Лора Лај
| Лора Лај Писац: Војислав Илић |
Пре много тамних лета,
Где Рајне трепери сјај,
Где тихи Бахарах цвета,
Живеше Лoра Лај.
Тајнама њених чари
Очаран беше тад
Многи калуђер стари
И многи војник млад.
У древном замку њеном
Порочни влада кал,
Под замком с мутном пеном
Жубори бурни вал.
Лепотом женских дражи
Нудила сваком рај,
Ал’ зато срце тражи
Вештица Лoра Лај.
Из древног зато града,
Господар или роб,
Без срца оста тада
И срамни нађе гроб.
Символи свете тајне
За њу су символи зла,
И вали тихе Рајне
Надежда вечног сна!
Невиност прели сузе,
И призва божју власт,
И Господ онда узе
Од Лoре њезину страст.
Борама покри цело
Раслаби њезин глас
Исуши њено тело
И снегом покри влас.
Презрена, оде Лoра
Где вали бију град,
И с града, одозгора,
У Рајну скочи тад.
Ал’ од тад сваке ноћи
С обала шуми вај
То јеца у самоћи
Вештица Лoра Лај.
oktobra 1890.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 195-196, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|