Lički Mustajbeg brani Udbinu
0001 San usnio stari Ćejvanaga,
0002 San usnio noći po ponoći,
0003 Strašan aga sanak boravio:
0004 Modar s’ oblak uz nebo podiže
0005 Nisko dolje od zemlje nimačke,
0006 Od Karlovca i Riga bijela.
0007 Iz oblaka često munja siva,
0008 Munja siva, pucaju gromovi,
0009 Od njega se magla otiskuje,
0010 Sve zeleno polje poklopila,
0011 Uprav ide pod Korin-planinu,
0012 Pređe magla na široku Liku,
0013 Svu je magla Liku poklopila.
0014 Kad izađe magla na Udbinu,
0015 Pola je mutne, a pola krvave,
0016 Iz oblaka modra munja sijnu,
0017 Munja sijnu, pukoše gromovi,
0018 Pa Udbini ništa ne učini,
0019 Veće samu begu Mustajbegu,
0020 Odbi begu ćošu od konaka,
0021 Sva mu s’ ćoša do zemlje sasula.
0022 Pripade se aga na dušeku,
0023 Pa u strahu na noge skočio,
0024 Od kahara po odaji hoda,
0025 Staru ženu na odžaku budi:
0026 „Ustaj, moja u odžaku ljubo!
0027 Užezi mi svicu vidjelicu,
0028 Teška me je straha obladala.“
0029 Kad ustala starka u odaji,
0030 Zapalila sviću vidjelicu,
0031 Vavik aga po odaji hoda.
0032 Njemu starka veli u odaji:
0033 „Što ti je aga, da od Boga nađeš,
0034 Da te nije glava zabolila?“
0035 A veli joj aga u odaji:
0036 „Prođi me se noćas u odaji,
0037 Zapali mi fenjer-vidjelicu,
0038 Da ja idem do konaka sići,
0039 Do konaka bega udbinjskoga,
0040 Imam nešto s begom govoriti.“
0041 Tad mu starka fenjer upalila,
0042 Ode aga niz kula kamenu.
0043 Kada dođe begovu konaku,
0044 Kad Mustajbeg rano podranio,
0045 Istom beže sjedi u odaji,
0046 Dvori njega trideset delija.
0047 Uđe aga, begu salam viknu,
0048 Mustajbeg ga dobro dočekao,
0049 Kod sebe mu misto namistio,
0050 Delije mu kahvu natočiše.
0051 Aga muči, ništa ne divani,
0052 A veli mu lički Mustajbeže:
0053 „Što je aga, ako Boga znadeš,
0054 Što te je noćas k meni doćeralo?“
0055 Njemu aga veli u odaji:
0056 „Prođi me se, lički Mustajbeže!
0057 Zao sam noćas sanak boravio:
0058 Modar s’ oblak uz nebo podiže,
0059 Od Karlovca i Riga bijela,
0060 Iz oblaka modra munja siva,
0061 Munja siva, pucaju gromovi,
0062 Od njega se magla otiskuje,
0063 Ide magla uz polje Korinu.
0064 Kad privrže na široku Liku,
0065 Svu nam Liku magla poklopila.
0066 Kad nam magla na Udbinu dođe,
0067 Iz oblaka modra munja sijnu,
0068 Munja sijnu, pukoše gromovi,
0069 Odbi tvoju ćošu od konaka.
0070 Na moj, beže, sanak gledajući,
0071 Ja se bojim teška nevrimena.“
0072 Nasmija se lički Mustajbeže:
0073 „Ja moj aga, gazi-Ćejvanaga,
0074 To j’ istina, gazi-Ćejvanaga!
0075 Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0076 Da su mi skoro došli uhodnici
0077 I donili meni haberove,
0078 Da eto na nas dva bana silena:
0079 Jedno bane od Karlovca bila,
0080 A drugo je od Riga bijela,
0081 Za svakim vojske po deset hiljada,
0082 Svaki po pet goni lubarada.
0083 Eto ih uprav na nas na Udbinu,
0084 Našu Udbinu biti po temelju,
0085 Naske Turke iz nje išćerati,
0086 Mene rekli živa ufatiti,
0087 Pred Udbinom na kolac nabiti,
0088 U Udbini bana ostaviti,
0089 Pa se onda niz Liku vratiti,
0090 Popaliti po Lici palanke,
0091 A sve Turke iz njih rastirati,
0092 Osvojiti svu široku Liku.“
0093 Kad to čuo aga Ćejvanaga,
0094 Stade vika age u odaji:
0095 „O Mustajbeg, od Boga ti teško!
0096 Kad su t’ taki stigli haberovi,
0097 Kako t’, beže, san na oči more?“
0098 „ „Da što ću aga, ako Boga znadeš!“ “
0099 „Piši, beže, knjige na kolinu
0100 I šalji ih po našem ćenaru,
0101 Kupi, beže, silnovitu vojsku,
0102 Sad ćeš našu upuštiti Liku,
0103 Vidit’š, beže, bismo i prođosmo!“
0104 Stade vika ličkog Mustajbega:
0105 „O Đuliću, begov bajraktara!
0106 Brže meni divit i kalema,
0107 Da ja pišem knjige na kolinu.“
0108 Piše beže knjige na kolinu.
0109 Kom će prvu knjigu napraviti?
0110 Prvu beže knjigu napravio,
0111 Da je šalje Hlivnu bijelome,
0112 A na ruke paši Radosliji:
0113 „Diž’ mi vojske dvanaest hiljada,
0114 Hod’ mi brže na Udbinu sađi,
0115 Eto na me dva bana silena!“
0116 Dade knjigu malom Radovanu:
0117 „Nosi knjigu Hlivnu i Bistrici!
0118 Nemoj s’, Rade, tamo zabavljati,
0119 Radi mi se brzo povratiti,
0120 Ti bi mogo begu tribovati.“
0121 Uze Rade knjigu u odaji:
0122 „Hoću, beže, ne staraj se s time!“
0123 Drugu beže knjigu napravio,
0124 I nju dade Đulić-bajraktaru:
0125 „Nosi knjigu Kninu bijelome,
0126 Pa je podaj paši Fazlipaši,
0127 Nek mi digne sedam hiljad vojske.
0128 Radi mi se brzo povratiti,
0129 Ti bi begu mogo tribovati.“
0130 „ „Hoću, beže, ne staraj se s time!“ “
0131 Treću beže knjiga napravio,
0132 Pa povika beže u odaji:
0133 „Moj delija, Alunović-Meho!
0134 Nosi knjigu Bišću bijelome,
0135 Podaj knjigu Poprženoviću,
0136 Nek mi digne deset hiljad vojske,
0137 Nek pozovne Hrnjicu Mujana,
0138 Nek mi Mujo digne krajišnike,
0139 A od Krupe bega Badnjevića.
0140 Nemoj mi se tamo zabavljati.“
0141 „ „Hoću, beže, ne staraj se s time!“ “
0142 Istom beže knjige otpravio,
0143 Još im zori ni habera nema,
0144 Stade bila dozivati vila
0145 Sa rudine, poviše Udbine,
0146 Na ime viče ličkog Mastajbega:
0147 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0148 Jesi l’ noćas u konaku svome,
0149 Je l’ te, beže, sanak privario?
0150 Ustaj, beže, ako Boga znadeš!
0151 Jesi l’ čuo, lički Mustajbeže,
0152 Da eto na te dva bana silena,
0153 U svakog vojske po deset hiljada.
0154 Eno ih, beže, na Korin-planini,
0155 Na planini vojsku zastavili,
0156 Čekaju dana i žarkoga sunca,
0157 Otpremili do dva oficira
0158 Tebi, beže, na široku Liku,
0159 Dali njima hiljadu vojnika,
0160 Da zametnu kavgu na Udbini,
0161 Dočekaju dva bana silena,
0162 Znaš li, beže, gdje su oficiri?
0163 Evo ih noćas na čitluku tvome,
0164 U malenu selu Mutiliću.
0165 Da ti viđaš, lički Mustajbeže,
0166 Kako t’ gnječe raju po čitluku!
0167 Eto ih sutra tebi na Udbinu,
0168 Mustajbeže, u rađanje sunca,
0169 S tobom hoće kavgu zametnuti.
0170 Ustaj, beže, ako Boga znadeš,
0171 Dobro čuvaj od Udbine vrata,
0172 A podiži na kola topove,
0173 Pa nabijaj careve topove,
0174 Dobro čuvaj bijele Udbine,
0175 Slušaj, beže, što ti vila kaže,
0176 Istina je, što vila govori.“
0177 Sve ga beže sluša kod pendžera,
0178 Pa on agi veli u odaji:
0179 „Čuješ, aga, što vila govori!
0180 Ono vila nije planinkinja,
0181 Već je raja bega udbinjskoga,
0182 Sin Nikola Vukašina kneza,
0183 Istina je, što kaže Nikola.
0184 Ja ću ići selu Mutiliću,
0185 Ti’š ostati, aga, u Udbini,
0186 Dobro čuvaj od Udbine vrata,
0187 A nadaj se ličkom Mustajbegu!“
0188 Nikolici pa se odaziva:
0189 „Nikola, sine Vukašina moga!
0190 Tebe sluša lički Mastajbeže,
0191 Čuje beže, što mi noćas kažeš.
0192 Jeda moga Maljković-Stipana,
0193 Je li njemu u životu glava?
0194 Ako mu je u životu glava,
0195 Pozdravit ćeš Maljkovića moga,
0196 Nek mi s’ noćas nada Mutiliću,
0197 Ja ću vaske noćas polaziti,
0198 Ja dignuti oba oficira
0199 Sa konaka Mutilića svoga,
0200 Ja ću kod vas izgubiti glavu.“
0201 To mu reče, a na noge skoči,
0202 Pa povika na svoje delije:
0203 „Delije moje u konaku mome,
0204 Spremajte mi ata na jaslama!
0205 Davor’ Tale, lička budalino!
0206 Hajde, Tale, pojaši kulaša,
0207 Goni ata po našoj Udbini,
0208 Grlom viči, u talambas tuci:
0209 Ko god ima konja kod jasala,
0210 Nek izlazi do vode Crvaća,
0211 Sedam da je braće na odžaku,
0212 Nek svak ide do vode Crvaća,
0213 Dok se spremi lički Mustajbeže,
0214 Kaži im tamo, Tale Ličanine:
0215 Ko ostane iza Mustajbega,
0216 Imo bude konja kod jasala,
0217 Ako s’ beže zdravo natrag vrati,
0218 Ne će moći dževap učiniti.“
0219 Iz sve glave seiza dovikuje:
0220 „Seiz-Simo, vridna slugo moja,
0221 Spremaj meni zečka velikoga!“
0222 To govori, pa se sigurava.
0223 Misli beže, da niko ne čuje,
0224 Al to čuje d’jete u odaji,
0225 Beg Bećirbeg ličkog Mustajbega,
0226 Ludo d’jete od petn’est godina.
0227 Kad opazi babu Mustajbega,
0228 On zacvili, begu poletio:
0229 „A moj babo, lički Mustajbeže!
0230 Dajde meni izun od sebeka,
0231 Da ja s tobom Mutiliću pođem,
0232 Jer još nikad vojevao nisam.“
0233 Njemu lički veli Mustajbeže:
0234 „Stani, Bećo, u mene jedini!
0235 Noćas sa mnom Mutiliću ne ćeš,
0236 Jer ti nikad vojevao nisi,
0237 A škoda se noćca prigodila,
0238 Moreš tamo ludo poginuti,
0239 A ja nemam neg tebe jednoga.“
0240 Al zaplaka d’jete u odaji:
0241 „Hajde, babo, u sto dobrih časa!
0242 Tamo zdravo bio i veselo,
0243 Pa podigo oba oficira,
0244 Obranio Liku i Udbinu;
0245 A kad natrag došo u Udbinu,
0246 Mrtva sina našo jedinoga,
0247 Vrlo brzo njega poželio!“
0248 Mustajbegu suze udariše:
0249 „Hajde, sine u mene jedini!
0250 Nek te majka na odžaku spremi,
0251 Ti ćeš sa mnom Mutiliću poći.“
0252 Sa pendžera Simu dovikuje:
0253 „Seiz-Simo, virna slugo moja!
0254 Spremaj meni velikog goluba,
0255 Beći mome vilena zelenka!“
0256 To govori, pa se sigurao,
0257 Taloš viče, u talambas tuče,
0258 Spremiše se dva bega silena.
0259 Dok sađoše u halvat-avliju,
0260 Simo hoda, oba konja voda,
0261 Pa obadva bega uzjahaše,
0262 Pred njim pođe sedam bajraktara.
0263 A za begom trideset delija.
0264 Beg ostavi agu u Udbini,
0265 Pa on veli agi Ćejvanagi:
0266 „Dobro mi čuvaj od Udbine vrata!“
0267 To mu reče, izjaha na vrata.
0268 Kad izjaha do vode Crvaća,
0269 Al rudine butum pocrnile,
0270 Konj do konja, junak do junaka,
0271 Pojahaše konje kod Crvaća.
0272 Što uz bega pođe konjanika?
0273 Uz njeg pođe pet stotin konjika.
0274 Kada selu stiže Mutiliću,
0275 Širimice četu ispustio,
0276 Sa tri strane beže udario.
0277 Kad s’ ču vika ličkog Mustajbega:
0278 „Gdje s’ mi, glavo, Maljković-Stipane!
0279 Jesu l’ tvoja djeca u životu,
0280 Djeca tvoja, sedam posobaca?“
0281 A sitan se oganj prolomio,
0282 Ko kad selo u abes propade.
0283 Čuje s’ nara ličkog poglavara,
0284 Stoji dreka Tale Ličanina,
0285 Puška puca, nikad ne patiše,
0286 Gvožđe siva, a poliću glave,
0287 Škoda je noćca, jer nema mjeseca.
0288 Goneći se s njima Mustajbeže,
0289 On podiže oba oficira,
0290 Otiskoše niz široku Liku,
0291 Ćeraju se po širokoj Lici.
0292 Pomoći begu ni od kuda nema.
0293 Sve udbinjski pucaju topovi,
0294 Ide jeka od grada do grada,
0295 Ko god čuje udbinjske topove,
0296 Svako leti na grad na Udbinu.
0297 Begu niko ni mukaet nije,
0298 Begu niko u pomoć ne dođe,
0299 Jer za kavgu niko i ne znade.
0300 Kad već bio danak osvojio,
0301 Goneći se na širokoj Lici,
0302 Namiri mira bega Bećir-bega
0303 Na nikakva Žagrević-Jovana.
0304 Bećir pušku nosi nategnutu,
0305 Puče puška malog Bećir-bega,
0306 On Jovana dobro pogodio,
0307 Mrtav Jovan pade sa alata.
0308 Gdje je sreća, tu je i nesreća,
0309 Namiri mira Vlaškarinovića.
0310 Kad Jovana mrtva opazio,
0311 On se fati od pasa pušaka,
0312 Obe puške na njeg ponudio,
0313 Bećir-bega dobro pogodio,
0314 Mrtvo d’jete pade sa zelenka,
0315 A naskaka Vrcić bajraktaru.
0316 Kad opazi mrtva Bećir-bega,
0317 On zavija ka planinski vuče,
0318 Ujagmi mu Vlaškarinoviću.
0319 Iznese golub ličkog Mustajbega,
0320 Sav je krvav ka planinski vuče,
0321 I Mustajbeg rana dopanuo,
0322 Tri su bega puške udarile.
0323 Kad opazi mrtva Bećir-bega,
0324 Grozne begu suze udariše.
0325 Viš im vrlo vatra dodijala,
0326 Već se beže natrag povratio,
0327 Pa okrenu uz Liku Udbini,
0328 Ponesoše mrtva Bećir-bega.
0329 Kada vlasi bega opaziše,
0330 Da je u njeg malo konjanika,
0331 Oni s’ natrag za njim povratiše,
0332 Na ranjena bega udariše.
0333 Bježi beže natrag na Udbinu,
0334 Sve se brane iz malih pušaka,
0335 Dok stigoše na grad na Udbinu.
0336 Beg ujagmi gradu na kapiju,
0337 Što uz bega u Udbinu uđe,
0338 Samo jadnih dvista konjanika,
0339 I to mu se vrlo izranilo,
0340 A trista mu ligom izginulo.
0341 Od Udbine pritvoriše vrata,
0342 Pali vlasi poviše Udbine.
0343 Ode beže do konaka svoga,
0344 Ranjen beže u konak iziđe
0345 I ukopa sina jedinoga.
0346 Ćejvanaga po bedenu hoda,
0347 Udbina se puna natrpala,
0348 Konj do konja, junak do junaka,
0349 Savila se u Udbinu Lika.
0350 Gleda aga niz polje zeleno,
0351 Kad li butum polje pocrnilo,
0352 Jer s’ primakla dva bana silena,
0353 Oni gone silnovitu vojsku,
0354 Oni deset gone lubarada.
0355 Kad stigoše poviše Udbine,
0356 Odjahaše dva bana silena,
0357 A Udbini ni mukaet nisu,
0358 Neg oko nje hendek zakopaše,
0359 Napraviše velike lubarde,
0360 Onda bani piće razložiše.
0361 Taj dan prođe, kavge ne bijaše.
0362 Kad u jutro danak osvanuo
0363 I s njim žarko odskočilo sunce,
0364 Još pomoći ni od kuda nema,
0365 Opet bani ni mukaet nisu.
0366 Vid’de age, budalaste glave,
0367 Kako aga da miruje ne će!
0368 Neg povika gradu sa bedena:
0369 „Kopiladi, dva bana silena,
0370 Što ste došli nami na Udbinu?
0371 Al ste Udbinu došli uhoditi,
0372 Al Udbini na prelo izišli,
0373 Pa ležite, kavge ne činite?
0374 Udarajte, dva silena bana!“
0375 Kada čuše dva bana silena,
0376 Oba bana na noge skočiše,
0377 Na tobdžije oni povikaše.
0378 Kad otrže deset lubarada,
0379 Ko kad će se zemlja provaliti.
0380 A dočeka aga sa bedena,
0381 I udbinjski pukoše topovi,
0382 Ranjen beže opazi topove,
0383 Ranjen beže na beden iziđe.
0384 Kad on agu na bedenu nađe:
0385 „Što je, aga, ako Boga znadeš,
0386 Što pucaju udbinjski topovi,
0387 Jesu l’ bani ušli u Udbinu?“
0388 „ „Mustajbeže, nemoj budaliti,
0389 Hajde sjedi, ne povriđuj rana!
0390 Bani ušli u Udbinu nisu,
0391 Ne boj s’, beže, bijeloj Udbini,
0392 Dok god agu čuješ u životu.“
0393 Tako bega natrag povratio,
0394 Vas dan aga po bedenu hoda.
0395 Sve nagone dva silena bana,
0396 A brani se aga sa bedena
0397 Za tri dana i tri noći tavne,
0398 Vavik s’ kavga čini na Udbini,
0399 Vavik aga da miruje ne će,
0400 Vavik viče dva bana silena:
0401 „Ne šal’te se, dva silena bana,
0402 Čim ste Udbini došli osvojiti?“
0403 Kad četvrto jutro naskočilo,
0404 A pogleda aga sa bedena,
0405 Iz logora konjik iskočio,
0406 Pozna aga Radu na gavranu,
0407 Vratio se od Hlivna bijela,
0408 Pa potego begu na Udbinu.
0409 Povikuje Rade sa gavrana:
0410 „Ćejvan-aga, otvori mi vrata!“
0411 Sađe aga, pa otvori vrata,
0412 Uđe Rade, božju pomoć viknu,
0413 Otprimi aga, za zdravlje se pita,
0414 Ode Rade begu i konaku.
0415 Kad ranjena bega opazio,
0416 A zaplaka mali Radovane:
0417 „Mo’š li, beže, rane preboliti,
0418 Zar poželi sina Bećir-bega?“
0419 Njemu veli lički Mustajbeže:
0420 „Ne plač’, sine, begov Radovane!
0421 More beže rane priboliti,
0422 Ja kad tebe vidim u životu.
0423 Ne žali bega Bećir-bega moga,
0424 Muško bio, pa i poginuo,
0425 Radovane, taka je krajina.
0426 Jesi l’ bio kod Hlivna bijela,
0427 Jeda pašu od Hlivna bijela?“
0428 „ „Mustajbeže, od sve Like glavo!
0429 Digo j’ paša silnovitu vojsku,
0430 U njeg vojske dvanaest hiljada,
0431 Sutra će nam na Udbinu doći.“ “
0432 Tu ga beže dobro darovao:
0433 „Hajde, Rade, na beden iziđi,
0434 Pa se s agom sa bedena brani,
0435 Vi Udbinu ne bi l’ održali.“
0436 Istom Rade na beden iziđe,
0437 U tom stiže Đulić-bajraktaru,
0438 Vratio se od Knina bijela,
0439 Donese knjigu ličkom Mustajbegu:
0440 „Eto t’, beže, paše Fazlipaše,
0441 Uz njeg vojske za sedam hiljada?
0442 I taj će sutra na Udbinu doći.“
0443 I njeg beže dobro darovao:
0444 „Hajde agi na beden iziđi!“
0445 I bajraktar na beden iziđe.
0446 U tom stiže Alunović Meho,
0447 Vratio se od Bišća bijela,
0448 Donese knjigu begu na Udbinu:
0449 „Eto t’ beže, Poprženovića,
0450 Uz njeg vojske za deset hiljada,
0451 I taj će sutra na Udbinu doći.“
0452 I njeg beže dobro darovao:
0453 „Hajde i ti na beden iziđi,
0454 Pa čuvajte bijelu Udbinu,
0455 Dok nam pomoć stigne na Udbinu.“
0456 I taj momak na beden iziđe.
0457 Već dan prođe, tavna noćca dođe,
0458 Svu noć s’ aga sa bedena brani,
0459 Jer nagone dva silena bana.
0460 Kad dan svanu, ogranulo sunce,
0461 Podiže se lički Mustajbeže,
0462 Ranjen beže na beden iziđe,
0463 Pa Mustajbeg durbin ujagmio,
0464 Gleda beže na strane četiri.
0465 Pomoli se paša Radoslija,
0466 Za njim vojske dvanaest hiljada,
0467 Šenli vojska ide i veselo.
0468 Kada stiže na meke rudine,
0469 Na rudine, poviše Udbine,
0470 Na rudinah vojsku zastavio.
0471 Kada bani pašu zapaziše,
0472 Već Udbini ni mukaet nisu,
0473 Oba bana na noge skočiše,
0474 Pa na pašu zakreću lubarde,
0475 Meću glije, redaju parade.
0476 Sve Mustajbeg gleda sa bedena,
0477 Pomoli se paša Fazlipaša,
0478 Za njim vojske za sedam hiljada,
0479 I taj paša stiže na rudine.
0480 Sastaše se dvi paše careve,
0481 Sve ih gleda beže sa bedena,
0482 Pomoli se Poprženoviću,
0483 Za njim vojske za deset hiljada,
0484 Saltanetli idu krajišnici,
0485 Dva pjevaju, a dva otp’jevaju,
0486 I taj aga stiže na rudine,
0487 Dočekaše g’ dvi paše careve.
0488 Sve im beže gleda sa bedena.
0489 Dok je malo počinula vojska,
0490 Digoše se dvi paše careve,
0491 Sva im vojska na noge skočila,
0492 Svak se dobru konju pojagmio.
0493 Čudno paše vojsku narediše,
0494 Bajraktare naprid poredaše,
0495 Sve jamaci stoje za bajraci.
0496 Kad viknuše dvi paše careve,
0497 Bajraktari naprid udariše,
0498 Dočekaše glije i parade,
0499 A otrže deset lubarada.
0500 Biš se prvom vatrom premetnuše,
0501 Bajraktari s konja popadaše,
0502 Jamaci im primiše bajrake,
0503 Daleko se Turci izmakoše.
0504 Mustajbegu suze udariše,
0505 Obe paše sablje povadiše,
0506 Na rudinah vojsku zastaviše,
0507 Oni opet vojsku narediše,
0508 I jamaci naprid udariše,
0509 A vlasi ih vatrom dočekaše.
0510 I jamaci s konja popadaše,
0511 Već im age primiše bajrake,
0512 A vlasi ih na pero odbiše,
0513 Daleko se Turci izmakoše.
0514 Jope paše vojsku zastaviše,
0515 Grozne begu suze udariše,
0516 On na noge skoči na bedenu,
0517 Udbina se puna napunila,
0518 Konj do konja, junak do junaka.
0519 Stade vika ličkog Mustajbega:
0520 „O Ličani, braćo i družino!
0521 Ko god ata drži za kajase,
0522 Svak hajvanu priteži kolane.
0523 Ćejvanaga nek otvori vrata,
0524 Vi izlaz’te do vode Crvaća,
0525 Dok pritegnem rane na sebika,
0526 Dok Mustajbeg uzjaše goluba.
0527 Eno paše dva put udariše,
0528 Oba ih puta na peru odbiše,
0529 Jer su s’ vlasi vrlo utvrdili,
0530 Još će jednoč paše natirati.
0531 Ako ih vlasi na peru odbiju,
0532 Na nas će se paše ražljutiti,
0533 Više njima udaranja nema:
0534 Onda, braćo, bismo i prođosmo!
0535 Da mi njima pomoć učinimo,
0536 Da na vlahe s leđa udarimo,
0537 A svu vatru na se namamimo,
0538 Jer je nami za potribu teško.“
0539 Ode beže do konaka svoga.
0540 Svak se dobru konju pojagmio,
0541 Ćejvanaga otvorio vrata,
0542 Pa izlaze iz Udbine Turci,
0543 Zbijaju se kod vode Crvaća,
0544 Obe paše vojsku zastavile.
0545 Stoji vika Hrnjice Mujana:
0546 „Što to, paše, od Boga vam teško!
0547 Svu ćete tako posijati vojsku,
0548 Vlasi su se vrlo utvrdili,
0549 Sa svom vojskom što ne udarate?
0550 Na tri strane vi rastav’te vojsku,
0551 Sa tri strane da mi udarimo!“
0552 A dok paše vojsku rastaviše,
0553 Na tri strane pa je narediše,
0554 A izjaha beže na golubu,
0555 Pred njim sedam jaše bajraktara,
0556 S desne strane na kulašu Tale,
0557 A iz liva na gavranu Rade,
0558 Svak uzjaha ata plemenita.
0559 Proču s’ nara ličkog poglavara:
0560 „Hala djeco, lički sokolovi “
0561 Što uz bega poteče konjika:
0562 Tri hiljade i trista konjika.
0563 Beg na vlahe s leđa udario,
0564 A sitni se oganj prolomio.
0565 Istom s’ prvom vatrom primetnuše,
0566 U drugoj se namah izmišaše,
0567 U Ličana uzmicanja nejma.
0568 Stoji dreka Tale Ličanina,
0569 Stoji vika malog Radovana,
0570 Naćeraše dvi paše careve,
0571 Naćeraše, pa se pomišaše.
0572 Pade magla po Udbini biloj,
0573 Nit se brdo vidi ni dolina,
0574 Sve po magli ranjenici ječe,
0575 Oni ječe, jer ih zdravi gnječe.
0576 Njeko viče: „Ajme meni, majo!“
0577 Njeko viče: „Ne gazi me, druže,
0578 Ja bi mogo rane preboliti.“
0579 Tako s’ gone kraj Udbine bile,
0580 Goniše se tri puna sahata,
0581 U trećemu hendek osvojiše.
0582 Otiskoše vlahe od Udbine,
0583 Poginu im od Karlovca bane.
0584 A pobiže mlad od Riga bane.
0585 Uteče im niz Liku Korinu.
0586 Viš i Turkom vatra dodijala.
0587 Jer se vrlo izgrdili Turci,
0588 Vraćaju se natrag na Udbinu,
0589 Pa iznose mrtve i ranjene.
0590 Prvaci se vrlo izgrdili,
0591 A mali se nikad ne hesabe,
0592 Vavik begu suze udaraju.
0593 Kad rekoše, da se iskupiše,
0594 Ču se jeka od Korin-planine,
0595 Jer otrže sve pet lubarada,
0596 A sitni se oganj prolomio,
0597 Ko kad gora u abes propade,
0598 Sve s’ izvija magla iz planine.
0599 Begu opet suze udariše,
0600 A povika dvi paše careve:
0601 „Čujete li, dvi paše careve,
0602 Ko zametnu kavgu u planini?
0603 Ono je naša raja ispod kraja
0604 I prid njima Maljković Stipane,
0605 Dočeko je bana u planini,
0606 On je s njime kavgu zametnuo.
0607 Leže naša raja u planini,
0608 Poginut će Maljković Stipane,
0609 Ode mi krilo od široke Like!
0610 Čujte, paše, što ću govoriti:
0611 Kuja mu mati, a babo kopile,
0612 Ko im pomoć učiniti ne će!
0613 Seiz-Simo, primakni goluba!“
0614 Dok Mustajbeg uzjaha goluba,
0615 Pojahaše dvi paše careve,
0616 Ko zdrav bio, za njim poletio.
0617 Otište beže niz Liku Korinu,
0618 Sve se kavga čini u planini,
0619 Sve s’ izvija magla iz planine,
0620 Spominje beže Maljkovića svoga.
0621 Dok se spušti pod Korin-planinu,
0622 Viš im jenja puška u planini.
0623 Grozne begu suze udariše,
0624 Pogleda beže pod Korin-planinu,
0625 Iz planine pišac iskočio,
0626 Na dugu se pušku odapire
0627 I jednoga goni savezana,
0628 Za njim drugi iz staze iziđe,
0629 Sav je krvav ka planinski vuče.
0630 Pozna beže Maljkovića svoga,
0631 Na njemu je sedam grdnih rana,
0632 Za njim Mate, najstarije d’jete,
0633 Oni bana gone savezana.
0634 Kad ga vidi lički Mustajbeže,
0635 Prid njeg beže namače goluba
0636 I on njemu božju pomoć viknu:
0637 „Maljkoviću, virna slugo moja,
0638 Hairli ti tvoje rane bile!
0639 Ho’š mi moći rane priboliti?“
0640 „ „Gospodaru, lički Mustajbeže!
0641 Sretne su, beže, rane na menika,
0642 Ja dok tebe vidim u životu.
0643 Je l’ Udbina sad u tvojoj ruci?“ “
0644 „Davor sine, Maljković-Stipane!
0645 Udbina je sva u mojoj ruci.
0646 Je l’ ti raja zdravo u planini,
0647 Jesu li ti djeca jošte živa?“
0648 „ „Mustajbeže, za to se ne pita.
0649 Bilo mi raje dvanaest hiljada,
0650 Sad nas nema van sedam hiljada,
0651 Ono j’, beže, ligom izginulo,
0652 Tri su moja poginula sina
0653 Goneći se s banom po planini.
0654 Al mi s’ čini, lički Mustajbeže,
0655 Što je meni došlo u planinu,
0656 Da ni jednog oglasnika nema.
0657 Već eto ti bana savezana,
0658 I eno ti sve pet lubarada.“
0659 Tu ga beže dobro darovao,
0660 Pa mu bana natrag povratio:
0661 „Eto idu dvi paše careve,
0662 Podaj njima bana savezana,
0663 Oni će te dobro darovati.“
0664 Već stigoše dvi paše careve,
0665 Tu im Stipan bana poklonio,
0666 Tu ga paše dobro darovaše.
0667 A izađe raja iz planine,
0668 Sve krvavi ko planinski vuci,
0669 Išćeraše sve pet lubarada,
0670 Po planini šićar pokupiše,
0671 Otale se natrag povratiše.
0672 Dok stigoše na grad na Udbinu,
0673 Zastavi ih lički Mustajbeže,
0674 Leži vojska poviše Udbine.
0675 Ko poginu, onog ukopaše,
0676 A ranjene beže opremio.
0677 Stoji vika ličkog Mustajbega:
0678 „Čujete li, dvi paše careve!
0679 Vid’te naše raje ispod kraja,
0680 Kako služi cara čestitoga,
0681 Vid’te moga Maljković-Stipana!
0682 Sad da jedan mahzar napravimo
0683 Na našega cara u Stambolu,
0684 U mahzaru raju nafalimo,
0685 Kako čuva svu široku Liku,
0686 A i moga Maljković-Stipana,
0687 Ne bi li joj poslo oblakšanje,
0688 Ne bi li joj sav harač odsiko.“
0689 Namah paše bega poslušaše,
0690 Taki jedan otpis napraviše,
0691 Poslaše ga caru i Stambolu,
0692 I za raju cara zamoliše.
0693 Sav dobitak na hrpu sanili,
0694 Sve im beže pravo podilio,
0695 Svakom zdravu podjednako daje,
0696 Na ranjena po dva paja daje,
0697 Ko pogino, po pet zapadalo,
0698 Nek mu djeca kod odžaka znadu,
0699 Za što jesu ćaću poželili.
0700 Tad se rasu na Udbini vojska,
0701 Svak okrenu svojoj domovini,
0702 Osta beže u Udbini biloj.
0703 Još ne prođe tri nedilje dana,
0704 Stiže ferman od Stambola bila,
0705 Car je ličku raju pomilovo
0706 I begova Maljković-Stipana:
0707 Ličkoj raji harač poklonio,
0708 Da ona caru ne daje harača.
0709 Već da Liku čuva na granici.
0710 Na Stipana ferman opravio,
0711 Da je prvak na širokoj Lici,
0712 Kud god hoće Maljković Stipane,
0713 Da on more Liku okrenuti;
0714 Car mu daje na svaku godinu
0715 Po gotovih trista madžarija.
0716 Dok im glave u životu bile,
0717 Dok je Lika u Turaka bila,
0718 Nikad raja ne dala harača,
0719 Već služila cara čestitoga.
0720 Dok je Stipan bio u životu,
0721 Što je ćio, to je učinio.
