Luka Tamničar
Devet godin’ u tamnicu lega,
Još trij’s d’na ima da odlega.
Pa je čuja dava mu se žena,
Pa dopita svi valije,
Svi valije svi kadije: 5
„Čujte ovamo efendije,
„Ja koliko s'm odlegaja,
„Još koliko imam d’ legam?"
"Čuj ovamo, Luka T'mničare,
„Ti si odlegaja devet godin’ d'na 10
„Jošte imaš još trijese d’na."
„Da li će me vi pušćate,
„Jošte trijes će odlegam,
„Ne li došlo sitno pismo:
„Žena mi se na život odava.“ 15
„Čuj ovamo, Luko T'mničare,
„Ako imaš takvo crno pismo,
„Prosto da su tija trijes d’na,
„No ti idi s’g na tvoju kuću."
Pa ti Luka crni Cigan bidna, 20
Ta otidna na ženinu svadbu,
Pa si sedna u donji kraj sovru,
U donji kraj, do malečki deca.
Gore sediv ponajstari gosti.
T'g donese Lukina nevesta, 25
Donese gosti Lukinu sablju,
Ostru sablju dimiskiju,
Pa gu dade na starejka.
Da izvadi ostru sablju.
Tegli, tegli mlat starejko, 30
Da izvadi ostru sablju,
— Pa ne može da g’ otvori.
Pa gu dade na kuma:
Tegli, tegli dabeli kum,
Ni on ne mož’ la g' istrgne. 35
Ozdol gleda Luka T'mničare.
Pa g’ dadoše na popa.
— I pop ne mož’ da g’ istrgne.
T'g govori Lukina nevesta:
„Ja što imaše moj’ga muža, 40
„Čim potrgne sama se izvadi."
Pa mu zbori na popa:
„Dajte sablju crnoga Cigana,
„Ciganske su ruke mlogo jake.“
K'd gu uze Luka T'mničare, 45
Tri puta je sablju celivaja,
Tri puta mu usta popuknali,
Tri kapke mu krv kapnale,
Pa govori Luka T'mničare:
„Slatka moja sabljo dimiskijo, 50
„Devet godin' nes‘m te videja,
„Devet rđe na tebe popale,
„Bog reknaja s’g da te izbrišu,
„Da t’ izbrišu od popovu šiju,
„Što on venča ženu pspod muža." 55
