Lahan/36
3.
BOGOR, LAHAN
BOGOR: Svetla kruno, ja sam izvršio sve što mi je veljeno.
LAHAN: Svuda vidim revnost i usiljavanje: ispuniti naloge moje; no svi daleko za tobom stoje u vernosti, Bogore.
BOGOR: Ništa više ne činim, nego što mi dužnost veli.
LAHAN: I drugi znaju šta je dužnost; ali kad je nečisto srce! — No zbilja, zašto se gdekoji boljari nešto tuđe od mene?
BOGOR (promeni se u licu): Meni nije poznato, svetli krunonošče.
LAHAN: Tako se nešto tuđe i kao na stranu revu, da nisam Lahan, morao bih postati Teša. No ovo mimogred. Moje nije istraživati šta ko osim dužnosti za sebe čini, I to bi žalosno bilo, kad bi car zahtevao da podanici sva svoja čuvstva njemu isključitelno posvećuju. — Ja se nadam da su mi svi verni.
BOGOR: Koji je video šta si do sada činio, i kome su poznata tvoja svojstva i tvoje pravdoljubije, taj te mora od srca počitovati, i to je najveći zalog vernosti.
LAHAN: Nije se pojavila nikakva tegoba u narodu?
BOGOR: Nisam ništa čuo.
LAHAN: Ja svašta ne mogu da znam; zato je nužno da me opominju koji su oko mene.
BOGOR: Svi žive u punom zadovoljstvu.
LAHAN: Tome se radujem. (Priđe lagano k astalu, uzme onu hartijicu, što je napisala Marija, pa se opet lagano vrati; jačim glasom) A šta OVO znači? (Pruži mu pisamce. Bogor pročita, pa sav prebledi. Lahan gleda ga, za sebe) Dakle Marija je pogodila. (Jasno) Misliš li. Bogore, da se može što od mene ukriti? (U drugoj sobi Marija užasno povikne i Lahan nepovoljno k njoj otrči).
BOGOR (gleda u pismo): „Care, pazi. U zemlji se kuva buna. Prvi velikaši nju predvode". On sve zna i kako je inače blag, tako je neumolim sproću krivaca. Meni spasenija nema.
LAHAN (vraćajući se iz sobe, Mariji): Budalaština! Ostani tu, sad mi nije do sujeverja; (Bogoru oštro) kazuj !
BOGOR (klekne): Pogubi me, ja sam to zaslužio.
LAHAN: Život ti je poklonjen, ako sve iskažeš.
BOGOR: O, kud me mogaše zavesti lukavstvo mojih prijatelja da na zakletvu zaboravim! Jeste, care, dogovori se čine protivu tebe i zamke se pletu s najvećom revnošću. Ja se nisam još među njih pomešao, ali mi je njin prestupak poznat, i to je moja krivica. Pusti me da im se pridružim, i za dva dana doneću ti sve, što umišljavaju!
LAHAN: Ima li mnogo ovih nesrećnika?
BOGOR: Do dva dana doneću ti sve popisane.
LAHAN: Bogore, ti ćeš mene da prevariš.
BOGOR: Dovešću ti u zaklad sina. Ako do dva dana ne potvrdim što sam kazao, ubi mi sina, drugo ti nemam.
LAHAN: Gde se kupe?
BOGOR: Razabraću im mesto sastanka, pa ih sve možeš pohvatati.
LAHAN: Nesrećna prirodo čovečija! Da nikad nisi zadovoljna! Šta ih na to podiže?
BOGOR: Koliko sam čuo, carica.
LAHAN: Sad se bar ne meša u državna dela; sad nije niko ozlobljen, gonjen, zlostavljen. Ili vam je malo što vam činim, nego hoćete i u domašnja čuvstva moja da imate upliva? (Vatreno). Ali će im presesti! Ti ostaješ ovde, dok ti sin ne dođe. Dobro pamti što si mi obećao, i šta vas čeka, ako me prevariš. — Il' ću biti car, kao što treba, ili neka vlada ko hoće! (Odlazi).
BOGOR: Strašan čovek, strašan glas! Koliko pravdu ljubi, toliko nikom ne oprašta! — Moja družina — O, ja sam Juda Iskariotski! Da sebe spasem, sve upropastih. Junake pevaju u pesmama što su se žrtvovali za druge, a ja? — Kako će se o meni pevati? (Bije se po čelu). Zašto se poveriste ovakovom skotu, koji ni za šta ne zna do svog hudog života! — Kako sam govorio! Kako druge obodravao, navodio, i sad ih sam upropašćujem! (Gleda kroz prozor). Eno Prelimira gde bezbrižno ide, raduje se u pameti kako su srećno upletene zamke, a ne zna da će možda još danas visiti. Ne, kroz prozor treba da skočim, treba da padnem pred njegove noge i kad me stane polumrtva ljubiti . . . (Žalostivo gleda kroz prozor). O, braćo moja, braćo moja! — ali zar se ne može obrnuti ta stvar... (Poćuti pa onda radosno) Dobro je! (Da znak rukom napolje, potom brzo napiše jedno pisamce i baci ga kroz prozor, pa gleda). Diže ga, hvala tebi, Bože! Sad ili jedno ili drugo.
|