Lora Laj

Vojislav Ilić

Lora Laj Pisac: Vojislav Ilić

Pre mnogo tamnih leta,
 Gde Rajne treperi sjaj,
Gde tihi Baharah cveta,
 Živeše Lora Laj.

Tajnama njenih čari
 Očaran beše tad
Mnogi kaluđer stari
 I mnogi vojnik mlad.

U drevnom zamku njenom
 Poročni vlada kal,
Pod zamkom s mutnom penom
 Žubori burni val.

Lepotom ženskih draži
 Nudila svakom raj,
Al’ zato srce traži
 Veštica Lora Laj.

Iz drevnog zato grada,
 Gospodar ili rob,
Bez srca osta tada
 I sramni nađe grob.

Simvoli svete tajne
 Za nju su simvoli zla,
I vali tihe Rajne
 Nadežda večnog sna!

Nevinost preli suze,
 I prizva božju vlast,
I Gospod onda uze
 Od Lore njezinu strast.

Borama pokri celo
 Raslabi njezin glas
Isuši njeno telo
 I snegom pokri vlas.

Prezrena, ode Lora
 Gde vali biju grad,
I s grada, odozgora,
 U Rajnu skoči tad.

Al’ od tad svake noći
 S obala šumi vaj
To jeca u samoći
 Veštica Lora Laj.

oktobra 1890.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 195-196, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.