Lipo ti je selo Kumaševo,
al’ u njemu nigdi lada nema,
samo jedno drvo bademovo.
Tudi kolo liti, zimi igra,
kolo vodi bratac i sestrica. 5
Bratac seju iskraj kola viče:
— Tiho igraj, moja seko draga,
tiho igraj, a preda se gledaj,
sad će proći junak na đogatu,
na đogatu vas u suhu zlatu, 10
zamiraće u kolu divojke.
Istom oni u toj riči biše,
al’ evo ti Ive na đogatu,
na đogatu vas u suhu zlatu.
Stalo kolo pa gleda Ivana. 15
Progovara sa đogata Ivo:
— Vi igrajte, mene ne gledajte!
Ja ne gledam vezenih rukava,
što su kojoj tuđe ruke vezle,
već ja gledam ćudi i pameti, 20
što ću povest’ svojoj miloj majci.
Istače se iz kola divojka
pa govori na đogatu Ivi:
— Ne gledamo zlata ni đogata,
već gledamo na konju junaka, 25
zašto ćemo svoju mladost dati.
Nju mi Ivo na đogata baci
i odvede svojoj miloj majci.
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 752.
