Lisabonski sporazum (1992)

Lisabonski sporazum  (1992)

LISABONSKI SPORAZUM

IZJAVA O PRINCIPIMA

Za nove ustavne aranžmane za Bosnu i Hercegovinu

A. Nezavisnost

1. Bosna i Hercegovina bi trebala da bude država koja se sastoji od tri konstitutivne jedinice, zasnovane na nacionalnim principima i uzimajući u obzir ekonomske, geografske i druge kriterije.
2. Bosna i Hercegovina će i dalje imati svoje sadašnje granice, a Vlada Bosne i Hercegovine, kao i vlade njenih konstitutivnih jedinica neće ohrabrivati niti podržavati zahteve susednih država ni za jednim delom svoje teritorije.
3. Suverenitet je na građanima muslimanske, srpske i hrvatske nacije i građanima drugih nacija i nacionalnosti, koji ga ostvaruju putem svog građanskog učešća u konstitutivnim jedinicama i u centralnim organima Republike.

B. Opšti principi

1. Bosnom i Hercegovinom i njenim konstitutivnim jedinicama će se upravljati u skladu sa sledećim ustavnim principima, kao što je prihvaćeno i uopšte praktikovano među demokratskim zemljama Zapadne Evrope i kao što je postavljeno u nacrtu Konvencije prema raspravi koja je vođena na Konferenciji:

   a. Poštovanje ljudskih prava na najvišem nivou, kako je predviđeno nacrtom Konvencije, poštovanjem privatnog vlasništva, tržišne privrede i slobodnog preduzetništva;

   b. Opšta i jednaka prava na glasanje na slobodnim izborima i tajno glasanje;

   c. Sloboda političkih i sindikalnih aktivnosti;

   d. Građanski državni sistem sa potpunom slobodnom veroispovesti i odvajanje države od crkve, razdvajanje ovlaštenja među odelenjima vlade, vladavina zakona i demokratski i efikasan sistem kontrole i zaštite ustavnosti i zakonistosti;

   Međunarodna kontrola i nadležnost za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

C. Skupština i Vlada Bosne i Hercegovine

1. Skupština Bosne i Hercegovine će se sastojati od Doma naroda, koji će biti direktno biran i Doma konstitutivnih jedinica, u kome će svaka od konstitutivnih jedinica imati jednak broj svojih predstavnika.
2. Skupština, koja će delovati kroz Dom naroda i Dom konstitutivnih jedinica, kao i Vlada, će imati nadležnosti da donosi zakone, da razmatra i usklađuje predloge konstitutivnih jedinica i da upravlja u sledećim poljima: Centralna banka i monetarna politika, inostrani poslovi, odbrana, opšta ekonomska politika, ekonomski odnosi, uključujući gde bilo koji od sledećih poslova uključuje više od jedne konstitutivne jedinice, i transport, snadbevanje strujom, gasovod, vodoprivreda, kao i u drugim pitanjima o kojima će se odlučivati. Odluke koje se tiču zastave i grba, visokog obrazovanja, veroispovesti, pitanja koja se tiču odbrane, makro-ekonomske politike, važnih opštih pitanja iz ekonomske politike, zatim odluke koje se tiču odnosa između Bosne i Hercegovine i susednih država i drugih pitanja, će se odlučivati u Domu konstitutivnih jedinica većiom od četiri petine glasova ukupnog broja predstavnika u tom telu.

   Primedba: O pitanjima koja se tiču budućih oružanih snaga Bosne i Hercegovine će se odlučivati tokom ovih pregovora. Ovo se ne odnosi na sadašnju vojsku, čije pitanje će se odvojeno rešavati.

3. Sastav i državna služba i pravosuđe Bosne i Hercegovine će proporcionalno odražavati nacionalnu strukturu Bosne i Hercegovine.
4. Kako bi se rešila ustavna pitanja između vlasti Bosne i Hercegovine i njenih konstitutivnih jedinica, poseban sud će se osnovati koji će u periodu ne kraćem od pet godina uključiti nepristrasne elemente angažovane izvan Bosne i Hercegovine i njenih susjednih država. Sud će imati po jednog člana iz svake jedinice i isti broj plus jedan više. Donosiće odluke prostom većinom.

D. Konstitutivne jedinice

1. Konstitutivne jedinice koje su navedene u Delu E, dole, će se uspostaviti u Bosni i Hercegovini.
2. Skupština i Vlada konstitutivnih jedinica će imati moć, prema bilo kojem zakonu Bosne i Hercegovine u ograničenim poljima gore preciziranim i u skladu sa procedurama gore navedenim, da donosi zakone i rukovodi u pitanjima koja se tiču konstitutivnih jedinica, kao što su rukovođenje službama i službenicima konstitutivne jedinice, eksproprijacija imovine za javnu upotrebu, registri zemljišta, sprečavanje požara, privredne komore, nadgledanje trgovačkih organizacija koje sarađuju, štedionica i kreditnih institucija, nadgledanje dobrotvornih institucija, socijalna bezbednost, zdravstveno osiguranje, očuvanje istorijskog, umetničkog i kulturnog nasleđa, kulturne institucije kao što su biblioteke, instituti i muzeji, korištenje zemljišta, kontrole životne sredine, stanovanje, trgovina, putevi, službe za pomoć u vanrednim situacijama, rudarstvo, lov i robolov, prirodna bogatstva, turizam, poljoprivreda i šumarstvo, socijalna pomoć, obrazovanje, škole, policija, trgovina i drugi aspekti ekonomske politike, bezbednost i javni radovi, higijena, sport i rekreacija i druga pitanja o kojima će se odlučivati. Svaka konstitutivna jedinica će organizovati svoje vlastite institucije. Konstitutivna jedinica može uspostaviti i održavati odnose i veze sa drugim Republikama i njihovim organizacijama ako su ti odnosi i veze u skladu sa nezavisnošću i integritetom Bosne i Hercegovine.
3. Sve ove institucije (državna služba, pravosuđe) koje uspostavi konstitutivna jedinica će proporcijalno održavati nacionalni sastav konstitutivne jedinice.
4. Pripadnici manjinskih nacija u određenoj konstitutivnoj jedinici će uživati zaštitu sličnu onoj opisanoj u članku 2 (3) nacrta Konvencije.

E. Definicija Konstitutivnih jedinica

Formiraće se radna grupa radi definisanja teritorije konstitutivnih jedinica koje su zasnovane na nacionalnim principima uzimajući u obzir ekonomske, geografske i druge kriterije. Mapa apsolutne i relativne većine u svakoj opštini će biti osnov za rad radne grupe, i biće podložna samo amandmanima koje opravdavaju gore navedeni kriteriji. Kopija je priložena Izjavi.

F. Prelazni koraci

1. Shodno definiciji konstitutivni jedinica u svrhu budućih aranžmana u skladu sa Delom E ove izjave, Ustavni zakon koji će modifikovati Ustav, kako bi ovi principi bili efektivni, će se pripremiti i podneti Skupštini čim prije, i moraće se potvrditi referendumom naroda pod međunarodnom supervizijom.

Ovaj papir je tema daljih pregovora.

Sarajevo, 18. marta 1992.

Kako je dogovoreno između lidera, SDA, SDS-a i HDZ-a na petoj rundi pregovora o budućim ustavnim aranžmanima za Bosnu i Hercegovinu pod pokroviteljstvom Mirovne konferencije Evropske zajednice.