Lihvarka/2

ČIN I

POJAVA II

POJAVA II

STEVAN (dolazi): Pjevaš, Ančice? A kome si pjevala tu pjesmu sad? Znam da si samo na mene mislila, kad si to pjevala?
ANKA: A da krasne mi mustre za pjesmu! Šta si mi ti, da ja tebi pjevam?
STEVA: Jer me voliš.
ANKA: Tebe? ha, ha, ha! Ja ne volim nikoga.
STEVA: Samo mene.
ANKA: Ni malo.
STEVA: Ali malo; eto ovolišno?
ANKA: Baš ni tolišno.
STEVA: E kad je tako, a ti me poljubi.
ANKA: A što da te poljubim, kad te ne volim?
STEVA: To je onda sa svim drugo nešto. Za to ću ja da poljubim tebe; baš za to, što me ne voliš (hoće da je poljubi).
ANKA (otima se): A kao za što da me baš za to poljubiš. Je li (kroz suze) to znači, da me ne voliš? Ti me ismijavaš!
STEVAN: No, no, no! Umiri se, ja ću te poljubiti i za to što te volim.
ANKA (odbije ga): Idi! Tako je to: priznaj da ga voliš, a on onda izvrće na ismijavanje.
STEVAN: Ali Ančice, ja te zbilja volim.
ANKA: Pa što nijesi došao odmah, nego si se po avliji ustumarao?
STEVAN: Jer sam tražio navlaku. A gle! pa evo nje ovdje! Dakle ti si me prevarila, vraže, samo da ti dođem? Eto šta ti je ljubav!
ANKA: Briga mi je za to? Zvala sam te, da mi kažeš, hoćeš li ići po gospođu da je dočekaš?
STEVAN: Neću, jer mi je gospodar Stavre kazao, da će ih on sam dočekati.
ANKA: Ama taj se Stavre jako promijenio od kad su gospođa i njezina sestričina u banju otišli. Sve je nešto tužan, nešto zamišljen i broji na prste. Bog i duša, taj je zaljubljen.
STEVAN: Misliš? No, to bi još trebalo tome matorom vinaru. Ne znam samo, kakav bi izgledao, kad bi mu ženica još u medenom mjesecu natakla rogove na glavu.
ANKA: Blejao bi u nju kao tele u šarena vrata.
STEVAN: A, taj je i suviše star a da ga teletom nazoveš.
ANKA: Pa kako duboko uzdiše! E baš je smiješan; zanio se onako kao što si nekada ti, kad si se u mene zaljubio.
STEVAN: To je kleveta! Ja se zanio? Meni se čini da ne bijaše dostojanstvenijeg ljubavnika od mene. (Zvonce spolja.)
ANKA: Evo ih! Brže, da prihvatimo stvari.
(Otrče oboje.)
STAVRE (spolja): Molim, molim, ne brinite se vi; ja ću već unijeti vaš kufer i sam.
JELA (nadođe spolja): Ali za Boga, gospodar Stavra ta vi mi izgužvaste šešir.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.