Лахан/44
11.
БОГОР ступи са стране, управ нуз врата пештере, за њим ЛАХАН прерушен, коме о рамену виси рог.
НЕШКО: Шта је, Богоре?
БОГОР: Добро је. (Ухвати га за руку и одведе у пештеру, за њима Лахан уђе).
ЕЛТИМИР (С неким бунтовницима ступи из пештере): Ти ћеш стајати пред пештером, ти ћеш пазити код црвена крста, а ти код мокре стене. Бодри будите. (Бунтовници одлазе. Елтимир врати се у пештеру). Богоре, да започнемо. (Сви бунтовници устану и прекрсте се, па онда опет поседају).
ЕЛТИМИР: Зашто се овде сакуписмо?
БУНТОВНИЦИ: Да избавимо отечество.
ЕЛТИМИР: Од кога?
БУНТОВНИЦИ: Од злотвора.
ЕЛТИМИР: Који су ти?
БУНТОВНИЦИ: Лахан и Марија.
ЕЛТИМИР: Јесте, браћо, Марија је отров у овој земљи, и који год с њоме држи, тај је злотвор отечества, па макар да је трипут већи него
ЛАХАН: Ја немам још много живети, али и ово мало снаге хоћу да жртвујем заклетви, коју сам положио пред Богом и вама. Није далеко дан, да се моја освета насити. Татари су близу и Лахан ће проклињати час, кад не хтеде послушати глас поштених саветника, него се везао жентурине, на срамоту свога разума, а наше убиство. Сад ћете чути зашто смо се скупили, јер наше скупштине треба да буду ретке. Лахан је мудар, Лахан је неутрудим, Лахан уме с очију прокопати што ти је на срцу. Зато и опет саветујем, који сте наши: ретко се састајте, о послу нам не разговарајте се ни пред ким, тајну укопајте у земљу, јер у Лахана нема вам милости.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|