Lisica i poda

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lisica i poda
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.


Lisica upazi u proleće novoprišedšu pody, pristupi k njoj i zaprosi je da joj što lepo iz daljnih mesta, črez koja ona prolazi, kaže. Onda ona zategne dugačko i prostrano raskazivanje: kakve se bare i ritovi u Indiji i u Egiptu nahode, i kakve su u njima žabe; pređe u Cipar, preslovutu Greciju, Macedoniju i Dalmaciju, pak kaže kakve su tuda planinske žabe i zelene žabice što se i na drevesa penju, i kakvoga su koje vkusa. „Ali si za ništo, kad iz tolikih mesta drugo kazati ne znaš nego kakve su gdi žabe, reče lisica, okrene joj rep, i ode od nje.

Naravoučenije

Po mnogoj časti ova grečeska sentencija istinstvuje: „Χαρακτήρ ανδρός εκ λόγου γνωρίξεται: Izobraženije človeka po besedi se poznaje”. Razuman svuda gleda da što pametno vidi, pozna i nauči, kakovi su gdi ljudi, njihove naravi, običaji i pravljenija, nauke, hudožestva, upražnjenija i zabave, što je gdi dostojno pohvale i podražanija, što li pak pohuždenija i otvraštenija. Evo kako božestveni grečeski stihotvorac besmertnu svoju počinje Ilijadu: „Άνδρα μοι έννεπε, Μούσα, πολύτροπον, ος μάλα πολλά πλάγχθη, πολλών δ΄ ανθρώπων ίδεν άστεα και νόον έγνω: Muža mi kaži, Musa, mnogoiskusna, koji je vesma mnogo stranstvovao, mnogih je ljudi vidio gradove i um poznao”.

Ko traži razum, razumniji kući dođe, a lud se luđi vrati nego što je kad pođe, zašto ovog espapa, jednog kako i drugog, svuda se nahodi. S kakovima se ko ophodi, i sam ili je onaki, ili će malo pomalo postati, „Έσθλών μεν απ΄ εστλά μαθήσει: ην δε κακοίσι συμμιχθής απολείς και τον εόντα νόον: Od dobrih ćeš se dobru naučiti: ako li se među zle pomešaš, izgubićeš i ono što imaš uma”. Ovo valja razumevati ne samo za ophoždenie nego i za čitanje knjiga. Ima mnogorazličnih bezdjelica napisanih i naštampanih, koje bolje je ne čitati, ili ko ih čita, dužan je zdravo rasuždavati, i dobro od nevaljala raspoznavati, prvo blagorazumno primati, u srce i u pamet slagati i sokrovištestvovati, a ftoro kako nepotrebno odmetati. U ovom tvorimo kako Isokrat Dimonika uči: „Ώσπερ γαρ την μέλιτταν ορώμεν εϕ΄άπαντα μεν τα βλαστήματα καθιξάνουσαν αϕ΄ έκαστον δε τα χρήσιμα λαμβάνουσαν: Kako što pčelu vidimo na sva prozjabenija spuštajući se i od svakoga blagopotrebnaja uzimajući, sav prekrasni božji svet pun je meda i mleka, nektara i amvrosije”. Duh Sveti, blagi i istini svuda preizobilno izlijava znake večne mudrosti, promisla i blagoustrojenija za dobra srca i blagorazumne duše. Otvarajmo samo na sve predmete koji nas okružavaju oči naše, razmatrajmo ih sa vnimanijem uma! I ježe li bi doveka živili, ne bi nikad prestali sa sveštenim Pevcem vopijući: „Vozveličiša sja djela tvoja, Gospodi, vsja premudrostiju sotvoril jesi!”

Na ovi razumni način postupajući, ili stranstvujući ili knjige čitajući, ne samo imaćemo o mnogim prekrasnim veštma i misliti i razgovarati se (a ne kao roda samo o žabami, i pijanica o vinu i rakiji), nego što najviše svi želimo to ćemo podučiti, sireč svak u svom sostojaniju bićemo spokojni i blagopolučni. Ne trebuje človek mađičeskih tajna znati, nit kako će bakar u zlato pretvarati za naći svoje pravo blaženstvo, navlastito kom je bog dao te se nahodi pod pravednim i razumnim upravljenijem.

Trudoljubije, umerenost i pametno vladanje, čista i neporočna sovjest bratoljubno i čelovekoljubno srce, ovo je sva tajna, ovo je zlato i sokrovište vremeno i večno, bez kojega bogati Midas i slastoljubivi Sardanapalus ništa nisu nego džebraci i prosjaci. „Vivitur exiguo melius, natura beatis omnibus esse dedit, si quis cognoverit uti: Živi se sa malim lepše, jestestvo je blaženim svima biti dalo, ako ko pozna da upotrebi”. Ko ove reči za istinite ne pripoznaje, on svojevoljno neće da je blagopolučan. A kad neće, neka ga; mi ga silom ne naterasmo.

Izvori[uredi]

  • Antologija srpske književnosti [1]


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2580 godina.
Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 209 godina.