Личани избављају Шарца Мехмедагу
0001 Тали Раде по Котару хода
0002 У тебдилу, катанском одилу,
0003 Ашићаре хода низ Котаре.
0004 Једно јутро рано подранио,
0005 Па се спушта ледену бунару
0006 Ниже куле Митровић-Илије.
0007 Код бунара осиде гаврана,
0008 Раде хода, а гаврана вода.
0009 Подранио Митровић Илија,
0010 Па у кули сиди код пенџера,
0011 Он познаде Раду код бунара,
0012 Па он Јели својој говорио:
0013 „Давор Јеле, у мене једина!
0014 Јутрос те је срића послужила,
0015 Кад ми ниси рано подранила,
0016 Па ти сишла до воде бунара,
0017 Би те љута змија преварила:
0018 Са Удвине Радојица мали,
0019 Однио би тебе на гаврану,
0020 Поклонио те којем побратиму,
0021 Ено Раде код воде бунара,
0022 Гдје он хода, а гаврана вода.“
0023 Па солдате са пенџера виче:
0024 „Ви солдати, краљеви платници!
0025 Дедер спан’те до воде бунара,
0026 Рад’те ми Раду жива уфатити!“
0027 А полети шездесет платника,
0028 Угледа их мали Радоване,
0029 Па се својим враном приговара:
0030 „Мој гаврана оба крила моја!
0031 Бисмо ли им саде побигнули.
0032 Ал бисмо их, крило, дочекали?
0033 А Бог знаде, побићи им не ћу,
0034 Не дам нама, па нек иде глава!“
0035 Па у седло скочио гаврану,
0036 Упричио врана код бунара;
0037 А солдати кад се прикучише,
0038 Они малом Ради говорили:
0039 „Давор Раде, невирно плетиво!
0040 Придаји се код воде бунара.
0041 Видиш, болан, утицања нема!“
0042 Њима мали Раде говорио:
0043 „Ви солдати, курвини хунцути!
0044 Добро малог знате Радована:
0045 Придавања нема до крепања.“
0046 А на њега солдати удрише,
0047 Раде с’ фати својих беглучкиња,
0048 Што му их је беже поклонио,
0049 Отргоше како можарови,
0050 Јер је хитар Раде и гавране,
0051 Па се брани из пушака малих,
0052 А разгони краљеве платнике,
0053 А платници љуто обладали.
0054 Док му тече праха и олова,
0055 Не могош’ му ништа учинити.
0056 А све виче Митровић Илија
0057 Са пенџера из своје одаје:
0058 „Не шал’те се, краљеви платници,
0059 Не удрите, вен уфат’те жива!“
0060 Ал га ј’ мучно жива уфатити.
0061 Ради сијну голотрба ћорда,
0062 На солдате љуто ударио.
0063 Гони с’ с њима код бунара Раде,
0064 Фрцају једним са рамена главе,
0065 Ама једним руке из рамена,
0066 Јер се Раде хитар догодио,
0067 А солдати клети дочекују
0068 На мушкетих и на бајунетих.
0069 Преби Раде по балчацих ћорду,
0070 Па се пале фати оковане,
0071 Нагони на њих врана косатога.
0072 Преби Раде палу оковану,
0073 Они Раду уфатише жива,
0074 Наопако му руке савезаше.
0075 Од шездесет краљевих платника
0076 Тријест их је главом раставио,
0077 Оно га тријест жива уфатило.
0078 А Илија у авлију сиђе,
0079 Па под Раду столац подбацио,
0080 А више њег метнуше хенкара,
0081 Хенкар хода, гола мача носа,
0082 Па Илија Ради говорио:
0083 „Давор Раде, невирно плетиво!
0084 Три су твоја невирна плетива:
0085 Ујаци су твоји Цмиљанићи,
0086 А нетјаци, Раде, Мандушићи.
0087 А ти јеси Пилиповић Раде,
0088 Па су т’ сва три невирна плетива.
0089 Често трчеш на наше Котаре
0090 Својим побром, немилим Турчином.
0091 Са Трновца Талом Личанином,
0092 Сичеш браћу своју по Котарих,
0093 Носиш сестре, жениш побратиме,
0094 Наше, Раде, палиш намастире.
0095 Кроз коју сте пропивали цркву,
0096 Никад с’ у њој замолити не ће:
0097 Сад ће теби полетити глава.
0098 Кад би мене ћео послушати,
0099 Могиа би ти останути глава:
0100 Да оставиш Лику Мустајбега,
0101 Да пригазиш братства по Удвини.
0102 Да ускочиш под крило меника.
0103 Ја би тебе Бечу отписао,
0104 Код ћесара нашег нафалио,
0105 Господство би теби избавио,
0106 Ја војводство јали капетанство.“
0107 Њему мали Раде говорио:
0108 „Све говориш, Бога не спомињеш!
0109 Бити не ће, како напрђујеш,
0110 Већ онако, како Бог нареди;
0111 А ја не би бега оставио,
0112 Да ми ћесар своју круну даде.
0113 Ја камо ли обор-капетанство.“
0114 Истом Раду погубити ћаше,
0115 А упаде попе духовниче,
0116 Расклопио књиге рожданице,
0117 Слова штије, летургију каже,
0118 Па он вели Митровић-Илији:
0119 „Господине Митровић-Илија!
0120 Ево теби наше књиге кажу:
0121 Не даду ти Раде погубити
0122 Наопако руку савезатих,
0123 Јер је Раде гарет учинио,
0124 Јер је тријест маји уцвилио,
0125 Тријест љуби у род опремио,
0126 Па је тако лако погинути.
0127 Вен га води Задру каменоме,
0128 Па га подај бану господину,
0129 Нек га бане метне у тавницу.
0130 Када дође цвит-недиља млада,
0131 Три се хоће года пригодити,
0132 Нека чека цвит-недиље младе,
0133 Свест ћемо га цркви-намастиру,
0134 Па ћемо га на колац дигнути,
0135 Ми од Раде сејир учинити.“
0136 А Илија на солдате викну:
0137 „Брже мени врана косатога!“
0138 Солдати му врана изведоше
0139 У марвантих и чатал-уларих,
0140 Њега осам што води солдата
0141 Пораз нама Митровић-сердара,
0142 А Илија Ради говорио:
0143 „Вид’дер, Раде, у мене гаврана,
0144 Каква нема ни у Мустајбега!“
0145 Њему мали Раде говорио:
0146 „Та Илија, од кује копиле!
0147 Шта спомињеш ате по Удвини?
0148 Да видиш ждрала Врховац-Алаге
0149 И мркова Мусић-бајрактара,
0150 Врцић-Ибре мрке бедевије,
0151 И кулаша Дурутагић-Ибре,
0152 Доре мамна диздарева сина
0153 И голуба Лике Мустајбега:
0154 Ти се не би знао прекрстити.
0155 А таке су удвињске кобиле,
0156 Што хергјелу по рудинах вуку.“
0157 Срдит Илија скочи на гаврана,
0158 Па потира Раду савезана,
0159 Уз њег иде тридесет солдата,
0160 Бије Раду перали канџијом,
0161 А њемука Раде говорио:
0162 „О Илија, од кује копиле!
0163 Што ме бијеш перали канџијом?
0164 Да је драги халик наредио,
0165 Да ја тебе гоним савезата
0166 Својим побром Талом Личанином,
0167 Не б’ те био перали канџијом,
0168 Вен би те шибо палом окованом,
0169 А мој побро челикли наџаком.“
0170 У том сашли Задру каменоме
0171 А под кулу бана господина.
0172 А испаде бане у авлију,
0173 Па под Раду столац подбацио.
0174 Више Раде метнуше хенкара.
0175 Хенкар хода, голу драпи ћорду
0176 Изнад главе малог Радована,
0177 Крај њег бане плаца у чизмама,
0178 Исповида малог Радована:
0179 „Давор Раде, невирно плетиво!
0180 Често трчеш на наше котаре,
0181 Па ти наше палиш намастире,
0182 Сичеш своју браћу по Котару,
0183 Фаташ сестре, носиш на Удвину,
0184 Па ти своје жениш побратиме,
0185 Сад ће твоја полетити глава;
0186 А кад би ме ћео послушати,
0187 Могла би ти глава останути:
0188 Да оставиш бега удвињскога,
0189 Да пригазиш братства по Удвини.
0190 Да ускочиш под крило меника,
0191 Ја би тебе Бечу отписао,
0192 Нафалио тебе код ћесара,
0193 Па господство на те подигнуо,
0194 Ја војводство јали капетанство.“
0195 Њему мали Раде говорио:
0196 „Вира је, бане, тако бити не ће!
0197 Већ онако, како Бог нареди,
0198 Ти говориш, Бога не спомињеш.“
0199 А ту сиди попе духовниче
0200 У авлији на тепи леденој,
0201 Па он бану вели господину:
0202 „Давор бане, мио господине!
0203 Ево теби наше књиге кажу:
0204 Не дају ти Раде погубити,
0205 Господине, руку савезатих,
0206 Јер је голем гарет учинио,
0207 Тријест љуби у род опремио,
0208 А тридесет мајки уцвилио.
0209 Ти га, бане, метни у тавницу,
0210 Нека чека цвит-недиље младе.
0211 Три ће нам се года пригодити,
0212 Цвит-недиља млада осванути,
0213 Па га сведи на Приморје цркви,
0214 Ту ћемо га на колац дигнути
0215 И од Раде сејир учинити.“
0216 Хоће бане попа послушати.
0217 Бане зове тавничара свога,
0218 Допаде му тавничару Јуре,
0219 Па он узе малог Радована,
0220 Од тавнице врата отворио.
0221 Ја кад Раде у тавницу уђе,
0222 Нађе Раде још седам сужања,
0223 Све сужања, јадних Удвињана:
0224 Једни тавне од године дана,
0225 Једни тавне од три годинице,
0226 Једни тавне седам годиница.
0227 Њима Раде божју помоћ викну.
0228 Они Ради помоћ одазваше,
0229 Сви у једно грло зацвилише:
0230 „Давор Раде, Богом побратиме!
0231 Зар нам, брате, допаде невоље?
0232 У ког смо се, брате, и уздали,
0233 Да ће наске азад учинити:
0234 То л’ нам онај допаде невоље!“
0235 Кад погледа Раде по тавници,
0236 Ал он виђа сужња невољника,
0237 Гдје он јанда сиди у тавници.
0238 Њему халка око била врата,
0239 А лисице момку на рукама,
0240 Букагије клете на ногама.
0241 Момка врана коса потрпала,
0242 Јер тај тавни дванест годиница:
0243 То је глава Шарац Мехмедага
0244 Од Госпића, са широке Лике,
0245 Па му Шарац тихо говорио:
0246 „Давор побро, мали Радоване!
0247 Кад си, брате, био на Удвини,
0248 Јеси л’,Раде, скоро салазио
0249 До Госпића и до моје куле?
0250 Је ли моја на темељу кула,
0251 Јесу ли јој стрихе пофалиле?
0252 Је л’ ми јоште у животу бабо,
0253 Па и моја остарила мајка?
0254 Хране л’ дору, мажу ли гадару,
0255 Надају л’ се из невоље сину,
0256 Чека ли ме на оџаку љуба?“
0257 Њему мали Раде говорио:
0258 „Побратиме, Шарац-Мехмедага!
0259 Кад сам свога појахао врана,
0260 Ја окрено до Госпића била,
0261 Па сам туди конак учинио
0262 Баш у твојој кули од камена:
0263 Још је твоја на темељу кула,
0264 А јесу јој стрихе повехчале,
0265 Пали су јој ћошћи у авлију.
0266 Још је теби у животу бабо
0267 А и твоја остарила мајка,
0268 Обоје слипо сједи у одаји,
0269 Јер су своје очи изгубили
0270 Жалећ тебе дванест годиница.
0271 Имаш, брате, два близанца сина
0272 Посли тебе што су се родили,
0273 Веш велика дица поодрасла,
0274 Играју се диду око крила,
0275 Не надају с’ теби из невоље.
0276 Ево пуне дви године дана,
0277 Што су гласи сишли до Госпића,
0278 Да су те крањци у море бацили.
0279 Би ти радо добро казивати,
0280 Ал не могу, вен како је било:
0281 Још је твоја на оџаку љуба,
0282 Него је твоја испрошена љуба
0283 За Халила, брата Хрњичина,
0284 Твој је њему бабо поклонио,
0285 Ништа друго, вен што су јунаци,
0286 Не бише ли тебе окајали,
0287 Па ће у ред и сватови доћи.“
0288 Мехо цикну како змија љута:
0289 „Давор љубо, мој црни образу,
0290 Гдје с’ удајеш за живота мога!“
0291 У тавници на ноге скочио,
0292 Мехмедага до мазгала дође,
0293 Па он виче тавничара Јуру:
0294 „Тавничару, Богом побратиме!
0295 Дедер, брате, до мазгала дођи,
0296 Имам с тобом ништо говорити!“
0297 Кад му Јуре до мазгала дође,
0298 Њему Шарац вели Мехмедага:
0299 „Побратиме, тавничару Јуре!
0300 Јеси л’ чуо и хабер узео,
0301 Да је моја испросита љаба
0302 За Халила, брата Хрњичина,
0303 Па ће у ред и сватови доћи?
0304 Него, Јуре, Богом побратиме!
0305 Хајде моли бана господина,
0306 Нек ме цини у клетој тавнци,
0307 Нека ишће главно дуговање.
0308 Ако ли ме уцинити не ће,
0309 Ја се молим бану господину,
0310 Нек ме пушти на виру јуначку,
0311 Да ја сиђем кули од камена,
0312 Да заставим љубу на оџаку,
0313 Да с’ не уда за живота мога.
0314 Ево му је вјера од менека,
0315 Ја ћу јопе билом Задру сићи,
0316 Па нек ради, што је њему драго.
0317 А ти, Јуре, Богом побратиме!
0318 Ако умолиш бана господина,
0319 Да ја, брате, до Госпића сађем,
0320 Ја кад дођем Задру каменоме,
0321 Донит ћу ти са чивије ћорду,
0322 Теби ћу је, побро, поклонити,
0323 Довест ћу ти дору великога,
0324 Доре каква у ћесара нема,
0325 Дору јаши, а гадару паши!"
0326 Хоће Јуре, тешко дочекао,
0327 Па униђе бану у камору,
0328 Бога виче, полети му руци:
0329 „Давор бане, мио господине!
0330 Ено т’ моли Турчин у тавници,
0331 Од Госпића Шарац Мехмедага,
0332 Да ти њега циниш у тавници.
0333 Удаје му с’ за живота љуба
0334 За Халила, брата Хрњичина;
0335 Ако ли га уцинити не ћеш,
0336 Да га пуштиш на виру јуначку;
0337 Јер те моли Турчин у тавници,
0338 Па те и ја молим за његака,
0339 Да ти њега пуштиш из тавнице,
0340 Јопе ће ти билом Задру сићи,
0341 Па ти ради, што је теби драго,
0342 Само да се не удаде љуба.“
0343 Њему вели бане господине:
0344 „Слуго моја, тавничару Јуре!
0345 Ја Турчина уцинити не ћу.
0346 Ја се крсту присегао своме,
0347 Да га сунце огријати не ће.
0348 Кад му пану кости у тавници,
0349 Јопе би их на ватри пржио,
0350 Па би му их у ступама туко,
0351 Изнио их на Небојшу кулу,
0352 Нек их вихар носи у шкуљеве,
0353 Јер ми је Турчин шкоду учинио:
0354 Он је ћаћу погубио мога,
0355 Па је брата погубио мога,
0356 Па ми је до два ујка погубио.
0357 Ал му томе не би замирио,
0358 Јунак био, па их погубио,
0359 Нег је моју љубу уфатио,
0360 Па и мога сина Матијана,
0361 Однио их до Госпића кули.
0362 Да се је Мехо љубом оженио,
0363 Јопе њему не би замирио,
0364 Барем би она запала јунака,
0365 Већ је моју љубу поклонио
0366 А никакву Шаки циганину,
0367 Што му је било шездесет година,
0368 Веш с’ мислио ни женити није,
0369 Ја камо ли госпоју узети,
0370 Па он моју поцигани госпу,
0371 Обиси јој о рамену торбу,
0372 Она проси, циганину носи.
0373 А мога је поклонио сина,
0374 Дао га је босанском везиру,
0375 Везир га дао цару у Стамболу,
0376 Цар га дао у татарско царство,
0377 Већ оклен се сужњи не враћају.“
0378 Код бана се љуба прегодила,
0379 Пантелија од петнест година,
0380 Истом што се ј’ оженио с њоме,
0381 Она слуша, што јој бане каже.
0382 Љуба вели бану господину:
0383 „Давор бане, мио господине!
0384 Зашто не би пуштио Турчина?
0385 Тврда је вјера у сваког Турчина,
0386 Тврђа, бане, од љуца камена,
0387 Нек застави љубу на оџаку,
0388 Јопе ће ти билом Задру сићи,
0389 Па ти ради, што је теби драго!
0390 Сад како би теби, бане, било,
0391 Да с’ удајем за живота твога?“
0392 А у љубу бане погледао,
0393 Свична му се љуба пригодила,
0394 Хоће бане љубе послушати,
0395 Па он вели тавничару своме:
0396 „Хај изведи Туре у авлију,
0397 Па ти гвожђе сними са Турчина,
0398 Ја га данас уцинити не ћу,
0399 Вен пуштати на вјеру јуначку,
0400 Мухлета му ето мисец дана,
0401 Јопе нек ми билу Задру дође.“
0402 Тавничар се натраг повратио,
0403 Он изведе Меху из тавнице,
0404 Па са њега гвожђе оборио.
0405 Мехмедага пође кроз авлију,
0406 Мехо бата како теле мало,
0407 Па отишће Мехо низ чаршију.
0408 Кад изиђе граду на капију,
0409 Он управи низ Приморје равно,
0410 Тихо иде, отпочива често:
0411 Шала није, дванест годиница
0412 Виђо није сунца ни мисеца,
0413 Ја камо ли пошо по авлији,
0414 Па му грозне сузе удариле.
0415 Сузе рони, а спомиње дом:
0416 „Давор доре, десно крило моје!
0417 Да си ми се саде пригодио,
0418 Да на теби до Госпића сиђем!“
0419 Ал залуду, кад дората нејма,
0420 Он пишице до Госпића мора,
0421 Он путова за недиљу дана.
0422 Истом друга настаде недиља,
0423 Он искочи из Вучјак-планине,
0424 Отален му машно погледати
0425 До Госпића и до биле куле.
0426 Кад погледа кули од камена,
0427 Види му се чадор пред авлијом,
0428 Вију с’ код њег зелени бајраци,
0429 Водају се ати племенити,
0430 А гдјекоја пушка отргује,
0431 А куцају јасни таламбаси,
0432 Јер је Хрњица довео сватове.
0433 Мехо хити уз поље зелено.
0434 Ја кад кули и авлији дође,
0435 Он се најпри под чадор свратио,
0436 Кад ли Мујо сиди под чадором,
0437 До њег сиди Орловић Халилу,
0438 С друге стране Попрженовићу,
0439 До њег Ливак сиди од Дрежника.
0440 До њег Топић сиди Реџепага,
0441 До њег побро Ковачевић Рамо,
0442 Па остали редом Кладушчани,
0443 Убилице и крвопивнице,
0444 Вино пију конда проливају,
0445 Вино им служи Хрњица Халилу.
0446 Мехмедага њима салам викну,
0447 Они њему салам отпримише,
0448 Хрњица му хожгелдију даје:
0449 „Јеси л’ здраво, сужањ невољниче!
0450 Де ми право под чадором кажи,
0451 Гдје си, брате, био у тавници?“
0452 А Мехо му вели у чадору:
0453 „Био, брате, код Задра каменог
0454 У тавници бана задарскога."
0455 Онда њему Мујо говорио:
0456 „Тамо сам имо једног побратима.
0457 Од Госпића Шарца Мехмедагу,
0458 Јеси л’ знао Шарца Мехмедагу?“
0459 „ „Јесам, брате, виру ти задајем!“ “
0460 „Је л’ истина, што збори Крајина,
0461 Да су га крањци у море бацили?“
0462 „ „Истина је, од Кладуше крило!
0463 И ја сам се пригодио с њиме,
0464 Бацише нас на дебело море,
0465 Да теглимо по мом галију,
0466 Па се Мехо срдит прегодио,
0467 На мору се с крањци завадио,
0468 Бацише га у дебело море:
0469 То сам, Мујо, очима видио.“ “
0470 „Па како с’ се азад учинио?
0471 Ал је тебе бане уцинио,
0472 Ал те ј’ пушто на вјеру јуначку?“
0473 „ „Мујо брате, ка од једне мајке!
0474 Бан је мене љуто уцинио,
0475 Ишце мени двиста маџарија.
0476 Кад сам сашо до Гламоча двору,
0477 Ал у мене нигди ништа нема,
0478 Нег мој бабо Дервиш бајрактару
0479 Остарио и озуђуртио,
0480 Све је моје продо достојање
0481 Беслеишућ себе у одаји,
0482 Нејмам окле дати дуговање,
0483 Вен га просим по нашем ћенару.
0484 И теби се, Мујо, навратио:
0485 Дај подили на весељу своме!“ “
0486 Мујо баци у џепове руке,
0487 Па му даде дваест маџарија,
0488 И остали му свати надилише,
0489 А он Муји тихо говорио:
0490 „Дај ми, Мујо, изун од себека,
0491 Да госпојам у одају уђем,
0492 Не би ли ме госпе надилиле,
0493 Мујо брате, на весељу твоме.“
0494 Њему Мујо изун допуштио.
0495 Мехо пође до своје авлије,
0496 А испаде момак из авлије,
0497 И он носи била бошчалука,
0498 Па тај момак из све главе виче:
0499 „Ко се море поуздати у се,
0500 Да потече на бошчалук били?
0501 Наша ј’ млада метнула обдуљу.“
0502 А у мисли Мехо ударио:
0503 „Куку Боже, на свачем ти фала!
0504 Док сам јадан био код Госпића.
0505 Нико ми није мого уграбити.
0506 Би ли саде срићу окушао?
0507 Бог зна, хоћу срићу окушати,
0508 А и јесам љуто оголио.“
0509 Па се сними код своје авлије,
0510 Још их десет пође на обдуљу,
0511 Зађош’ сахат низ поље зелено.
0512 Кад се момци па испоредише,
0513 Док рекоше, плахо потекоше,
0514 Разбише се на седам алаја,
0515 Вид’ дер Мехе у стражњем алају,
0516 А поприко здупио тољагу.
0517 Кад сахата полу прилетише,
0518 Па на другу полу налетише,
0519 Разбише се на девет алаја,
0520 Све алаје Мехо проскакује,
0521 А поприко здупио тољагу.
0522 Све алаје кад уз поље прође,
0523 Кад погледа уз зелено поље,
0524 Он угледа Хрњицу Халила.
0525 Колико је Халил откучио,
0526 Не би га момак мого добацити,
0527 Да се баци челикли наџаком
0528 А уз поље и два три пута.
0529 Кад га виђа Шарац Мехмедага,
0530 Фатио се дринове тољаге,
0531 Одапри се уз поље зелено,
0532 Врана му кика брду полетила,
0533 Брзо стиже Хрњицу Халила.
0534 Кад се с њиме Мехо испореди,
0535 Он Халила плеском ударио,
0536 Халил паде у траву на главу,
0537 А мимо њег Шарац пролетио,
0538 Он утече на пољу обдуљу,
0539 Па се спрема код своје авлије.
0540 А допаде Хрњица Халилу,
0541 О мале се пушке појагмио,
0542 Ћаше на њег пушке одапети,
0543 Ал не даде одапети Мујо,
0544 Нег Халилу говорио своме:
0545 „Хај Халилу, црн ти образ био!
0546 Зар би данас ти заметно кавгу,
0547 Чуј Халилу, на весељу своме?
0548 Бржи био, па и уграбио.“
0549 У томе се Мехо опремио,
0550 Па окрену на авлијнска врата.
0551 Најпри с’ сврати до дората свога,
0552 Ал му добар на јаслама доре,
0553 Јечмену гризе сламу у јаслама,
0554 До њег дође Шарац Мехмедага,
0555 Чул узгрну, кврцну га по сапих,
0556 Добар цикну, па у јасле клиси,
0557 Њему вели Шарац Мехмедага:
0558 „Давор доре, десно крило моје!
0559 Одавна се ми виђали нисмо.“
0560 Позна дорат грло Мехмедаге,
0561 Па му добар никад не мирује,
0562 Него копа и десном и ливом.
0563 Испред њег се Тодор подигнуо,
0564 Тодор слуга Шарца Мехмедаге,
0565 Из јасала у подрум скочио,
0566 Зацвилио, Мехи полетио:
0567 „Мој спахија, Шарац Мехмедага!
0568 Гдје си, куку, за дванест година?
0569 Ево вавик лежим у јаслама,
0570 А дората храним на јаслама,
0571 Све му бирам воде по Госпићу,
0572 Која ј’ боља, па дората појим
0573 На президу у подруму твоме,
0574 А теби се из невоље надам.“
0575 Њему Шарац вели Мехмедага:
0576 „Муч’, Тодоре, сам те Бог убио!
0577 Не отказуј за ме у подруму,
0578 Вен ти хајде у камену кулу,
0579 Укради ми моје џехведаре,
0580 Па их мени снеси до дората,
0581 Да убијем билогрлку љубу.“
0582 Оде Тодор уз кулу камену,
0583 На оџаку у одају уђе,
0584 Гдје је Мехин бабо родитељу
0585 И Мехина остарила мајка,
0586 Не виде они свог Тодора слуге.
0587 Са чивије узе џехведаре,
0588 Па их снесе Мехи до дората.
0589 Мехо мале сакри џехведаре,
0590 Па он оде уз камену кулу.
0591 Од одаје кад отвори врата,
0592 Кад ли му љуба стоји у буџаку,
0593 Хрњица је добро направио,
0594 Она цвили како годиница,
0595 А спомиње Шарца Мехмедагу:
0596 „Давор Мехо, ране неприбоне!
0597 Никада те приболити не ћу.
0598 Камо срића, да сам погинула,
0599 Да овог дана нисам дочекала!“
0600 Код ње сиде дви јенгије младе
0601 Од Кладуше дви Пармаксузовке.
0602 Мехо њима турски салам викину,
0603 А јенгије салам отпримише,
0604 Па му оне веле у одаји:
0605 „Гдје си, драги, био у сужањству?“
0606 „ „Дви госпоје, код Задра каменог
0607 У тавници бана задарскога.“ “
0608 „Је л’ истина, што нам људи кажу,
0609 Јесу л’ Меху у море бацили?“
0610 „ „Истина је, дви јенгије младе!
0611 Ја сам му с’ на смрти догодио.“ “
0612 „Како си се азад учинио?
0613 Али те је бане уцинио,
0614 Ал те ј’ пушто на вјера јуначку.“
0615 „ „Дви јенгије, дви госпоје младе,
0616 Мене ј’ љуто бане уцинио:
0617 Мени ишће двиста маџарија,
0618 Нејмам окле дати дуговање,
0619 Вен га просим по нашем ћенару.
0620 И вами се, госпе, навратио:
0621 Дај подил’те сужњу невољнику!“ “
0622 Фатише се дви госпоје младе,
0623 Свака му даде десет маџарија.
0624 Онда Мехо љуби говорио:
0625 „Давор љубо Хрњице Халила!
0626 Дај подили сужњу невољнику,
0627 Ја пред душу Шарцу Мехмедаги,
0628 Ја прид здравље Хрњици Халилу.“
0629 Она с’ пови по свилену пасу,
0630 Од сандука капак подигнула,
0631 Па се билог фати бошчалука,
0632 Зацвилила па му говорила:
0633 „Коме сам те јадна наминила,
0634 Па му не би од Бога суђено,
0635 Е мој Мехо да т’ обуче на се!“
0636 Па му билог пружи бошчалука.
0637 Онда Мехо љуби говорио:
0638 „Давор љубо Хрњице Халила!
0639 Де ми право у одаји кажи,
0640 Зашто ми дајеш била бошчалука:
0641 Ал пред душу Мехмедаги своме,
0642 Ал прид здравље Хрњици Халилу?“
0643 Њему плачна љуба говорила:
0644 „Не будали, сужањ невољниче!
0645 Ево ти је вира од менека,
0646 Не би ти дала паре ни динара
0647 А прид здравље Хрњице Халила,
0648 Вен пред душу Мехмедаге свога.“
0649 А кад чуо Шарац Мехмедага,
0650 Не шце њојзи глави кидисати,
0651 Јер он виђа, да је прико воље.
0652 Па се Мехо натраг повратио,
0653 Па окрену на оџак у кулу.
0654 Када Мехо у одају уђе,
0655 Ту му сиди бабо родитељу
0656 И његова остарила мајка;
0657 Ал залуду, што униђе Мехо,
0658 Не виђају свита бијелога,
0659 Ја камо ли сина јединога.
0660 А Мехо се натраг повратио,
0661 Па он дође до треће одаје,
0662 Ал му килит виси на вратима.
0663 Он се фати кључа из џепова,
0664 Па са врата килит оборио,
0665 Па ускочи у одају билу.
0666 Баци оком Мехо по чивијах,
0667 Он угледа седефли тамбуру.
0668 Иза њега како ј’ останула,
0669 Нико му је није узимао,
0670 У одају нити улазио.
0671 Мехо сиде код џама пенџера,
0672 Ситно куцну, а јасно запива,
0673 А ја шта ће момак запивати:
0674 „Мио Боже, на свачем ти фала!
0675 Кад ти хоћеш, како дати мореш!
0676 Не чудим се баби родитељу,
0677 А ни својој остарилој мајци,
0678 Што они сина познати не могу;
0679 Не чудим се билогрлки љуби,
0680 Што ме она познати не море,
0681 Јер с њом био нисам у одаји
0682 Само јадан до првог хороза,
0683 Док је први хороз запивао,
0684 Ја сам намах љубу оставио,
0685 Па сам јадан допао невоље;
0686 Вен се чудим ату на президу,
0687 Гдје ме хајван позна на јаслама,
0688 И Тодору слуги у јаслама.“
0689 Мехо мисли, да нико не чује,
0690 Ал то чује билогрлка љуба,
0691 Па са главе дувак одбацила,
0692 Јенгијама вели у одаји:
0693 „Хајте на дво, дви јенгије младе!
0694 Ено мога Шарца Мехмедаге!“
0695 Са чивије ћорду ујагмила.
0696 Кад јој сијну голотрба ћорда,
0697 Јенгије се хитре прегодиле,
0698 С врх мостова оне поскакаше,
0699 А упаде љуба Мехмедаги,
0700 Зацвилила како годиница,
0701 Покрај њега ћорду побацила,
0702 Па Мехмеду паде прико крила,
0703 Мехмедаги говорила своме:
0704 „Давор Мехо, иза горе сунце!
0705 Ја код тебе образ изгубила,
0706 Ето сабља, ево моје главе,
0707 Одсици је, ја ћу халалити!“
0708 У њу гледа Шарац Мехмедага,
0709 Пристала се љуба пригодила,
0710 Хрњица је добро направио:
0711 „Не ћу ти, драга, глави кидисати!
0712 Јер ја виђам, да је прико воље.“
0713 Хабер сиђе Муји и чадору.
0714 Кад му Мујо у одају дође,
0715 Прима њему руке раскрилио:
0716 „Гдје си, побро, Шарац-Мехмедага,
0717 Што с’ не одаш, ако Бога знадеш!
0718 Ја изгубих образ код тебека.“
0719 „ „Ниси, брате, вјеру ти задајем,
0720 Мени хатор останути не ће.“ “
0721 А Мујо му вели у одаји:
0722 „Кажи, брате, право у одаји,
0723 Како си се азад учинио?“
0724 Све му каже Шарац Мехмедага,
0725 Како ј’ Раде допао невоље,
0726 Па му казо у тавници клетој,
0727 Да му ј’ Мујо љубу испросио:
0728 „Ја се, брате, бану замолио,
0729 Па ме пушта на вјеру јуначку,
0730 Да заставим љубу на оџаку,
0731 Тако сам се азад учинио;
0732 Него јопе ваља Задру сићи
0733 А на вјеру бану господину,
0734 Па нек ради, што је њему драго!
0735 А ти Мујо, Богом побратиме,
0736 Мени хатор останути не ће,
0737 Што си моју испросио љубу.
0738 Брез дивојке на Кладушу не ћеш,
0739 Ја ћу теби дати даиџевку,
0740 Липу Хатку Кумалијћ-Мујаге.“
0741 Њему вели у одаји Мујо:
0742 „Не ћу, брате, вјеру ти задајем!
0743 Мој ако је Халил на женидбу,
0744 Ено Миљке бана задарскога!
0745 Ако не сми билом Задру сићи,
0746 Док је моја на рамену глава,
0747 Виш се никад ни женити не ће.“
0748 То он рече, на врата окрену,
0749 Он подиже кићене сватове,
0750 Па завише зелене бајраке,
0751 А сакрише јасне таламбасе,
0752 Опреми их на Кладушу Мујо.
0753 Мујо свога посиде ђогата,
0754 Па окрену Мујо на Удвину
0755 До беглука Лике Мустајбега.
0756 Он униђе бегу у механу,
0757 Салам даде, бегу полетио,
0758 Бег не даде руке пољубити,
0759 Код себе му мисто начинио:
0760 „Јеси л’, сине, здраво па весело?
0761 Куд си, Мујо, гонио ђогата?“
0762 Хрњица му вели у беглуку:
0763 „О Мустајбег од све Лике главо!
0764 Свео свате са Кладуше биле
0765 Билој кули Шарца Мехмедаге,
0766 Да му водим билогрлку љубу.
0767 Твој Радован допао невоље,
0768 Па му Раде каза у тавници,
0769 Да сам њему љубу испросио,
0770 Да оженим свог брата Халила,
0771 А Мехо се бану замолио,
0772 Да га пушти на виру јуначку.
0773 Пуштио га бане из тавнице,
0774 Мехо стиже до Госпића кули,
0775 Ја опремих свате на Кладушу.“
0776 А кад чуо Тале Личанине,
0777 Тале цикну како змија љута:
0778 „Давор побро, мали Радоване!
0779 Зар ми и ти допаде невоље?
0780 Ево ти је вира од менека,
0781 Хоће тебе Тале потражити,
0782 Ја ће тебе азад учинити,
0783 Ја ће Тале главу изгубити.“
0784 А Хрњица на ноге скочио,
0785 Он изиђе из беглук-механе,
0786 Посиде ђогу, на Крбаву сиђе,
0787 У свог даје конак учинио,
0788 У свог даје Козлић-Хуремаге.
0789 Па ј’ у јутро рано подранио,
0790 Окренуо на Кладушу Мујо.
0791 Да видимо Шарца Мехмедаге!
0792 Што је реко, ни слагати не ће.
0793 Кад му ј’ други мисец наступио,
0794 Мехо спреми себе и дората,
0795 О дорату обисио ћорду,
0796 А прико њег кубурњаке баци,
0797 У њих врже мале џехведаре,
0798 Па посиде у авлији дору,
0799 Њега прати билогрлка љуба,
0800 Љуба цвили како годиница,
0801 Љуба му се натраг повратила,
0802 Оде Мехо у ћесаровину.
0803 Тај дан прође, тавна ноћца дође,
0804 Сву ноћ Мехо што припутовао.
0805 Кад му сутра био дан освану,
0806 Он изиђе на Приморје равно,
0807 Уз Приморје управи дората,
0808 Мехо сађе Задру каменоме,
0809 У авлију ускочи банову,
0810 Кад ли Јуре стоји тавничару,
0811 Све се нада Шарцу Мехмедаги,
0812 Јури драго, чем хесаба нема.
0813 Њему Шарац Бога навикнуо,
0814 Осиднуо у авлији дору,
0815 Дората му поклонио свога,
0816 О дорату мухурли гадару
0817 И обадва мала џехведара.
0818 Поведе га Јуре кроз авлију.
0819 Кад погледа Мехо кроз авлију,
0820 Мајка му рада, на тепу ледену,
0821 Виђа бана на тепи леденој,
0822 Гдје му сиди бане господине,
0823 Код њег сиди попе духовниче,
0824 Обисио дуге бројанице,
0825 Расклопио књиге клапавице,
0826 У широко браду раширио,
0827 С друге стране обор-капетане,
0828 С баном пију на тепи леденој.
0829 Познаде их Шарац Мехмедага,
0830 Јер је попе Тале Личанине,
0831 А капетан Хрњица Халилу.
0832 У том Јуре отвори тавницу,
0833 Оде Мехо у тавницу клету.
0834 Да видимо банице госпоје!
0835 Она уђе у халват-одају,
0836 Па Милици вели дивичичи:
0837 „А Милице, моја пасторчице!
0838 Би ли мени знала казивати
0839 Од Турчина Шарца Мехмедаге?
0840 Би л’ он мени тврде вјеро био,
0841 Да би мене снио до Госпића,
0842 Да ме даде ’накоме јунаку,
0843 Стар ми је бане, дворити га не ћу.“
0844 А Милица њојзи говорила:
0845 „Моја тето, банице госпојо!
0846 Како знадем Шарца Мехмедагу,
0847 Би те Мехо снио до Госпића,
0848 Не би тебе ником поклонио,
0849 Вен би тебе за љубу узео.“
0850 Поврати се баница госпоја,
0851 Па испаде на оџак у кулу,
0852 Па вечеру спрема на оџаку.
0853 Кад им вакат био вечерати,
0854 На капију оправи вечеру,
0855 За вечером посла и ракију,
0856 Вечерају краљеви платници,
0857 По вечери они пију вино.
0858 Кад попише пуну боцу вина,
0859 Сваком лупи глава брез узглавља,
0860 Јер је госпе вино отровала.
0861 Па и бану даде вечерати,
0862 Напоји га вина и ракије,
0863 И њем паде глава брез узглавља.
0864 А униђе Хрњица Халилу
0865 У одају Милице дивојке,
0866 А и с њиме попе духовниче.
0867 А баница фењер запалила,
0868 Па униђе у халват одају,
0869 Намах скочи Хрњица Халилу,
0870 Окренуше низ камену кулу,
0871 Од тавнице врата отворише,
0872 Изведоше све осам сужања
0873 У одају Милице дивојке,
0874 Понесоше мезу и трмпезу,
0875 Напише се у одаји вина,
0876 А госпоја Шарцу говорила:
0877 „Хоћемо ли, душо путовати?“
0878 „ „Вира је, драга, путовања нема!
0879 Наске чудо, а атова нема,
0880 А ниско је од Задра камена
0881 Све пишице на широку Лику.“ “
0882 Њему госпе тихо говорила:
0883 „Давор Мехо, очи госпојине!
0884 Ата има, колико ти драго,
0885 Сви се сужњи могу подмирити,
0886 Ви устајте, да ате спремамо!“
0887 Окренуше низ камену кулу,
0888 До атова и презида сашли,
0889 Доста ата у задарског бана,
0890 Сви се бутум сужњи подмирише,
0891 Спремиш’ добре ате на јаслама,
0892 Мехо свога сигура дората,
0893 Па он Јури у одају уђе,
0894 Кад ли Јуре у одаји спава,
0895 Пала му је глава брез узглавља,
0896 Госпоја је и њег напојила.
0897 Мехо своје зади џехведаре,
0898 А препаса на гајтаних ћорду,
0899 Па изиђе натраг из одаје,
0900 Спреми с’ госпе у каменој кули,
0901 И банова Милица дивојка,
0902 Покупише рухо по одајах,
0903 Двоје хегбе насуше цекина,
0904 Све готових банових цекина,
0905 Окренуше низ камену кулу.
0906 Сви су сашли сужњи у авлију,
0907 Ал им малог нејма Радована,
0908 Он је упо бану господину,
0909 Његове нађе мале џехведаре
0910 И нађе му срмали силахе,
0911 Препаса Раде срмали силахе,
0912 За пас мале зади џехведаре
0913 И банову палу оковану,
0914 Дофати му мача зеленога,
0915 Банову нађе шубу у одаји,
0916 Што огрће бане господине,
0917 Кад ћесару сида уз колино,
0918 Обгрну је мали Радоване,
0919 Па он бана чизмом ударио:
0920 „Устај, бане, зао сан заспао!
0921 Ако Бог да, и горе ти било!
0922 Освиће сутра цвит-недиља млада,
0923 Гони Раду цркви намастиру!“
0924 Бан подиже из бунила главу.
0925 А кад виђа малог Радована,
0926 Да гола држи мача у рукама,
0927 На се бане јорган нагулио,
0928 А Раде га мачем ударио,
0929 А са бана поскочила глава.
0930 Скочи Раде одаји на врата,
0931 Па он спаде у халват-авлију,
0932 Па банова вранца поклопио,
0933 А Милица врану бедевију.
0934 А баница банова кулаша.
0935 Отискоше на авлијнска врата:
0936 Наприд јаше банова Милица,
0937 А за њоме баница госпоја,
0938 Сви за њима сужњи невољници,
0939 Најстраг иде мали Радоване.
0940 Кад дођоше граду на капију,
0941 А Милица на капији виче:
0942 „Миловане, капиџија граду!
0943 Де изиђи, отвор’ нам капију!“
0944 Миле сиђе граду на капију:
0945 „Куд с’, дивојко, тако подранила?“
0946 „ „Одох, Миле, цркви-намастиру,
0947 Сад ће ћаћа намастиру сићи
0948 И повести малог Радована,
0949 Па ће њега на колац дигнути. “ “
0950 Милован им врата отворио,
0951 Искочише обидве госпоје,
0952 Сви за њима сужњи невољници,
0953 Најстраг мали Раде изјахао,
0954 Милована сабљом ударио,
0955 А капију крвца поштрапала.
0956 Кад истираше ате на Приморје,
0957 Миљка вели Хрњици Халилу:
0958 „Ја ти довле била кулауза,
0959 Ти одавле, куд је теби драго!“
0960 Протира Халил врана великога,
0961 Сви падоше атом по перчиних,
0962 Побигоше низ Приморје равно.
0963 Потфатише обадва Котара,
0964 Па сиђоше до царевца кланца,
0965 Веш им био данак освануо.
0966 А на Задру дрмнуше топови,
0967 За њима се ларма подигнула;
0968 Ал залуду, што се ј’ подигнула,
0969 Јер су царев кланац ујагмили.
0970 До Царевца дотира потира,
0971 Отален се натраг повратила.
0972 Кад сиђоше на дуге пољане,
0973 На пољанах хунку прегазише,
0974 Па сиђоше до Госпића била
0975 И до куле Шарца Мехмедаге,
0976 Па ће туде ноћцу преноћити.
0977 А Хрњица Халил подранио,
0978 Па одведе Милицу дивојку,
0979 А остаде Шарац Мехмедага,
0980 Па проводи код куле весеље,
0981 Јер добави хоџу и кадију,
0982 Па потурчи баницу госпоју,
0983 Потурчи је, па с’ ожени с њоме,
0984 Вик извили, пород изродили.
