је веће мегдан одмирио,
И он стао на сриди мегдана,
Па дозива Луку дите младо:
„Ходи Лука, да се пољубимо!“
Иде Лука, тер се с њиме љуби, 105
Један другом' крви халалио,
Јер бог знаде, који ће остати.
Говорио Лука дите младо:
„Ој бога-ли Мујо момче младо!
„Ал' 'ш ћерати, али ћеш бјежати? 110
„Какав волиш мегдан учинити,
„Али бритким' јуначким ћордами,
„Али с копљем, али пак с барјаци,
„Али волиш о плећа јуначка?“
Ал' је њему Мујо бесједио: 115
„Нећу мегдан о плећа чинити,
„Него хоћу бријетким ћордама,
„Видит' ћемо, ко је бољи јунак“
То је Лука једва дочекао,
Уђе Лука у мегдан јуначки, 120
Говори му Књежић капетане:
„Ој ти Лука, дите моје драго!
„Полези се по добром коњику,
„Неби-ли те бого саклонио,
„Саклонио од душмањске руке.“ 125
Када они мегдан увићали,
Ал' је Туре Луки бесједило:
„Ој ти Лука, моје дите драго!
„Ти ми бјежи, ја ћу те ћерати.“
Ал' је њему Лука бесједио: 130
„Срамота је, да ти мене ћераш,
„Јере јесам дите Лука луђи;
„Него ја ћу тебе поћерати.“
Кад то чуо Мујо момче младо,
Он ти бјежи, Лука њега ћера. 135
А Луки је добра срећа била,
К тому му је коњик обучио,
Обучио ићи на мегдане.
Како ј' Лука сложно замахнуо,
У погодно мисто ударио, 140
Он Турету главу одвалио,
Паде Туре у траву зелену.
Кад то чуо Књежић капетане,
Да је Туре Лука погубио,
Он говори свој околној господи: 145
„Бога вами, околна господо!
„Ајмо де ми дите даровати,
„Кад га данас и бог помогао,
„И Турету одвалио главу.“
Када Лука ричи разумио, 150
Он говори Књежић капетану:
„Фала вами, Књежић капетане!
„Фала вами и на вашем дару!
„Већ бога ти, Књежић капетане!
„Само 'ш мени коња даровати; 155
„А ти јеси јунак неожењен,
„Ено теби баш Мујине селе,
„Ама селе по имену Злате,
„Ти је узми за своју љубовцу.“
Кад то чуо Књежић капетане, 160
Да ће њега оженити Лука,
Свој господи јунак бесједио:
„Срамота је да тризни идемо,
„Кад је Лука Мују погубио,
„А и мене млада оженио: 165
„Пијте вино ви седам данака;
„Што га годиц за то попијете,
„Ја ћу њега јунак сам платити.
„Мол'те бога и срећу јуначку,
„Да ми Лука одтуд здраво дође: 170
„Отишо је по младу ђевојку,
„Коју рече мени поклонити,
„Јунак ће је мудро преварити.“ –
Кад дошао Лука у Кладушу,
Излетила Кладушка господа, 175
И изашла Златунка ђевојка.
Питаше га Кладушка господа
И с њијема Златунка ђевојка:
„Одкле јеси, незнана делијо!“ – 180
„А ја нисам незнана делија,
„Веће јунак у Лици бимбаша,
„И ја јесам Златин ђувегија,
„Јер је рекла она за ме поћи.
„Већ бога ти, Златунко ђевојко! 185
„Ако сам ти срцу омилио,
„Скочи амо к мени на коњика.“
Скаче она к њему на коњика,
Трипут је је опасао пасом,
И четврти од сабље кајасом. 190
Кад потеко Лука дите младо,
И повео лијепу ђевојку,
Онда се је он казао Турцим':
„Није ово бимбаша Османе,
„Него јунак из Котара Лука, 195
„И одведе лијепу ђевојку.“
Кад то чула Кладушка господа,
За Луком су она полетила,
Да би Луки одвалила главу.
Лети Лука преко поља равна, 200
Кано звизда преко неба сјајна,
И он лети господи оточкој.
Видила га господа оточка,
Ал' немогу Луке да познаду.
Дофаћају плане и мирчине, 205
Да бан види, је-ли оно Лука,
И води-ли лијепу дјевојку.
Кад познао бане дите Луку,
Ал' је јунак бесједио бане:
„Весели се, Књежић капетане! 210
„Ето теби Луке и дивојке.“
Ал' говори Лука дите младо:
„Ево т’ љубе, Књежић капетане!“ –
Тога мало пасало вримена,
Али иде турска глава млада,
И он носи у руци тескеру, 215
Па је даје он у шаке Луки.
Гледа Лука б'јелу књигу оту,
Ал' је добро читати незнаде,
Већ је даје он у шаке бану:
„Види, бане, што књига бесједи!“ 220
Када бане књигу разгрнуо,
Он је штије, а на њу се смије:
„Ој богати, Лука дите младо!
„Теби ова књига заповида:
„Златин бабо на мегдан те зове, 225
„Да ти њему идеш на мегдане.“
Ал' говори Књежић капетане:
„Ти се небој, Лука дите младо!
„Ти си за ме довео дивојку,
„Ја ћу за те поћи на мегдане, 230
„Трипут јесам на мегдану био,
„И три турске одвалио главе;
„Ако бог да, и ту ћу четврту.
„Пијте вино до седам данака,
„А ја јунак идем на мегдане. 235
„Мол'те бога, да ја здраво дођем,
„За вас хоћу ја платити вино.
„Ако бог да и срећа јуначка,
„Тер би мени слаба срећа била,
„Да би мене Туре погубило, 240
„Онда сами ви платите вино:
„Како пили, 'нако и плаћајте.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
