Lički Mustaj-beg
Rano rani lički Mustaj-beže,
Podranio u toploj odaji,
Avdes uz'o i sabah[1] klanjao,
Opremi se u toploj odaji,
Iz sanduka robu povadio; 5
Najpr'je vadi crvene čakšire,
Na čakšira kopče đumišlije,
A na noge nazu jemelije,
Pa obuče do dvije đečerme,
Na njima su toke i ilike; 10
Zagrnuo ćurka velikoga,
Dug bojali-čibuk zapalio,
Pa on sađe do nove mehane,
Đe no sjede lički barjaktari,
Oni sjede, hladno šiju vino; 15
Njima beže turski salam viče.
Ispred bega na noge skočiše,
Pa sjedoše hladno piti vino.
Kad se Turci vina ponapiše
Priče njima beže govoriti: 20
„Dete, Turci, moja braćo draga!
„Da pišemo listak knjigu b'jelu,
„Da je šaljem Senju kamenome,
„Baš na ruke Senjanin Ivanu,
„Ne bi li ga kako prevarili, 25
„Da on dođe u našu Udbinu,
„Da sa njega ukinemo glavu.“
To rekoše, pa to napraviše,
Pa je šalju Senju kamenome,
I Ivanu 'vako govorili: 30
„Oj Ivane, senjska poglavico!
„Eto tebi listak knjige b'jele,
„De der dođi u napu Udbinu,
„Dođ', Ivane, da se pomirimo;
„Evo ima za dvan'est godina, 35
„Kako s' jesmo teško zavadili,
„Još se nikad pomirili n'jesmo.“
Dođe knjiga Senjanin Ivanu,
Knjigu štije, na knjigu se smije,
On saziva triest Senjanina, 40
Pa sjedoše hladno piti vino.
Kad s' Senjani vina ponašili,
Opojiše nejaka Tadiju,
Leže njemu glava bez uzglavlja,
Da ne ide s njima u Udbinu; 45
Jer Tadija j' jogunica glava,
Ne će hćeti rujna piti vina,
Dok stolicu krvlju ne polije. —
Uzjahaše debele hajvane,[2]
Pa odoše na Udbinu ravnu; 50
Kad su došli na Udbinu ravnu,
Otpremiše konje i oružje,
Pa sjedoše hladno piti vino.
Ali veli Đulić barjaktaru, —
On nalio jednu čašu vina, — 55
Pa nazdravlja Senjanin Ivanu:
„Zdravo da si, Senjanin Ivane!
„Ni u moje, ni u tvoje zdravlje,
„Već onoga danaske junaka,
„Koj' bi danas zametnuo kavgu.“ 60
Njemu veli Senjanin Ivane:
„Ne budali Đulić barjaktaru,
„N'jesam doš'o, da zametnem kavgu,
„Već sam doš'o, da se pomirimo.“
Kad s Tadija bio rastp'jeznio, 65
On ga leti na Udbinu ravnu,
Preda njega Đulić izletio,
Da mu konja i oružje primi,
Uhvati mu konja za kajase.
Vati s' Tad'ja brijatkinje ćorde: 70
„Nosi, Ture, ruke sa kajasa,
„Ostaće ti ruke pri kajasu.“
Sjaha Tad'ja kosata gavrana,
Pa on uđe u novu mehanu; —
Kad li sjede mlađeni Senjani, 75
U vrh stola Senjanin Ivane!
Tad Tadija božju pomoć viče:
„Đe si, striče, Senjanin Ivane!
„Ja pomislih, da si poginuo.“
Tad Ivanu suze udariše, 80
Svom Tadiji srpski govorio,
Kako j' njemu Đulić nazdravio.
Onda veli mlađani Tadija:
„Oj Turčine Đulić barjaktaru!
„Daj oružje mojih Senjanina.“ 85
Tada Turčin iznio oružje.
Tad Tadija nali čašu vina,
Pa nemački stricu govorio:
„Udri, striče, svaki pojednoga
„A ja hoću Đulić barjaktara.“ 90
U mah puče trideset pušaka,
Pa pogodi trideset Turaka,
Sam ga osta Đulić barjaktaru,
Sa njeg Tad'ja otkinuo glavu,
Sam uteče lički Mustaj-beže. 95
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
