Lahan/44
11.
BOGOR stupi sa strane, uprav nuz vrata peštere, za njim LAHAN prerušen, kome o ramenu visi rog.
NEŠKO: Šta je, Bogore?
BOGOR: Dobro je. (Uhvati ga za ruku i odvede u pešteru, za njima Lahan uđe).
ELTIMIR (S nekim buntovnicima stupi iz peštere): Ti ćeš stajati pred pešterom, ti ćeš paziti kod crvena krsta, a ti kod mokre stene. Bodri budite. (Buntovnici odlaze. Eltimir vrati se u pešteru). Bogore, da započnemo. (Svi buntovnici ustanu i prekrste se, pa onda opet posedaju).
ELTIMIR: Zašto se ovde sakupismo?
BUNTOVNICI: Da izbavimo otečestvo.
ELTIMIR: Od koga?
BUNTOVNICI: Od zlotvora.
ELTIMIR: Koji su ti?
BUNTOVNICI: Lahan i Marija.
ELTIMIR: Jeste, braćo, Marija je otrov u ovoj zemlji, i koji god s njome drži, taj je zlotvor otečestva, pa makar da je triput veći nego
LAHAN: Ja nemam još mnogo živeti, ali i ovo malo snage hoću da žrtvujem zakletvi, koju sam položio pred Bogom i vama. Nije daleko dan, da se moja osveta nasiti. Tatari su blizu i Lahan će proklinjati čas, kad ne htede poslušati glas poštenih savetnika, nego se vezao ženturine, na sramotu svoga razuma, a naše ubistvo. Sad ćete čuti zašto smo se skupili, jer naše skupštine treba da budu retke. Lahan je mudar, Lahan je neutrudim, Lahan ume s očiju prokopati što ti je na srcu. Zato i opet savetujem, koji ste naši: retko se sastajte, o poslu nam ne razgovarajte se ni pred kim, tajnu ukopajte u zemlju, jer u Lahana nema vam milosti.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|