Вино пију у механи Турци
И с њима је млад Ускоче Мато.
Кад се Турци понапили вина
Који јунак о чему говори,
Ал' говори млад Ускоче Мато: 5
„Ја јунаци, моја браћо драга!
Откако сам ја јунак постао,
Нисам љепшег ја видио лица,
Љепшег лица и већег ђердана
Што у љубе Чекић' Мухамеда: 10
Седамдесет и седам низова
Што биљура што дуката жута!“
Кад то чује Чекић' Мухамеде,
Одмах сједа на свога коњица
Баш на врана коња оседлана, 15
Па он иде бијеломе двору.
Далеко га угледала љуба,
Још се ближе пред њег' ишетала.
Говори јој Чекић Мухамеде:
„Одмакниде с', невијерна љубо, 20
Јак је коњиц да те не погази,
А ја љутит да те не ударим.
Казуј право, невијерна љубо,
Казуј право, тако била здраво,
Ђе те виђе млад Ускоче Мато, 25
Ђе ли ти је лице сагледао
И велики ђердан пребројио:
Седамдесет и седам низова
Што биљура што дуката жута?“
— „Не љути се, мили господару, 30
Не љути се, када немаш за што:
Матин коњиц покрај двора прође,
Цикну, врисну као б'јела вила,
Ја помислих да је наш коњицу,
Промолих се кроз срчали пенџер: 35
Туде ми је сагледао лице
И велики ђердан пребројио “
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 208-209.
