Leti soko na visoko

* * *

[Leti soko na visoko]

Leti soko na visoko,
na visoko, na široko;
s oči gleda ju Vidina,
krila bije u Priština.
Sugleda je malaj moma, 5
dur se viva i previva,
kako moma da celiva.
Ona mu se milno moli:
„Nemoj, nemoj, siv sokole,
počekaj me jošte malko, 10
jošte malko, tri godine,
da naberem mnogo umi,
da napravim mnogo dari,
da darujem svi svatovi,
i pa kuma i starejka, 15
i pa svekra i svekrvu.“
On gu njuma ne slušaja,
no gu triput celivaja.
Na tri mesta usta pukli,
tri su kapke krv kapnale. 20
Pa se brkna svil’ni džepi,
pa izvadi tanko krpče,
pa prebrisa momu usta,
pa ga baci žuti plamen,
pa mu tijo progovara: 25
„Gori, gori, tanko krpče,
takoj mene srce gori,
za momino belo lice,
belo lice i crveno!“
Da blasoveš, leti soko, 30
leti soko, muško dete!

---

Napomene

Svaki stih se ponavlja. Na kraju pojedinih stihova javlja se vokal e umesto i:

Da naberem mnoge ume,

da napravim mnoge dare,

da darujem svi svatove.

Reference

Izvor

• Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 12.