Ličani izbavljaju Šarca Mehmedagu
0001 Tali Rade po Kotaru hoda
0002 U tebdilu, katanskom odilu,
0003 Ašićare hoda niz Kotare.
0004 Jedno jutro rano podranio,
0005 Pa se spušta ledenu bunaru
0006 Niže kule Mitrović-Ilije.
0007 Kod bunara oside gavrana,
0008 Rade hoda, a gavrana voda.
0009 Podranio Mitrović Ilija,
0010 Pa u kuli sidi kod pendžera,
0011 On poznade Radu kod bunara,
0012 Pa on Jeli svojoj govorio:
0013 „Davor Jele, u mene jedina!
0014 Jutros te je srića poslužila,
0015 Kad mi nisi rano podranila,
0016 Pa ti sišla do vode bunara,
0017 Bi te ljuta zmija prevarila:
0018 Sa Udvine Radojica mali,
0019 Odnio bi tebe na gavranu,
0020 Poklonio te kojem pobratimu,
0021 Eno Rade kod vode bunara,
0022 Gdje on hoda, a gavrana voda.“
0023 Pa soldate sa pendžera viče:
0024 „Vi soldati, kraljevi platnici!
0025 Deder span’te do vode bunara,
0026 Rad’te mi Radu živa ufatiti!“
0027 A poleti šezdeset platnika,
0028 Ugleda ih mali Radovane,
0029 Pa se svojim vranom prigovara:
0030 „Moj gavrana oba krila moja!
0031 Bismo li im sade pobignuli.
0032 Al bismo ih, krilo, dočekali?
0033 A Bog znade, pobići im ne ću,
0034 Ne dam nama, pa nek ide glava!“
0035 Pa u sedlo skočio gavranu,
0036 Upričio vrana kod bunara;
0037 A soldati kad se prikučiše,
0038 Oni malom Radi govorili:
0039 „Davor Rade, nevirno pletivo!
0040 Pridaji se kod vode bunara.
0041 Vidiš, bolan, uticanja nema!“
0042 Njima mali Rade govorio:
0043 „Vi soldati, kurvini huncuti!
0044 Dobro malog znate Radovana:
0045 Pridavanja nema do krepanja.“
0046 A na njega soldati udriše,
0047 Rade s’ fati svojih beglučkinja,
0048 Što mu ih je beže poklonio,
0049 Otrgoše kako možarovi,
0050 Jer je hitar Rade i gavrane,
0051 Pa se brani iz pušaka malih,
0052 A razgoni kraljeve platnike,
0053 A platnici ljuto obladali.
0054 Dok mu teče praha i olova,
0055 Ne mogoš’ mu ništa učiniti.
0056 A sve viče Mitrović Ilija
0057 Sa pendžera iz svoje odaje:
0058 „Ne šal’te se, kraljevi platnici,
0059 Ne udrite, ven ufat’te živa!“
0060 Al ga j’ mučno živa ufatiti.
0061 Radi sijnu golotrba ćorda,
0062 Na soldate ljuto udario.
0063 Goni s’ s njima kod bunara Rade,
0064 Frcaju jednim sa ramena glave,
0065 Ama jednim ruke iz ramena,
0066 Jer se Rade hitar dogodio,
0067 A soldati kleti dočekuju
0068 Na mušketih i na bajunetih.
0069 Prebi Rade po balčacih ćordu,
0070 Pa se pale fati okovane,
0071 Nagoni na njih vrana kosatoga.
0072 Prebi Rade palu okovanu,
0073 Oni Radu ufatiše živa,
0074 Naopako mu ruke savezaše.
0075 Od šezdeset kraljevih platnika
0076 Trijest ih je glavom rastavio,
0077 Ono ga trijest živa ufatilo.
0078 A Ilija u avliju siđe,
0079 Pa pod Radu stolac podbacio,
0080 A više njeg metnuše henkara,
0081 Henkar hoda, gola mača nosa,
0082 Pa Ilija Radi govorio:
0083 „Davor Rade, nevirno pletivo!
0084 Tri su tvoja nevirna pletiva:
0085 Ujaci su tvoji Cmiljanići,
0086 A netjaci, Rade, Mandušići.
0087 A ti jesi Pilipović Rade,
0088 Pa su t’ sva tri nevirna pletiva.
0089 Često trčeš na naše Kotare
0090 Svojim pobrom, nemilim Turčinom.
0091 Sa Trnovca Talom Ličaninom,
0092 Sičeš braću svoju po Kotarih,
0093 Nosiš sestre, ženiš pobratime,
0094 Naše, Rade, pališ namastire.
0095 Kroz koju ste propivali crkvu,
0096 Nikad s’ u njoj zamoliti ne će:
0097 Sad će tebi poletiti glava.
0098 Kad bi mene ćeo poslušati,
0099 Mogia bi ti ostanuti glava:
0100 Da ostaviš Liku Mustajbega,
0101 Da prigaziš bratstva po Udvini.
0102 Da uskočiš pod krilo menika.
0103 Ja bi tebe Beču otpisao,
0104 Kod ćesara našeg nafalio,
0105 Gospodstvo bi tebi izbavio,
0106 Ja vojvodstvo jali kapetanstvo.“
0107 Njemu mali Rade govorio:
0108 „Sve govoriš, Boga ne spominješ!
0109 Biti ne će, kako naprđuješ,
0110 Već onako, kako Bog naredi;
0111 A ja ne bi bega ostavio,
0112 Da mi ćesar svoju krunu dade.
0113 Ja kamo li obor-kapetanstvo.“
0114 Istom Radu pogubiti ćaše,
0115 A upade pope duhovniče,
0116 Rasklopio knjige roždanice,
0117 Slova štije, leturgiju kaže,
0118 Pa on veli Mitrović-Iliji:
0119 „Gospodine Mitrović-Ilija!
0120 Evo tebi naše knjige kažu:
0121 Ne dadu ti Rade pogubiti
0122 Naopako ruku savezatih,
0123 Jer je Rade garet učinio,
0124 Jer je trijest maji ucvilio,
0125 Trijest ljubi u rod opremio,
0126 Pa je tako lako poginuti.
0127 Ven ga vodi Zadru kamenome,
0128 Pa ga podaj banu gospodinu,
0129 Nek ga bane metne u tavnicu.
0130 Kada dođe cvit-nedilja mlada,
0131 Tri se hoće goda prigoditi,
0132 Neka čeka cvit-nedilje mlade,
0133 Svest ćemo ga crkvi-namastiru,
0134 Pa ćemo ga na kolac dignuti,
0135 Mi od Rade sejir učiniti.“
0136 A Ilija na soldate viknu:
0137 „Brže meni vrana kosatoga!“
0138 Soldati mu vrana izvedoše
0139 U marvantih i čatal-ularih,
0140 Njega osam što vodi soldata
0141 Poraz nama Mitrović-serdara,
0142 A Ilija Radi govorio:
0143 „Vid’der, Rade, u mene gavrana,
0144 Kakva nema ni u Mustajbega!“
0145 Njemu mali Rade govorio:
0146 „Ta Ilija, od kuje kopile!
0147 Šta spominješ ate po Udvini?
0148 Da vidiš ždrala Vrhovac-Alage
0149 I mrkova Musić-bajraktara,
0150 Vrcić-Ibre mrke bedevije,
0151 I kulaša Durutagić-Ibre,
0152 Dore mamna dizdareva sina
0153 I goluba Like Mustajbega:
0154 Ti se ne bi znao prekrstiti.
0155 A take su udvinjske kobile,
0156 Što hergjelu po rudinah vuku.“
0157 Srdit Ilija skoči na gavrana,
0158 Pa potira Radu savezana,
0159 Uz njeg ide trideset soldata,
0160 Bije Radu perali kandžijom,
0161 A njemuka Rade govorio:
0162 „O Ilija, od kuje kopile!
0163 Što me biješ perali kandžijom?
0164 Da je dragi halik naredio,
0165 Da ja tebe gonim savezata
0166 Svojim pobrom Talom Ličaninom,
0167 Ne b’ te bio perali kandžijom,
0168 Ven bi te šibo palom okovanom,
0169 A moj pobro čelikli nadžakom.“
0170 U tom sašli Zadru kamenome
0171 A pod kulu bana gospodina.
0172 A ispade bane u avliju,
0173 Pa pod Radu stolac podbacio.
0174 Više Rade metnuše henkara.
0175 Henkar hoda, golu drapi ćordu
0176 Iznad glave malog Radovana,
0177 Kraj njeg bane placa u čizmama,
0178 Ispovida malog Radovana:
0179 „Davor Rade, nevirno pletivo!
0180 Često trčeš na naše kotare,
0181 Pa ti naše pališ namastire,
0182 Sičeš svoju braću po Kotaru,
0183 Fataš sestre, nosiš na Udvinu,
0184 Pa ti svoje ženiš pobratime,
0185 Sad će tvoja poletiti glava;
0186 A kad bi me ćeo poslušati,
0187 Mogla bi ti glava ostanuti:
0188 Da ostaviš bega udvinjskoga,
0189 Da prigaziš bratstva po Udvini.
0190 Da uskočiš pod krilo menika,
0191 Ja bi tebe Beču otpisao,
0192 Nafalio tebe kod ćesara,
0193 Pa gospodstvo na te podignuo,
0194 Ja vojvodstvo jali kapetanstvo.“
0195 Njemu mali Rade govorio:
0196 „Vira je, bane, tako biti ne će!
0197 Već onako, kako Bog naredi,
0198 Ti govoriš, Boga ne spominješ.“
0199 A tu sidi pope duhovniče
0200 U avliji na tepi ledenoj,
0201 Pa on banu veli gospodinu:
0202 „Davor bane, mio gospodine!
0203 Evo tebi naše knjige kažu:
0204 Ne daju ti Rade pogubiti,
0205 Gospodine, ruku savezatih,
0206 Jer je golem garet učinio,
0207 Trijest ljubi u rod opremio,
0208 A trideset majki ucvilio.
0209 Ti ga, bane, metni u tavnicu,
0210 Neka čeka cvit-nedilje mlade.
0211 Tri će nam se goda prigoditi,
0212 Cvit-nedilja mlada osvanuti,
0213 Pa ga svedi na Primorje crkvi,
0214 Tu ćemo ga na kolac dignuti
0215 I od Rade sejir učiniti.“
0216 Hoće bane popa poslušati.
0217 Bane zove tavničara svoga,
0218 Dopade mu tavničaru Jure,
0219 Pa on uze malog Radovana,
0220 Od tavnice vrata otvorio.
0221 Ja kad Rade u tavnicu uđe,
0222 Nađe Rade još sedam sužanja,
0223 Sve sužanja, jadnih Udvinjana:
0224 Jedni tavne od godine dana,
0225 Jedni tavne od tri godinice,
0226 Jedni tavne sedam godinica.
0227 Njima Rade božju pomoć viknu.
0228 Oni Radi pomoć odazvaše,
0229 Svi u jedno grlo zacviliše:
0230 „Davor Rade, Bogom pobratime!
0231 Zar nam, brate, dopade nevolje?
0232 U kog smo se, brate, i uzdali,
0233 Da će naske azad učiniti:
0234 To l’ nam onaj dopade nevolje!“
0235 Kad pogleda Rade po tavnici,
0236 Al on viđa sužnja nevoljnika,
0237 Gdje on janda sidi u tavnici.
0238 Njemu halka oko bila vrata,
0239 A lisice momku na rukama,
0240 Bukagije klete na nogama.
0241 Momka vrana kosa potrpala,
0242 Jer taj tavni dvanest godinica:
0243 To je glava Šarac Mehmedaga
0244 Od Gospića, sa široke Like,
0245 Pa mu Šarac tiho govorio:
0246 „Davor pobro, mali Radovane!
0247 Kad si, brate, bio na Udvini,
0248 Jesi l’,Rade, skoro salazio
0249 Do Gospića i do moje kule?
0250 Je li moja na temelju kula,
0251 Jesu li joj strihe pofalile?
0252 Je l’ mi jošte u životu babo,
0253 Pa i moja ostarila majka?
0254 Hrane l’ doru, mažu li gadaru,
0255 Nadaju l’ se iz nevolje sinu,
0256 Čeka li me na odžaku ljuba?“
0257 Njemu mali Rade govorio:
0258 „Pobratime, Šarac-Mehmedaga!
0259 Kad sam svoga pojahao vrana,
0260 Ja okreno do Gospića bila,
0261 Pa sam tudi konak učinio
0262 Baš u tvojoj kuli od kamena:
0263 Još je tvoja na temelju kula,
0264 A jesu joj strihe povehčale,
0265 Pali su joj ćošći u avliju.
0266 Još je tebi u životu babo
0267 A i tvoja ostarila majka,
0268 Oboje slipo sjedi u odaji,
0269 Jer su svoje oči izgubili
0270 Žaleć tebe dvanest godinica.
0271 Imaš, brate, dva blizanca sina
0272 Posli tebe što su se rodili,
0273 Veš velika dica poodrasla,
0274 Igraju se didu oko krila,
0275 Ne nadaju s’ tebi iz nevolje.
0276 Evo pune dvi godine dana,
0277 Što su glasi sišli do Gospića,
0278 Da su te kranjci u more bacili.
0279 Bi ti rado dobro kazivati,
0280 Al ne mogu, ven kako je bilo:
0281 Još je tvoja na odžaku ljuba,
0282 Nego je tvoja isprošena ljuba
0283 Za Halila, brata Hrnjičina,
0284 Tvoj je njemu babo poklonio,
0285 Ništa drugo, ven što su junaci,
0286 Ne biše li tebe okajali,
0287 Pa će u red i svatovi doći.“
0288 Meho ciknu kako zmija ljuta:
0289 „Davor ljubo, moj crni obrazu,
0290 Gdje s’ udaješ za života moga!“
0291 U tavnici na noge skočio,
0292 Mehmedaga do mazgala dođe,
0293 Pa on viče tavničara Juru:
0294 „Tavničaru, Bogom pobratime!
0295 Deder, brate, do mazgala dođi,
0296 Imam s tobom ništo govoriti!“
0297 Kad mu Jure do mazgala dođe,
0298 Njemu Šarac veli Mehmedaga:
0299 „Pobratime, tavničaru Jure!
0300 Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0301 Da je moja isprosita ljaba
0302 Za Halila, brata Hrnjičina,
0303 Pa će u red i svatovi doći?
0304 Nego, Jure, Bogom pobratime!
0305 Hajde moli bana gospodina,
0306 Nek me cini u kletoj tavnci,
0307 Neka išće glavno dugovanje.
0308 Ako li me uciniti ne će,
0309 Ja se molim banu gospodinu,
0310 Nek me pušti na viru junačku,
0311 Da ja siđem kuli od kamena,
0312 Da zastavim ljubu na odžaku,
0313 Da s’ ne uda za života moga.
0314 Evo mu je vjera od meneka,
0315 Ja ću jope bilom Zadru sići,
0316 Pa nek radi, što je njemu drago.
0317 A ti, Jure, Bogom pobratime!
0318 Ako umoliš bana gospodina,
0319 Da ja, brate, do Gospića sađem,
0320 Ja kad dođem Zadru kamenome,
0321 Donit ću ti sa čivije ćordu,
0322 Tebi ću je, pobro, pokloniti,
0323 Dovest ću ti doru velikoga,
0324 Dore kakva u ćesara nema,
0325 Doru jaši, a gadaru paši!"
0326 Hoće Jure, teško dočekao,
0327 Pa uniđe banu u kamoru,
0328 Boga viče, poleti mu ruci:
0329 „Davor bane, mio gospodine!
0330 Eno t’ moli Turčin u tavnici,
0331 Od Gospića Šarac Mehmedaga,
0332 Da ti njega ciniš u tavnici.
0333 Udaje mu s’ za života ljuba
0334 Za Halila, brata Hrnjičina;
0335 Ako li ga uciniti ne ćeš,
0336 Da ga puštiš na viru junačku;
0337 Jer te moli Turčin u tavnici,
0338 Pa te i ja molim za njegaka,
0339 Da ti njega puštiš iz tavnice,
0340 Jope će ti bilom Zadru sići,
0341 Pa ti radi, što je tebi drago,
0342 Samo da se ne udade ljuba.“
0343 Njemu veli bane gospodine:
0344 „Slugo moja, tavničaru Jure!
0345 Ja Turčina uciniti ne ću.
0346 Ja se krstu prisegao svome,
0347 Da ga sunce ogrijati ne će.
0348 Kad mu panu kosti u tavnici,
0349 Jope bi ih na vatri pržio,
0350 Pa bi mu ih u stupama tuko,
0351 Iznio ih na Nebojšu kulu,
0352 Nek ih vihar nosi u škuljeve,
0353 Jer mi je Turčin škodu učinio:
0354 On je ćaću pogubio moga,
0355 Pa je brata pogubio moga,
0356 Pa mi je do dva ujka pogubio.
0357 Al mu tome ne bi zamirio,
0358 Junak bio, pa ih pogubio,
0359 Neg je moju ljubu ufatio,
0360 Pa i moga sina Matijana,
0361 Odnio ih do Gospića kuli.
0362 Da se je Meho ljubom oženio,
0363 Jope njemu ne bi zamirio,
0364 Barem bi ona zapala junaka,
0365 Već je moju ljubu poklonio
0366 A nikakvu Šaki ciganinu,
0367 Što mu je bilo šezdeset godina,
0368 Veš s’ mislio ni ženiti nije,
0369 Ja kamo li gospoju uzeti,
0370 Pa on moju pocigani gospu,
0371 Obisi joj o ramenu torbu,
0372 Ona prosi, ciganinu nosi.
0373 A moga je poklonio sina,
0374 Dao ga je bosanskom veziru,
0375 Vezir ga dao caru u Stambolu,
0376 Car ga dao u tatarsko carstvo,
0377 Već oklen se sužnji ne vraćaju.“
0378 Kod bana se ljuba pregodila,
0379 Pantelija od petnest godina,
0380 Istom što se j’ oženio s njome,
0381 Ona sluša, što joj bane kaže.
0382 Ljuba veli banu gospodinu:
0383 „Davor bane, mio gospodine!
0384 Zašto ne bi puštio Turčina?
0385 Tvrda je vjera u svakog Turčina,
0386 Tvrđa, bane, od ljuca kamena,
0387 Nek zastavi ljubu na odžaku,
0388 Jope će ti bilom Zadru sići,
0389 Pa ti radi, što je tebi drago!
0390 Sad kako bi tebi, bane, bilo,
0391 Da s’ udajem za života tvoga?“
0392 A u ljubu bane pogledao,
0393 Svična mu se ljuba prigodila,
0394 Hoće bane ljube poslušati,
0395 Pa on veli tavničaru svome:
0396 „Haj izvedi Ture u avliju,
0397 Pa ti gvožđe snimi sa Turčina,
0398 Ja ga danas uciniti ne ću,
0399 Ven puštati na vjeru junačku,
0400 Muhleta mu eto misec dana,
0401 Jope nek mi bilu Zadru dođe.“
0402 Tavničar se natrag povratio,
0403 On izvede Mehu iz tavnice,
0404 Pa sa njega gvožđe oborio.
0405 Mehmedaga pođe kroz avliju,
0406 Meho bata kako tele malo,
0407 Pa otišće Meho niz čaršiju.
0408 Kad iziđe gradu na kapiju,
0409 On upravi niz Primorje ravno,
0410 Tiho ide, otpočiva često:
0411 Šala nije, dvanest godinica
0412 Viđo nije sunca ni miseca,
0413 Ja kamo li pošo po avliji,
0414 Pa mu grozne suze udarile.
0415 Suze roni, a spominje dom:
0416 „Davor dore, desno krilo moje!
0417 Da si mi se sade prigodio,
0418 Da na tebi do Gospića siđem!“
0419 Al zaludu, kad dorata nejma,
0420 On pišice do Gospića mora,
0421 On putova za nedilju dana.
0422 Istom druga nastade nedilja,
0423 On iskoči iz Vučjak-planine,
0424 Otalen mu mašno pogledati
0425 Do Gospića i do bile kule.
0426 Kad pogleda kuli od kamena,
0427 Vidi mu se čador pred avlijom,
0428 Viju s’ kod njeg zeleni bajraci,
0429 Vodaju se ati plemeniti,
0430 A gdjekoja puška otrguje,
0431 A kucaju jasni talambasi,
0432 Jer je Hrnjica doveo svatove.
0433 Meho hiti uz polje zeleno.
0434 Ja kad kuli i avliji dođe,
0435 On se najpri pod čador svratio,
0436 Kad li Mujo sidi pod čadorom,
0437 Do njeg sidi Orlović Halilu,
0438 S druge strane Poprženoviću,
0439 Do njeg Livak sidi od Drežnika.
0440 Do njeg Topić sidi Redžepaga,
0441 Do njeg pobro Kovačević Ramo,
0442 Pa ostali redom Kladuščani,
0443 Ubilice i krvopivnice,
0444 Vino piju konda prolivaju,
0445 Vino im služi Hrnjica Halilu.
0446 Mehmedaga njima salam viknu,
0447 Oni njemu salam otprimiše,
0448 Hrnjica mu hožgeldiju daje:
0449 „Jesi l’ zdravo, sužanj nevoljniče!
0450 De mi pravo pod čadorom kaži,
0451 Gdje si, brate, bio u tavnici?“
0452 A Meho mu veli u čadoru:
0453 „Bio, brate, kod Zadra kamenog
0454 U tavnici bana zadarskoga."
0455 Onda njemu Mujo govorio:
0456 „Tamo sam imo jednog pobratima.
0457 Od Gospića Šarca Mehmedagu,
0458 Jesi l’ znao Šarca Mehmedagu?“
0459 „ „Jesam, brate, viru ti zadajem!“ “
0460 „Je l’ istina, što zbori Krajina,
0461 Da su ga kranjci u more bacili?“
0462 „ „Istina je, od Kladuše krilo!
0463 I ja sam se prigodio s njime,
0464 Baciše nas na debelo more,
0465 Da teglimo po mom galiju,
0466 Pa se Meho srdit pregodio,
0467 Na moru se s kranjci zavadio,
0468 Baciše ga u debelo more:
0469 To sam, Mujo, očima vidio.“ “
0470 „Pa kako s’ se azad učinio?
0471 Al je tebe bane ucinio,
0472 Al te j’ pušto na vjeru junačku?“
0473 „ „Mujo brate, ka od jedne majke!
0474 Ban je mene ljuto ucinio,
0475 Išce meni dvista madžarija.
0476 Kad sam sašo do Glamoča dvoru,
0477 Al u mene nigdi ništa nema,
0478 Neg moj babo Derviš bajraktaru
0479 Ostario i ozuđurtio,
0480 Sve je moje prodo dostojanje
0481 Besleišuć sebe u odaji,
0482 Nejmam okle dati dugovanje,
0483 Ven ga prosim po našem ćenaru.
0484 I tebi se, Mujo, navratio:
0485 Daj podili na veselju svome!“ “
0486 Mujo baci u džepove ruke,
0487 Pa mu dade dvaest madžarija,
0488 I ostali mu svati nadiliše,
0489 A on Muji tiho govorio:
0490 „Daj mi, Mujo, izun od sebeka,
0491 Da gospojam u odaju uđem,
0492 Ne bi li me gospe nadilile,
0493 Mujo brate, na veselju tvome.“
0494 Njemu Mujo izun dopuštio.
0495 Meho pođe do svoje avlije,
0496 A ispade momak iz avlije,
0497 I on nosi bila boščaluka,
0498 Pa taj momak iz sve glave viče:
0499 „Ko se more pouzdati u se,
0500 Da poteče na boščaluk bili?
0501 Naša j’ mlada metnula obdulju.“
0502 A u misli Meho udario:
0503 „Kuku Bože, na svačem ti fala!
0504 Dok sam jadan bio kod Gospića.
0505 Niko mi nije mogo ugrabiti.
0506 Bi li sade sriću okušao?
0507 Bog zna, hoću sriću okušati,
0508 A i jesam ljuto ogolio.“
0509 Pa se snimi kod svoje avlije,
0510 Još ih deset pođe na obdulju,
0511 Zađoš’ sahat niz polje zeleno.
0512 Kad se momci pa isporediše,
0513 Dok rekoše, plaho potekoše,
0514 Razbiše se na sedam alaja,
0515 Vid’ der Mehe u stražnjem alaju,
0516 A popriko zdupio toljagu.
0517 Kad sahata polu priletiše,
0518 Pa na drugu polu naletiše,
0519 Razbiše se na devet alaja,
0520 Sve alaje Meho proskakuje,
0521 A popriko zdupio toljagu.
0522 Sve alaje kad uz polje prođe,
0523 Kad pogleda uz zeleno polje,
0524 On ugleda Hrnjicu Halila.
0525 Koliko je Halil otkučio,
0526 Ne bi ga momak mogo dobaciti,
0527 Da se baci čelikli nadžakom
0528 A uz polje i dva tri puta.
0529 Kad ga viđa Šarac Mehmedaga,
0530 Fatio se drinove toljage,
0531 Odapri se uz polje zeleno,
0532 Vrana mu kika brdu poletila,
0533 Brzo stiže Hrnjicu Halila.
0534 Kad se s njime Meho isporedi,
0535 On Halila pleskom udario,
0536 Halil pade u travu na glavu,
0537 A mimo njeg Šarac proletio,
0538 On uteče na polju obdulju,
0539 Pa se sprema kod svoje avlije.
0540 A dopade Hrnjica Halilu,
0541 O male se puške pojagmio,
0542 Ćaše na njeg puške odapeti,
0543 Al ne dade odapeti Mujo,
0544 Neg Halilu govorio svome:
0545 „Haj Halilu, crn ti obraz bio!
0546 Zar bi danas ti zametno kavgu,
0547 Čuj Halilu, na veselju svome?
0548 Brži bio, pa i ugrabio.“
0549 U tome se Meho opremio,
0550 Pa okrenu na avlijnska vrata.
0551 Najpri s’ svrati do dorata svoga,
0552 Al mu dobar na jaslama dore,
0553 Ječmenu grize slamu u jaslama,
0554 Do njeg dođe Šarac Mehmedaga,
0555 Čul uzgrnu, kvrcnu ga po sapih,
0556 Dobar ciknu, pa u jasle klisi,
0557 Njemu veli Šarac Mehmedaga:
0558 „Davor dore, desno krilo moje!
0559 Odavna se mi viđali nismo.“
0560 Pozna dorat grlo Mehmedage,
0561 Pa mu dobar nikad ne miruje,
0562 Nego kopa i desnom i livom.
0563 Ispred njeg se Todor podignuo,
0564 Todor sluga Šarca Mehmedage,
0565 Iz jasala u podrum skočio,
0566 Zacvilio, Mehi poletio:
0567 „Moj spahija, Šarac Mehmedaga!
0568 Gdje si, kuku, za dvanest godina?
0569 Evo vavik ležim u jaslama,
0570 A dorata hranim na jaslama,
0571 Sve mu biram vode po Gospiću,
0572 Koja j’ bolja, pa dorata pojim
0573 Na prezidu u podrumu tvome,
0574 A tebi se iz nevolje nadam.“
0575 Njemu Šarac veli Mehmedaga:
0576 „Muč’, Todore, sam te Bog ubio!
0577 Ne otkazuj za me u podrumu,
0578 Ven ti hajde u kamenu kulu,
0579 Ukradi mi moje džehvedare,
0580 Pa ih meni snesi do dorata,
0581 Da ubijem bilogrlku ljubu.“
0582 Ode Todor uz kulu kamenu,
0583 Na odžaku u odaju uđe,
0584 Gdje je Mehin babo roditelju
0585 I Mehina ostarila majka,
0586 Ne vide oni svog Todora sluge.
0587 Sa čivije uze džehvedare,
0588 Pa ih snese Mehi do dorata.
0589 Meho male sakri džehvedare,
0590 Pa on ode uz kamenu kulu.
0591 Od odaje kad otvori vrata,
0592 Kad li mu ljuba stoji u budžaku,
0593 Hrnjica je dobro napravio,
0594 Ona cvili kako godinica,
0595 A spominje Šarca Mehmedagu:
0596 „Davor Meho, rane nepribone!
0597 Nikada te priboliti ne ću.
0598 Kamo srića, da sam poginula,
0599 Da ovog dana nisam dočekala!“
0600 Kod nje side dvi jengije mlade
0601 Od Kladuše dvi Parmaksuzovke.
0602 Meho njima turski salam vikinu,
0603 A jengije salam otprimiše,
0604 Pa mu one vele u odaji:
0605 „Gdje si, dragi, bio u sužanjstvu?“
0606 „ „Dvi gospoje, kod Zadra kamenog
0607 U tavnici bana zadarskoga.“ “
0608 „Je l’ istina, što nam ljudi kažu,
0609 Jesu l’ Mehu u more bacili?“
0610 „ „Istina je, dvi jengije mlade!
0611 Ja sam mu s’ na smrti dogodio.“ “
0612 „Kako si se azad učinio?
0613 Ali te je bane ucinio,
0614 Al te j’ pušto na vjera junačku.“
0615 „ „Dvi jengije, dvi gospoje mlade,
0616 Mene j’ ljuto bane ucinio:
0617 Meni išće dvista madžarija,
0618 Nejmam okle dati dugovanje,
0619 Ven ga prosim po našem ćenaru.
0620 I vami se, gospe, navratio:
0621 Daj podil’te sužnju nevoljniku!“ “
0622 Fatiše se dvi gospoje mlade,
0623 Svaka mu dade deset madžarija.
0624 Onda Meho ljubi govorio:
0625 „Davor ljubo Hrnjice Halila!
0626 Daj podili sužnju nevoljniku,
0627 Ja pred dušu Šarcu Mehmedagi,
0628 Ja prid zdravlje Hrnjici Halilu.“
0629 Ona s’ povi po svilenu pasu,
0630 Od sanduka kapak podignula,
0631 Pa se bilog fati boščaluka,
0632 Zacvilila pa mu govorila:
0633 „Kome sam te jadna naminila,
0634 Pa mu ne bi od Boga suđeno,
0635 E moj Meho da t’ obuče na se!“
0636 Pa mu bilog pruži boščaluka.
0637 Onda Meho ljubi govorio:
0638 „Davor ljubo Hrnjice Halila!
0639 De mi pravo u odaji kaži,
0640 Zašto mi daješ bila boščaluka:
0641 Al pred dušu Mehmedagi svome,
0642 Al prid zdravlje Hrnjici Halilu?“
0643 Njemu plačna ljuba govorila:
0644 „Ne budali, sužanj nevoljniče!
0645 Evo ti je vira od meneka,
0646 Ne bi ti dala pare ni dinara
0647 A prid zdravlje Hrnjice Halila,
0648 Ven pred dušu Mehmedage svoga.“
0649 A kad čuo Šarac Mehmedaga,
0650 Ne šce njojzi glavi kidisati,
0651 Jer on viđa, da je priko volje.
0652 Pa se Meho natrag povratio,
0653 Pa okrenu na odžak u kulu.
0654 Kada Meho u odaju uđe,
0655 Tu mu sidi babo roditelju
0656 I njegova ostarila majka;
0657 Al zaludu, što uniđe Meho,
0658 Ne viđaju svita bijeloga,
0659 Ja kamo li sina jedinoga.
0660 A Meho se natrag povratio,
0661 Pa on dođe do treće odaje,
0662 Al mu kilit visi na vratima.
0663 On se fati ključa iz džepova,
0664 Pa sa vrata kilit oborio,
0665 Pa uskoči u odaju bilu.
0666 Baci okom Meho po čivijah,
0667 On ugleda sedefli tamburu.
0668 Iza njega kako j’ ostanula,
0669 Niko mu je nije uzimao,
0670 U odaju niti ulazio.
0671 Meho side kod džama pendžera,
0672 Sitno kucnu, a jasno zapiva,
0673 A ja šta će momak zapivati:
0674 „Mio Bože, na svačem ti fala!
0675 Kad ti hoćeš, kako dati moreš!
0676 Ne čudim se babi roditelju,
0677 A ni svojoj ostariloj majci,
0678 Što oni sina poznati ne mogu;
0679 Ne čudim se bilogrlki ljubi,
0680 Što me ona poznati ne more,
0681 Jer s njom bio nisam u odaji
0682 Samo jadan do prvog horoza,
0683 Dok je prvi horoz zapivao,
0684 Ja sam namah ljubu ostavio,
0685 Pa sam jadan dopao nevolje;
0686 Ven se čudim atu na prezidu,
0687 Gdje me hajvan pozna na jaslama,
0688 I Todoru slugi u jaslama.“
0689 Meho misli, da niko ne čuje,
0690 Al to čuje bilogrlka ljuba,
0691 Pa sa glave duvak odbacila,
0692 Jengijama veli u odaji:
0693 „Hajte na dvo, dvi jengije mlade!
0694 Eno moga Šarca Mehmedage!“
0695 Sa čivije ćordu ujagmila.
0696 Kad joj sijnu golotrba ćorda,
0697 Jengije se hitre pregodile,
0698 S vrh mostova one poskakaše,
0699 A upade ljuba Mehmedagi,
0700 Zacvilila kako godinica,
0701 Pokraj njega ćordu pobacila,
0702 Pa Mehmedu pade priko krila,
0703 Mehmedagi govorila svome:
0704 „Davor Meho, iza gore sunce!
0705 Ja kod tebe obraz izgubila,
0706 Eto sablja, evo moje glave,
0707 Odsici je, ja ću halaliti!“
0708 U nju gleda Šarac Mehmedaga,
0709 Pristala se ljuba prigodila,
0710 Hrnjica je dobro napravio:
0711 „Ne ću ti, draga, glavi kidisati!
0712 Jer ja viđam, da je priko volje.“
0713 Haber siđe Muji i čadoru.
0714 Kad mu Mujo u odaju dođe,
0715 Prima njemu ruke raskrilio:
0716 „Gdje si, pobro, Šarac-Mehmedaga,
0717 Što s’ ne odaš, ako Boga znadeš!
0718 Ja izgubih obraz kod tebeka.“
0719 „ „Nisi, brate, vjeru ti zadajem,
0720 Meni hator ostanuti ne će.“ “
0721 A Mujo mu veli u odaji:
0722 „Kaži, brate, pravo u odaji,
0723 Kako si se azad učinio?“
0724 Sve mu kaže Šarac Mehmedaga,
0725 Kako j’ Rade dopao nevolje,
0726 Pa mu kazo u tavnici kletoj,
0727 Da mu j’ Mujo ljubu isprosio:
0728 „Ja se, brate, banu zamolio,
0729 Pa me pušta na vjeru junačku,
0730 Da zastavim ljubu na odžaku,
0731 Tako sam se azad učinio;
0732 Nego jope valja Zadru sići
0733 A na vjeru banu gospodinu,
0734 Pa nek radi, što je njemu drago!
0735 A ti Mujo, Bogom pobratime,
0736 Meni hator ostanuti ne će,
0737 Što si moju isprosio ljubu.
0738 Brez divojke na Kladušu ne ćeš,
0739 Ja ću tebi dati daidževku,
0740 Lipu Hatku Kumalijć-Mujage.“
0741 Njemu veli u odaji Mujo:
0742 „Ne ću, brate, vjeru ti zadajem!
0743 Moj ako je Halil na ženidbu,
0744 Eno Miljke bana zadarskoga!
0745 Ako ne smi bilom Zadru sići,
0746 Dok je moja na ramenu glava,
0747 Viš se nikad ni ženiti ne će.“
0748 To on reče, na vrata okrenu,
0749 On podiže kićene svatove,
0750 Pa zaviše zelene bajrake,
0751 A sakriše jasne talambase,
0752 Opremi ih na Kladušu Mujo.
0753 Mujo svoga poside đogata,
0754 Pa okrenu Mujo na Udvinu
0755 Do begluka Like Mustajbega.
0756 On uniđe begu u mehanu,
0757 Salam dade, begu poletio,
0758 Beg ne dade ruke poljubiti,
0759 Kod sebe mu misto načinio:
0760 „Jesi l’, sine, zdravo pa veselo?
0761 Kud si, Mujo, gonio đogata?“
0762 Hrnjica mu veli u begluku:
0763 „O Mustajbeg od sve Like glavo!
0764 Sveo svate sa Kladuše bile
0765 Biloj kuli Šarca Mehmedage,
0766 Da mu vodim bilogrlku ljubu.
0767 Tvoj Radovan dopao nevolje,
0768 Pa mu Rade kaza u tavnici,
0769 Da sam njemu ljubu isprosio,
0770 Da oženim svog brata Halila,
0771 A Meho se banu zamolio,
0772 Da ga pušti na viru junačku.
0773 Puštio ga bane iz tavnice,
0774 Meho stiže do Gospića kuli,
0775 Ja opremih svate na Kladušu.“
0776 A kad čuo Tale Ličanine,
0777 Tale ciknu kako zmija ljuta:
0778 „Davor pobro, mali Radovane!
0779 Zar mi i ti dopade nevolje?
0780 Evo ti je vira od meneka,
0781 Hoće tebe Tale potražiti,
0782 Ja će tebe azad učiniti,
0783 Ja će Tale glavu izgubiti.“
0784 A Hrnjica na noge skočio,
0785 On iziđe iz begluk-mehane,
0786 Poside đogu, na Krbavu siđe,
0787 U svog daje konak učinio,
0788 U svog daje Kozlić-Huremage.
0789 Pa j’ u jutro rano podranio,
0790 Okrenuo na Kladušu Mujo.
0791 Da vidimo Šarca Mehmedage!
0792 Što je reko, ni slagati ne će.
0793 Kad mu j’ drugi misec nastupio,
0794 Meho spremi sebe i dorata,
0795 O doratu obisio ćordu,
0796 A priko njeg kuburnjake baci,
0797 U njih vrže male džehvedare,
0798 Pa poside u avliji doru,
0799 Njega prati bilogrlka ljuba,
0800 Ljuba cvili kako godinica,
0801 Ljuba mu se natrag povratila,
0802 Ode Meho u ćesarovinu.
0803 Taj dan prođe, tavna noćca dođe,
0804 Svu noć Meho što priputovao.
0805 Kad mu sutra bio dan osvanu,
0806 On iziđe na Primorje ravno,
0807 Uz Primorje upravi dorata,
0808 Meho sađe Zadru kamenome,
0809 U avliju uskoči banovu,
0810 Kad li Jure stoji tavničaru,
0811 Sve se nada Šarcu Mehmedagi,
0812 Juri drago, čem hesaba nema.
0813 Njemu Šarac Boga naviknuo,
0814 Osidnuo u avliji doru,
0815 Dorata mu poklonio svoga,
0816 O doratu muhurli gadaru
0817 I obadva mala džehvedara.
0818 Povede ga Jure kroz avliju.
0819 Kad pogleda Meho kroz avliju,
0820 Majka mu rada, na tepu ledenu,
0821 Viđa bana na tepi ledenoj,
0822 Gdje mu sidi bane gospodine,
0823 Kod njeg sidi pope duhovniče,
0824 Obisio duge brojanice,
0825 Rasklopio knjige klapavice,
0826 U široko bradu raširio,
0827 S druge strane obor-kapetane,
0828 S banom piju na tepi ledenoj.
0829 Poznade ih Šarac Mehmedaga,
0830 Jer je pope Tale Ličanine,
0831 A kapetan Hrnjica Halilu.
0832 U tom Jure otvori tavnicu,
0833 Ode Meho u tavnicu kletu.
0834 Da vidimo banice gospoje!
0835 Ona uđe u halvat-odaju,
0836 Pa Milici veli divičiči:
0837 „A Milice, moja pastorčice!
0838 Bi li meni znala kazivati
0839 Od Turčina Šarca Mehmedage?
0840 Bi l’ on meni tvrde vjero bio,
0841 Da bi mene snio do Gospića,
0842 Da me dade ’nakome junaku,
0843 Star mi je bane, dvoriti ga ne ću.“
0844 A Milica njojzi govorila:
0845 „Moja teto, banice gospojo!
0846 Kako znadem Šarca Mehmedagu,
0847 Bi te Meho snio do Gospića,
0848 Ne bi tebe nikom poklonio,
0849 Ven bi tebe za ljubu uzeo.“
0850 Povrati se banica gospoja,
0851 Pa ispade na odžak u kulu,
0852 Pa večeru sprema na odžaku.
0853 Kad im vakat bio večerati,
0854 Na kapiju opravi večeru,
0855 Za večerom posla i rakiju,
0856 Večeraju kraljevi platnici,
0857 Po večeri oni piju vino.
0858 Kad popiše punu bocu vina,
0859 Svakom lupi glava brez uzglavlja,
0860 Jer je gospe vino otrovala.
0861 Pa i banu dade večerati,
0862 Napoji ga vina i rakije,
0863 I njem pade glava brez uzglavlja.
0864 A uniđe Hrnjica Halilu
0865 U odaju Milice divojke,
0866 A i s njime pope duhovniče.
0867 A banica fenjer zapalila,
0868 Pa uniđe u halvat odaju,
0869 Namah skoči Hrnjica Halilu,
0870 Okrenuše niz kamenu kulu,
0871 Od tavnice vrata otvoriše,
0872 Izvedoše sve osam sužanja
0873 U odaju Milice divojke,
0874 Ponesoše mezu i trmpezu,
0875 Napiše se u odaji vina,
0876 A gospoja Šarcu govorila:
0877 „Hoćemo li, dušo putovati?“
0878 „ „Vira je, draga, putovanja nema!
0879 Naske čudo, a atova nema,
0880 A nisko je od Zadra kamena
0881 Sve pišice na široku Liku.“ “
0882 Njemu gospe tiho govorila:
0883 „Davor Meho, oči gospojine!
0884 Ata ima, koliko ti drago,
0885 Svi se sužnji mogu podmiriti,
0886 Vi ustajte, da ate spremamo!“
0887 Okrenuše niz kamenu kulu,
0888 Do atova i prezida sašli,
0889 Dosta ata u zadarskog bana,
0890 Svi se butum sužnji podmiriše,
0891 Spremiš’ dobre ate na jaslama,
0892 Meho svoga sigura dorata,
0893 Pa on Juri u odaju uđe,
0894 Kad li Jure u odaji spava,
0895 Pala mu je glava brez uzglavlja,
0896 Gospoja je i njeg napojila.
0897 Meho svoje zadi džehvedare,
0898 A prepasa na gajtanih ćordu,
0899 Pa iziđe natrag iz odaje,
0900 Spremi s’ gospe u kamenoj kuli,
0901 I banova Milica divojka,
0902 Pokupiše ruho po odajah,
0903 Dvoje hegbe nasuše cekina,
0904 Sve gotovih banovih cekina,
0905 Okrenuše niz kamenu kulu.
0906 Svi su sašli sužnji u avliju,
0907 Al im malog nejma Radovana,
0908 On je upo banu gospodinu,
0909 Njegove nađe male džehvedare
0910 I nađe mu srmali silahe,
0911 Prepasa Rade srmali silahe,
0912 Za pas male zadi džehvedare
0913 I banovu palu okovanu,
0914 Dofati mu mača zelenoga,
0915 Banovu nađe šubu u odaji,
0916 Što ogrće bane gospodine,
0917 Kad ćesaru sida uz kolino,
0918 Obgrnu je mali Radovane,
0919 Pa on bana čizmom udario:
0920 „Ustaj, bane, zao san zaspao!
0921 Ako Bog da, i gore ti bilo!
0922 Osviće sutra cvit-nedilja mlada,
0923 Goni Radu crkvi namastiru!“
0924 Ban podiže iz bunila glavu.
0925 A kad viđa malog Radovana,
0926 Da gola drži mača u rukama,
0927 Na se bane jorgan nagulio,
0928 A Rade ga mačem udario,
0929 A sa bana poskočila glava.
0930 Skoči Rade odaji na vrata,
0931 Pa on spade u halvat-avliju,
0932 Pa banova vranca poklopio,
0933 A Milica vranu bedeviju.
0934 A banica banova kulaša.
0935 Otiskoše na avlijnska vrata:
0936 Naprid jaše banova Milica,
0937 A za njome banica gospoja,
0938 Svi za njima sužnji nevoljnici,
0939 Najstrag ide mali Radovane.
0940 Kad dođoše gradu na kapiju,
0941 A Milica na kapiji viče:
0942 „Milovane, kapidžija gradu!
0943 De iziđi, otvor’ nam kapiju!“
0944 Mile siđe gradu na kapiju:
0945 „Kud s’, divojko, tako podranila?“
0946 „ „Odoh, Mile, crkvi-namastiru,
0947 Sad će ćaća namastiru sići
0948 I povesti malog Radovana,
0949 Pa će njega na kolac dignuti. “ “
0950 Milovan im vrata otvorio,
0951 Iskočiše obidve gospoje,
0952 Svi za njima sužnji nevoljnici,
0953 Najstrag mali Rade izjahao,
0954 Milovana sabljom udario,
0955 A kapiju krvca poštrapala.
0956 Kad istiraše ate na Primorje,
0957 Miljka veli Hrnjici Halilu:
0958 „Ja ti dovle bila kulauza,
0959 Ti odavle, kud je tebi drago!“
0960 Protira Halil vrana velikoga,
0961 Svi padoše atom po perčinih,
0962 Pobigoše niz Primorje ravno.
0963 Potfatiše obadva Kotara,
0964 Pa siđoše do carevca klanca,
0965 Veš im bio danak osvanuo.
0966 A na Zadru drmnuše topovi,
0967 Za njima se larma podignula;
0968 Al zaludu, što se j’ podignula,
0969 Jer su carev klanac ujagmili.
0970 Do Carevca dotira potira,
0971 Otalen se natrag povratila.
0972 Kad siđoše na duge poljane,
0973 Na poljanah hunku pregaziše,
0974 Pa siđoše do Gospića bila
0975 I do kule Šarca Mehmedage,
0976 Pa će tude noćcu prenoćiti.
0977 A Hrnjica Halil podranio,
0978 Pa odvede Milicu divojku,
0979 A ostade Šarac Mehmedaga,
0980 Pa provodi kod kule veselje,
0981 Jer dobavi hodžu i kadiju,
0982 Pa poturči banicu gospoju,
0983 Poturči je, pa s’ oženi s njome,
0984 Vik izvili, porod izrodili.
