Legnala moma do vodu,
Mod toj le drvo maslenku.
Poduna vetar od goru,
Iskrši granjku maslenku,
Udari momu po obraz. 5
Ljuto ga moma proklinja:
„Oj, vetre, da ne poduneš!
Čudan sam s’nak s’njala:
Na s’n mi beu trojica;
Jedan mi dade prstenče, 10
Drugi mi dade jabuče,
Treći me samo poljubi.
T’j što mi dade prstenče,
Kroz njega da si promine;
T’j što mi dade jabuče, 15
Kako njega zelen da bude;
T’j što me samo poljubi,
Daj mi ga, bože, na jave.“
