Lepa bula/12
XII
MARKO i MILA
(dolaze sa sredine)
MARKO: E, jesi čula, ćerko! Ja više neću da trčim. Izmisliti tako koješta, pa trčati, to se ni u ratno doba ne radi, a kamo li kad je primirje! Ja ti kažem, to nije istina!
MILA: Samo, ko je to rekao?
MARKO: Ja nisam.
MILA: To jedino zna Draga, a nje nigde nema. (Viče s vrata). Draga! Draga!... Bože, da ne učini što od sebe?
MARKO (uzdiše): Eto ti koliko sam se umorio, a da smo bar tu Pajinu majku našli, nego ništa. Čuješ, ćerko, ja više odavde neću ni mrdnuti.
MILA: A ja ću, čini mi se, iz kože izići!
MARKO: Kako god hoćeš, samo mene nemoj zvati. (Odahne). Turčin, bula... Ba...! (Čuje se kucanje). Slobodno, brate!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.
|