Лички Мустајбег брани Удбину
0001 Сан уснио стари Ћејванага,
0002 Сан уснио ноћи по поноћи,
0003 Страшан ага санак боравио:
0004 Модар с’ облак уз небо подиже
0005 Ниско доље од земље нимачке,
0006 Од Карловца и Рига бијела.
0007 Из облака често муња сива,
0008 Муња сива, пуцају громови,
0009 Од њега се магла отискује,
0010 Све зелено поље поклопила,
0011 Управ иде под Корин-планину,
0012 Пређе магла на широку Лику,
0013 Сву је магла Лику поклопила.
0014 Кад изађе магла на Удбину,
0015 Пола је мутне, а пола крваве,
0016 Из облака модра муња сијну,
0017 Муња сијну, пукоше громови,
0018 Па Удбини ништа не учини,
0019 Веће саму бегу Мустајбегу,
0020 Одби бегу ћошу од конака,
0021 Сва му с’ ћоша до земље сасула.
0022 Припаде се ага на душеку,
0023 Па у страху на ноге скочио,
0024 Од кахара по одаји хода,
0025 Стару жену на оџаку буди:
0026 „Устај, моја у оџаку љубо!
0027 Ужези ми свицу видјелицу,
0028 Тешка ме је страха обладала.“
0029 Кад устала старка у одаји,
0030 Запалила свићу видјелицу,
0031 Вавик ага по одаји хода.
0032 Њему старка вели у одаји:
0033 „Што ти је ага, да од Бога нађеш,
0034 Да те није глава заболила?“
0035 А вели јој ага у одаји:
0036 „Прођи ме се ноћас у одаји,
0037 Запали ми фењер-видјелицу,
0038 Да ја идем до конака сићи,
0039 До конака бега удбињскога,
0040 Имам нешто с бегом говорити.“
0041 Тад му старка фењер упалила,
0042 Оде ага низ кула камену.
0043 Када дође бегову конаку,
0044 Кад Мустајбег рано подранио,
0045 Истом беже сједи у одаји,
0046 Двори њега тридесет делија.
0047 Уђе ага, бегу салам викну,
0048 Мустајбег га добро дочекао,
0049 Код себе му мисто намистио,
0050 Делије му кахву наточише.
0051 Ага мучи, ништа не дивани,
0052 А вели му лички Мустајбеже:
0053 „Што је ага, ако Бога знадеш,
0054 Што те је ноћас к мени доћерало?“
0055 Њему ага вели у одаји:
0056 „Прођи ме се, лички Мустајбеже!
0057 Зао сам ноћас санак боравио:
0058 Модар с’ облак уз небо подиже,
0059 Од Карловца и Рига бијела,
0060 Из облака модра муња сива,
0061 Муња сива, пуцају громови,
0062 Од њега се магла отискује,
0063 Иде магла уз поље Корину.
0064 Кад приврже на широку Лику,
0065 Сву нам Лику магла поклопила.
0066 Кад нам магла на Удбину дође,
0067 Из облака модра муња сијну,
0068 Муња сијну, пукоше громови,
0069 Одби твоју ћошу од конака.
0070 На мој, беже, санак гледајући,
0071 Ја се бојим тешка невримена.“
0072 Насмија се лички Мустајбеже:
0073 „Ја мој ага, гази-Ћејванага,
0074 То ј’ истина, гази-Ћејванага!
0075 Јеси л’ чуо и хабер узео,
0076 Да су ми скоро дошли уходници
0077 И донили мени хаберове,
0078 Да ето на нас два бана силена:
0079 Једно бане од Карловца била,
0080 А друго је од Рига бијела,
0081 За сваким војске по десет хиљада,
0082 Сваки по пет гони лубарада.
0083 Ето их управ на нас на Удбину,
0084 Нашу Удбину бити по темељу,
0085 Наске Турке из ње ишћерати,
0086 Мене рекли жива уфатити,
0087 Пред Удбином на колац набити,
0088 У Удбини бана оставити,
0089 Па се онда низ Лику вратити,
0090 Попалити по Лици паланке,
0091 А све Турке из њих растирати,
0092 Освојити сву широку Лику.“
0093 Кад то чуо ага Ћејванага,
0094 Стаде вика аге у одаји:
0095 „О Мустајбег, од Бога ти тешко!
0096 Кад су т’ таки стигли хаберови,
0097 Како т’, беже, сан на очи море?“
0098 „ „Да што ћу ага, ако Бога знадеш!“ “
0099 „Пиши, беже, књиге на колину
0100 И шаљи их по нашем ћенару,
0101 Купи, беже, силновиту војску,
0102 Сад ћеш нашу упуштити Лику,
0103 Видит’ш, беже, бисмо и прођосмо!“
0104 Стаде вика личког Мустајбега:
0105 „О Ђулићу, бегов бајрактара!
0106 Брже мени дивит и калема,
0107 Да ја пишем књиге на колину.“
0108 Пише беже књиге на колину.
0109 Ком ће прву књигу направити?
0110 Прву беже књигу направио,
0111 Да је шаље Хливну бијеломе,
0112 А на руке паши Радослији:
0113 „Диж’ ми војске дванаест хиљада,
0114 Ход’ ми брже на Удбину сађи,
0115 Ето на ме два бана силена!“
0116 Даде књигу малом Радовану:
0117 „Носи књигу Хливну и Бистрици!
0118 Немој с’, Раде, тамо забављати,
0119 Ради ми се брзо повратити,
0120 Ти би мого бегу трибовати.“
0121 Узе Раде књигу у одаји:
0122 „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“
0123 Другу беже књигу направио,
0124 И њу даде Ђулић-бајрактару:
0125 „Носи књигу Книну бијеломе,
0126 Па је подај паши Фазлипаши,
0127 Нек ми дигне седам хиљад војске.
0128 Ради ми се брзо повратити,
0129 Ти би бегу мого трибовати.“
0130 „ „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“ “
0131 Трећу беже књига направио,
0132 Па повика беже у одаји:
0133 „Мој делија, Алуновић-Мехо!
0134 Носи књигу Бишћу бијеломе,
0135 Подај књигу Попрженовићу,
0136 Нек ми дигне десет хиљад војске,
0137 Нек позовне Хрњицу Мујана,
0138 Нек ми Мујо дигне крајишнике,
0139 А од Крупе бега Бадњевића.
0140 Немој ми се тамо забављати.“
0141 „ „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“ “
0142 Истом беже књиге отправио,
0143 Још им зори ни хабера нема,
0144 Стаде била дозивати вила
0145 Са рудине, повише Удбине,
0146 На име виче личког Мастајбега:
0147 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0148 Јеси л’ ноћас у конаку своме,
0149 Је л’ те, беже, санак приварио?
0150 Устај, беже, ако Бога знадеш!
0151 Јеси л’ чуо, лички Мустајбеже,
0152 Да ето на те два бана силена,
0153 У сваког војске по десет хиљада.
0154 Ено их, беже, на Корин-планини,
0155 На планини војску заставили,
0156 Чекају дана и жаркога сунца,
0157 Отпремили до два официра
0158 Теби, беже, на широку Лику,
0159 Дали њима хиљаду војника,
0160 Да заметну кавгу на Удбини,
0161 Дочекају два бана силена,
0162 Знаш ли, беже, гдје су официри?
0163 Ево их ноћас на читлуку твоме,
0164 У малену селу Мутилићу.
0165 Да ти виђаш, лички Мустајбеже,
0166 Како т’ гњече рају по читлуку!
0167 Ето их сутра теби на Удбину,
0168 Мустајбеже, у рађање сунца,
0169 С тобом хоће кавгу заметнути.
0170 Устај, беже, ако Бога знадеш,
0171 Добро чувај од Удбине врата,
0172 А подижи на кола топове,
0173 Па набијај цареве топове,
0174 Добро чувај бијеле Удбине,
0175 Слушај, беже, што ти вила каже,
0176 Истина је, што вила говори.“
0177 Све га беже слуша код пенџера,
0178 Па он аги вели у одаји:
0179 „Чујеш, ага, што вила говори!
0180 Оно вила није планинкиња,
0181 Већ је раја бега удбињскога,
0182 Син Никола Вукашина кнеза,
0183 Истина је, што каже Никола.
0184 Ја ћу ићи селу Мутилићу,
0185 Ти’ш остати, ага, у Удбини,
0186 Добро чувај од Удбине врата,
0187 А надај се личком Мустајбегу!“
0188 Николици па се одазива:
0189 „Никола, сине Вукашина мога!
0190 Тебе слуша лички Мастајбеже,
0191 Чује беже, што ми ноћас кажеш.
0192 Једа мога Маљковић-Стипана,
0193 Је ли њему у животу глава?
0194 Ако му је у животу глава,
0195 Поздравит ћеш Маљковића мога,
0196 Нек ми с’ ноћас нада Мутилићу,
0197 Ја ћу васке ноћас полазити,
0198 Ја дигнути оба официра
0199 Са конака Мутилића свога,
0200 Ја ћу код вас изгубити главу.“
0201 То му рече, а на ноге скочи,
0202 Па повика на своје делије:
0203 „Делије моје у конаку моме,
0204 Спремајте ми ата на јаслама!
0205 Давор’ Тале, личка будалино!
0206 Хајде, Тале, појаши кулаша,
0207 Гони ата по нашој Удбини,
0208 Грлом вичи, у таламбас туци:
0209 Ко год има коња код јасала,
0210 Нек излази до воде Црваћа,
0211 Седам да је браће на оџаку,
0212 Нек свак иде до воде Црваћа,
0213 Док се спреми лички Мустајбеже,
0214 Кажи им тамо, Тале Личанине:
0215 Ко остане иза Мустајбега,
0216 Имо буде коња код јасала,
0217 Ако с’ беже здраво натраг врати,
0218 Не ће моћи џевап учинити.“
0219 Из све главе сеиза довикује:
0220 „Сеиз-Симо, вридна слуго моја,
0221 Спремај мени зечка великога!“
0222 То говори, па се сигурава.
0223 Мисли беже, да нико не чује,
0224 Ал то чује д’јете у одаји,
0225 Бег Бећирбег личког Мустајбега,
0226 Лудо д’јете од петн’ест година.
0227 Кад опази бабу Мустајбега,
0228 Он зацвили, бегу полетио:
0229 „А мој бабо, лички Мустајбеже!
0230 Дајде мени изун од себека,
0231 Да ја с тобом Мутилићу пођем,
0232 Јер још никад војевао нисам.“
0233 Њему лички вели Мустајбеже:
0234 „Стани, Бећо, у мене једини!
0235 Ноћас са мном Мутилићу не ћеш,
0236 Јер ти никад војевао ниси,
0237 А шкода се ноћца пригодила,
0238 Мореш тамо лудо погинути,
0239 А ја немам нег тебе једнога.“
0240 Ал заплака д’јете у одаји:
0241 „Хајде, бабо, у сто добрих часа!
0242 Тамо здраво био и весело,
0243 Па подиго оба официра,
0244 Обранио Лику и Удбину;
0245 А кад натраг дошо у Удбину,
0246 Мртва сина нашо јединога,
0247 Врло брзо њега пожелио!“
0248 Мустајбегу сузе ударише:
0249 „Хајде, сине у мене једини!
0250 Нек те мајка на оџаку спреми,
0251 Ти ћеш са мном Мутилићу поћи.“
0252 Са пенџера Симу довикује:
0253 „Сеиз-Симо, вирна слуго моја!
0254 Спремај мени великог голуба,
0255 Бећи моме вилена зеленка!“
0256 То говори, па се сигурао,
0257 Талош виче, у таламбас туче,
0258 Спремише се два бега силена.
0259 Док сађоше у халват-авлију,
0260 Симо хода, оба коња вода,
0261 Па обадва бега узјахаше,
0262 Пред њим пође седам бајрактара.
0263 А за бегом тридесет делија.
0264 Бег остави агу у Удбини,
0265 Па он вели аги Ћејванаги:
0266 „Добро ми чувај од Удбине врата!“
0267 То му рече, изјаха на врата.
0268 Кад изјаха до воде Црваћа,
0269 Ал рудине бутум поцрниле,
0270 Коњ до коња, јунак до јунака,
0271 Појахаше коње код Црваћа.
0272 Што уз бега пође коњаника?
0273 Уз њег пође пет стотин коњика.
0274 Када селу стиже Мутилићу,
0275 Ширимице чету испустио,
0276 Са три стране беже ударио.
0277 Кад с’ чу вика личког Мустајбега:
0278 „Гдје с’ ми, главо, Маљковић-Стипане!
0279 Јесу л’ твоја дјеца у животу,
0280 Дјеца твоја, седам пособаца?“
0281 А ситан се огањ проломио,
0282 Ко кад село у абес пропаде.
0283 Чује с’ нара личког поглавара,
0284 Стоји дрека Тале Личанина,
0285 Пушка пуца, никад не патише,
0286 Гвожђе сива, а полићу главе,
0287 Шкода је ноћца, јер нема мјесеца.
0288 Гонећи се с њима Мустајбеже,
0289 Он подиже оба официра,
0290 Отискоше низ широку Лику,
0291 Ћерају се по широкој Лици.
0292 Помоћи бегу ни од куда нема.
0293 Све удбињски пуцају топови,
0294 Иде јека од града до града,
0295 Ко год чује удбињске топове,
0296 Свако лети на град на Удбину.
0297 Бегу нико ни мукает није,
0298 Бегу нико у помоћ не дође,
0299 Јер за кавгу нико и не знаде.
0300 Кад већ био данак освојио,
0301 Гонећи се на широкој Лици,
0302 Намири мира бега Бећир-бега
0303 На никаква Жагревић-Јована.
0304 Бећир пушку носи натегнуту,
0305 Пуче пушка малог Бећир-бега,
0306 Он Јована добро погодио,
0307 Мртав Јован паде са алата.
0308 Гдје је срећа, ту је и несрећа,
0309 Намири мира Влашкариновића.
0310 Кад Јована мртва опазио,
0311 Он се фати од паса пушака,
0312 Обе пушке на њег понудио,
0313 Бећир-бега добро погодио,
0314 Мртво д’јете паде са зеленка,
0315 А наскака Врцић бајрактару.
0316 Кад опази мртва Бећир-бега,
0317 Он завија ка планински вуче,
0318 Ујагми му Влашкариновићу.
0319 Изнесе голуб личког Мустајбега,
0320 Сав је крвав ка планински вуче,
0321 И Мустајбег рана допануо,
0322 Три су бега пушке удариле.
0323 Кад опази мртва Бећир-бега,
0324 Грозне бегу сузе ударише.
0325 Виш им врло ватра додијала,
0326 Већ се беже натраг повратио,
0327 Па окрену уз Лику Удбини,
0328 Понесоше мртва Бећир-бега.
0329 Када власи бега опазише,
0330 Да је у њег мало коњаника,
0331 Они с’ натраг за њим повратише,
0332 На рањена бега ударише.
0333 Бјежи беже натраг на Удбину,
0334 Све се бране из малих пушака,
0335 Док стигоше на град на Удбину.
0336 Бег ујагми граду на капију,
0337 Што уз бега у Удбину уђе,
0338 Само јадних двиста коњаника,
0339 И то му се врло изранило,
0340 А триста му лигом изгинуло.
0341 Од Удбине притворише врата,
0342 Пали власи повише Удбине.
0343 Оде беже до конака свога,
0344 Рањен беже у конак изиђе
0345 И укопа сина јединога.
0346 Ћејванага по бедену хода,
0347 Удбина се пуна натрпала,
0348 Коњ до коња, јунак до јунака,
0349 Савила се у Удбину Лика.
0350 Гледа ага низ поље зелено,
0351 Кад ли бутум поље поцрнило,
0352 Јер с’ примакла два бана силена,
0353 Они гоне силновиту војску,
0354 Они десет гоне лубарада.
0355 Кад стигоше повише Удбине,
0356 Одјахаше два бана силена,
0357 А Удбини ни мукает нису,
0358 Нег око ње хендек закопаше,
0359 Направише велике лубарде,
0360 Онда бани пиће разложише.
0361 Тај дан прође, кавге не бијаше.
0362 Кад у јутро данак освануо
0363 И с њим жарко одскочило сунце,
0364 Још помоћи ни од куда нема,
0365 Опет бани ни мукает нису.
0366 Вид’де аге, будаласте главе,
0367 Како ага да мирује не ће!
0368 Нег повика граду са бедена:
0369 „Копилади, два бана силена,
0370 Што сте дошли нами на Удбину?
0371 Ал сте Удбину дошли уходити,
0372 Ал Удбини на прело изишли,
0373 Па лежите, кавге не чините?
0374 Ударајте, два силена бана!“
0375 Када чуше два бана силена,
0376 Оба бана на ноге скочише,
0377 На тобџије они повикаше.
0378 Кад отрже десет лубарада,
0379 Ко кад ће се земља провалити.
0380 А дочека ага са бедена,
0381 И удбињски пукоше топови,
0382 Рањен беже опази топове,
0383 Рањен беже на беден изиђе.
0384 Кад он агу на бедену нађе:
0385 „Што је, ага, ако Бога знадеш,
0386 Што пуцају удбињски топови,
0387 Јесу л’ бани ушли у Удбину?“
0388 „ „Мустајбеже, немој будалити,
0389 Хајде сједи, не повриђуј рана!
0390 Бани ушли у Удбину нису,
0391 Не бој с’, беже, бијелој Удбини,
0392 Док год агу чујеш у животу.“
0393 Тако бега натраг повратио,
0394 Вас дан ага по бедену хода.
0395 Све нагоне два силена бана,
0396 А брани се ага са бедена
0397 За три дана и три ноћи тавне,
0398 Вавик с’ кавга чини на Удбини,
0399 Вавик ага да мирује не ће,
0400 Вавик виче два бана силена:
0401 „Не шал’те се, два силена бана,
0402 Чим сте Удбини дошли освојити?“
0403 Кад четврто јутро наскочило,
0404 А погледа ага са бедена,
0405 Из логора коњик искочио,
0406 Позна ага Раду на гаврану,
0407 Вратио се од Хливна бијела,
0408 Па потего бегу на Удбину.
0409 Повикује Раде са гаврана:
0410 „Ћејван-ага, отвори ми врата!“
0411 Сађе ага, па отвори врата,
0412 Уђе Раде, божју помоћ викну,
0413 Отприми ага, за здравље се пита,
0414 Оде Раде бегу и конаку.
0415 Кад рањена бега опазио,
0416 А заплака мали Радоване:
0417 „Мо’ш ли, беже, ране преболити,
0418 Зар пожели сина Бећир-бега?“
0419 Њему вели лички Мустајбеже:
0420 „Не плач’, сине, бегов Радоване!
0421 Море беже ране приболити,
0422 Ја кад тебе видим у животу.
0423 Не жали бега Бећир-бега мога,
0424 Мушко био, па и погинуо,
0425 Радоване, така је крајина.
0426 Јеси л’ био код Хливна бијела,
0427 Једа пашу од Хливна бијела?“
0428 „ „Мустајбеже, од све Лике главо!
0429 Диго ј’ паша силновиту војску,
0430 У њег војске дванаест хиљада,
0431 Сутра ће нам на Удбину доћи.“ “
0432 Ту га беже добро даровао:
0433 „Хајде, Раде, на беден изиђи,
0434 Па се с агом са бедена брани,
0435 Ви Удбину не би л’ одржали.“
0436 Истом Раде на беден изиђе,
0437 У том стиже Ђулић-бајрактару,
0438 Вратио се од Книна бијела,
0439 Донесе књигу личком Мустајбегу:
0440 „Ето т’, беже, паше Фазлипаше,
0441 Уз њег војске за седам хиљада?
0442 И тај ће сутра на Удбину доћи.“
0443 И њег беже добро даровао:
0444 „Хајде аги на беден изиђи!“
0445 И бајрактар на беден изиђе.
0446 У том стиже Алуновић Мехо,
0447 Вратио се од Бишћа бијела,
0448 Донесе књигу бегу на Удбину:
0449 „Ето т’ беже, Попрженовића,
0450 Уз њег војске за десет хиљада,
0451 И тај ће сутра на Удбину доћи.“
0452 И њег беже добро даровао:
0453 „Хајде и ти на беден изиђи,
0454 Па чувајте бијелу Удбину,
0455 Док нам помоћ стигне на Удбину.“
0456 И тај момак на беден изиђе.
0457 Већ дан прође, тавна ноћца дође,
0458 Сву ноћ с’ ага са бедена брани,
0459 Јер нагоне два силена бана.
0460 Кад дан свану, огрануло сунце,
0461 Подиже се лички Мустајбеже,
0462 Рањен беже на беден изиђе,
0463 Па Мустајбег дурбин ујагмио,
0464 Гледа беже на стране четири.
0465 Помоли се паша Радослија,
0466 За њим војске дванаест хиљада,
0467 Шенли војска иде и весело.
0468 Када стиже на меке рудине,
0469 На рудине, повише Удбине,
0470 На рудинах војску заставио.
0471 Када бани пашу запазише,
0472 Већ Удбини ни мукает нису,
0473 Оба бана на ноге скочише,
0474 Па на пашу закрећу лубарде,
0475 Мећу глије, редају параде.
0476 Све Мустајбег гледа са бедена,
0477 Помоли се паша Фазлипаша,
0478 За њим војске за седам хиљада,
0479 И тај паша стиже на рудине.
0480 Састаше се дви паше цареве,
0481 Све их гледа беже са бедена,
0482 Помоли се Попрженовићу,
0483 За њим војске за десет хиљада,
0484 Салтанетли иду крајишници,
0485 Два пјевају, а два отп’јевају,
0486 И тај ага стиже на рудине,
0487 Дочекаше г’ дви паше цареве.
0488 Све им беже гледа са бедена.
0489 Док је мало починула војска,
0490 Дигоше се дви паше цареве,
0491 Сва им војска на ноге скочила,
0492 Свак се добру коњу појагмио.
0493 Чудно паше војску наредише,
0494 Бајрактаре наприд поредаше,
0495 Све јамаци стоје за бајраци.
0496 Кад викнуше дви паше цареве,
0497 Бајрактари наприд ударише,
0498 Дочекаше глије и параде,
0499 А отрже десет лубарада.
0500 Биш се првом ватром преметнуше,
0501 Бајрактари с коња попадаше,
0502 Јамаци им примише бајраке,
0503 Далеко се Турци измакоше.
0504 Мустајбегу сузе ударише,
0505 Обе паше сабље повадише,
0506 На рудинах војску заставише,
0507 Они опет војску наредише,
0508 И јамаци наприд ударише,
0509 А власи их ватром дочекаше.
0510 И јамаци с коња попадаше,
0511 Већ им аге примише бајраке,
0512 А власи их на перо одбише,
0513 Далеко се Турци измакоше.
0514 Јопе паше војску заставише,
0515 Грозне бегу сузе ударише,
0516 Он на ноге скочи на бедену,
0517 Удбина се пуна напунила,
0518 Коњ до коња, јунак до јунака.
0519 Стаде вика личког Мустајбега:
0520 „О Личани, браћо и дружино!
0521 Ко год ата држи за кајасе,
0522 Свак хајвану притежи колане.
0523 Ћејванага нек отвори врата,
0524 Ви излаз’те до воде Црваћа,
0525 Док притегнем ране на себика,
0526 Док Мустајбег узјаше голуба.
0527 Ено паше два пут ударише,
0528 Оба их пута на перу одбише,
0529 Јер су с’ власи врло утврдили,
0530 Још ће једноч паше натирати.
0531 Ако их власи на перу одбију,
0532 На нас ће се паше ражљутити,
0533 Више њима ударања нема:
0534 Онда, браћо, бисмо и прођосмо!
0535 Да ми њима помоћ учинимо,
0536 Да на влахе с леђа ударимо,
0537 А сву ватру на се намамимо,
0538 Јер је нами за потрибу тешко.“
0539 Оде беже до конака свога.
0540 Свак се добру коњу појагмио,
0541 Ћејванага отворио врата,
0542 Па излазе из Удбине Турци,
0543 Збијају се код воде Црваћа,
0544 Обе паше војску заставиле.
0545 Стоји вика Хрњице Мујана:
0546 „Што то, паше, од Бога вам тешко!
0547 Сву ћете тако посијати војску,
0548 Власи су се врло утврдили,
0549 Са свом војском што не ударате?
0550 На три стране ви растав’те војску,
0551 Са три стране да ми ударимо!“
0552 А док паше војску раставише,
0553 На три стране па је наредише,
0554 А изјаха беже на голубу,
0555 Пред њим седам јаше бајрактара,
0556 С десне стране на кулашу Тале,
0557 А из лива на гаврану Раде,
0558 Свак узјаха ата племенита.
0559 Прочу с’ нара личког поглавара:
0560 „Хала дјецо, лички соколови “
0561 Што уз бега потече коњика:
0562 Три хиљаде и триста коњика.
0563 Бег на влахе с леђа ударио,
0564 А ситни се огањ проломио.
0565 Истом с’ првом ватром приметнуше,
0566 У другој се намах измишаше,
0567 У Личана узмицања нејма.
0568 Стоји дрека Тале Личанина,
0569 Стоји вика малог Радована,
0570 Наћераше дви паше цареве,
0571 Наћераше, па се помишаше.
0572 Паде магла по Удбини билој,
0573 Нит се брдо види ни долина,
0574 Све по магли рањеници јече,
0575 Они јече, јер их здрави гњече.
0576 Њеко виче: „Ајме мени, мајо!“
0577 Њеко виче: „Не гази ме, друже,
0578 Ја би мого ране преболити.“
0579 Тако с’ гоне крај Удбине биле,
0580 Гонише се три пуна сахата,
0581 У трећему хендек освојише.
0582 Отискоше влахе од Удбине,
0583 Погину им од Карловца бане.
0584 А побиже млад од Рига бане.
0585 Утече им низ Лику Корину.
0586 Виш и Турком ватра додијала.
0587 Јер се врло изгрдили Турци,
0588 Враћају се натраг на Удбину,
0589 Па износе мртве и рањене.
0590 Прваци се врло изгрдили,
0591 А мали се никад не хесабе,
0592 Вавик бегу сузе ударају.
0593 Кад рекоше, да се искупише,
0594 Чу се јека од Корин-планине,
0595 Јер отрже све пет лубарада,
0596 А ситни се огањ проломио,
0597 Ко кад гора у абес пропаде,
0598 Све с’ извија магла из планине.
0599 Бегу опет сузе ударише,
0600 А повика дви паше цареве:
0601 „Чујете ли, дви паше цареве,
0602 Ко заметну кавгу у планини?
0603 Оно је наша раја испод краја
0604 И прид њима Маљковић Стипане,
0605 Дочеко је бана у планини,
0606 Он је с њиме кавгу заметнуо.
0607 Леже наша раја у планини,
0608 Погинут ће Маљковић Стипане,
0609 Оде ми крило од широке Лике!
0610 Чујте, паше, што ћу говорити:
0611 Куја му мати, а бабо копиле,
0612 Ко им помоћ учинити не ће!
0613 Сеиз-Симо, примакни голуба!“
0614 Док Мустајбег узјаха голуба,
0615 Појахаше дви паше цареве,
0616 Ко здрав био, за њим полетио.
0617 Отиште беже низ Лику Корину,
0618 Све се кавга чини у планини,
0619 Све с’ извија магла из планине,
0620 Спомиње беже Маљковића свога.
0621 Док се спушти под Корин-планину,
0622 Виш им јења пушка у планини.
0623 Грозне бегу сузе ударише,
0624 Погледа беже под Корин-планину,
0625 Из планине пишац искочио,
0626 На дугу се пушку одапире
0627 И једнога гони савезана,
0628 За њим други из стазе изиђе,
0629 Сав је крвав ка планински вуче.
0630 Позна беже Маљковића свога,
0631 На њему је седам грдних рана,
0632 За њим Мате, најстарије д’јете,
0633 Они бана гоне савезана.
0634 Кад га види лички Мустајбеже,
0635 Прид њег беже намаче голуба
0636 И он њему божју помоћ викну:
0637 „Маљковићу, вирна слуго моја,
0638 Хаирли ти твоје ране биле!
0639 Хо’ш ми моћи ране приболити?“
0640 „ „Господару, лички Мустајбеже!
0641 Сретне су, беже, ране на меника,
0642 Ја док тебе видим у животу.
0643 Је л’ Удбина сад у твојој руци?“ “
0644 „Давор сине, Маљковић-Стипане!
0645 Удбина је сва у мојој руци.
0646 Је л’ ти раја здраво у планини,
0647 Јесу ли ти дјеца јоште жива?“
0648 „ „Мустајбеже, за то се не пита.
0649 Било ми раје дванаест хиљада,
0650 Сад нас нема ван седам хиљада,
0651 Оно ј’, беже, лигом изгинуло,
0652 Три су моја погинула сина
0653 Гонећи се с баном по планини.
0654 Ал ми с’ чини, лички Мустајбеже,
0655 Што је мени дошло у планину,
0656 Да ни једног огласника нема.
0657 Већ ето ти бана савезана,
0658 И ено ти све пет лубарада.“
0659 Ту га беже добро даровао,
0660 Па му бана натраг повратио:
0661 „Ето иду дви паше цареве,
0662 Подај њима бана савезана,
0663 Они ће те добро даровати.“
0664 Већ стигоше дви паше цареве,
0665 Ту им Стипан бана поклонио,
0666 Ту га паше добро дароваше.
0667 А изађе раја из планине,
0668 Све крвави ко планински вуци,
0669 Ишћераше све пет лубарада,
0670 По планини шићар покупише,
0671 Отале се натраг повратише.
0672 Док стигоше на град на Удбину,
0673 Застави их лички Мустајбеже,
0674 Лежи војска повише Удбине.
0675 Ко погину, оног укопаше,
0676 А рањене беже опремио.
0677 Стоји вика личког Мустајбега:
0678 „Чујете ли, дви паше цареве!
0679 Вид’те наше раје испод краја,
0680 Како служи цара честитога,
0681 Вид’те мога Маљковић-Стипана!
0682 Сад да један махзар направимо
0683 На нашега цара у Стамболу,
0684 У махзару рају нафалимо,
0685 Како чува сву широку Лику,
0686 А и мога Маљковић-Стипана,
0687 Не би ли јој посло облакшање,
0688 Не би ли јој сав харач одсико.“
0689 Намах паше бега послушаше,
0690 Таки један отпис направише,
0691 Послаше га цару и Стамболу,
0692 И за рају цара замолише.
0693 Сав добитак на хрпу санили,
0694 Све им беже право подилио,
0695 Сваком здраву подједнако даје,
0696 На рањена по два паја даје,
0697 Ко погино, по пет западало,
0698 Нек му дјеца код оџака знаду,
0699 За што јесу ћаћу пожелили.
0700 Тад се расу на Удбини војска,
0701 Свак окрену својој домовини,
0702 Оста беже у Удбини билој.
0703 Још не прође три недиље дана,
0704 Стиже ферман од Стамбола била,
0705 Цар је личку рају помилово
0706 И бегова Маљковић-Стипана:
0707 Личкој раји харач поклонио,
0708 Да она цару не даје харача.
0709 Већ да Лику чува на граници.
0710 На Стипана ферман оправио,
0711 Да је првак на широкој Лици,
0712 Куд год хоће Маљковић Стипане,
0713 Да он море Лику окренути;
0714 Цар му даје на сваку годину
0715 По готових триста маџарија.
0716 Док им главе у животу биле,
0717 Док је Лика у Турака била,
0718 Никад раја не дала харача,
0719 Већ служила цара честитога.
0720 Док је Стипан био у животу,
0721 Што је ћио, то је учинио.
