Vino piju u mehani Turci
I s njima je mlad Uskoče Mato.
Kad se Turci ponapili vina
Koji junak o čemu govori,
Al' govori mlad Uskoče Mato: 5
„Ja junaci, moja braćo draga!
Otkako sam ja junak postao,
Nisam ljepšeg ja vidio lica,
Ljepšeg lica i većeg đerdana
Što u ljube Čekić' Muhameda: 10
Sedamdeset i sedam nizova
Što biljura što dukata žuta!“
Kad to čuje Čekić' Muhamede,
Odmah sjeda na svoga konjica
Baš na vrana konja osedlana, 15
Pa on ide bijelome dvoru.
Daleko ga ugledala ljuba,
Još se bliže pred njeg' išetala.
Govori joj Čekić Muhamede:
„Odmaknide s', nevijerna ljubo, 20
Jak je konjic da te ne pogazi,
A ja ljutit da te ne udarim.
Kazuj pravo, nevijerna ljubo,
Kazuj pravo, tako bila zdravo,
Đe te viđe mlad Uskoče Mato, 25
Đe li ti je lice sagledao
I veliki đerdan prebrojio:
Sedamdeset i sedam nizova
Što biljura što dukata žuta?“
— „Ne ljuti se, mili gospodaru, 30
Ne ljuti se, kada nemaš za što:
Matin konjic pokraj dvora prođe,
Ciknu, vrisnu kao b'jela vila,
Ja pomislih da je naš konjicu,
Promolih se kroz srčali pendžer: 35
Tude mi je sagledao lice
I veliki đerdan prebrojio “
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 208-209.
