Lahan/28
4.
MNOGI GRAĐANI stupe, MARIJA
PRVI GRAĐANIN: A, evo gospođe carice!
DRUGI GRAĐANIN: Mi se klanjamo visokom ti carstvu.
PRVI GRAĐANIN: A gde ti je kljaka? Njega urediše.
TREĆI GRAĐANIN: Škoda, usanu izvor, pa sad nema više krvi.
PRVI GRAĐANIN: E, nema da! Da vidimo kakva je krv iz carskoga grkljana. Jamačno je lepša nego u nas.
DRUGI GRAĐANIN: Crvenija na svaki način, jer se gojila krvlju nevinih ljudi.
MARIJA: Dobri građani . . .
DRUGI GRAĐANIN: Ćuti! To je i bilo zlo, što smo dobri. (Zamahuje mačem) Hoću li ovako?
MARIJA (klekne): Ne, ako Boga znaš!
PRVI GRAĐANIN: Tvrdo, surovo srce! Ta otoič tako pred tobom klečaše jedan nevin čovek, pa oprosti l' mu? Kakvo ti beše srce, kad se pred tobom previjao, Boga prepinjao i molio, da mu se na decu smiluješ. Šta se previjaš, skotska dušo? Kad ti smrt beše prijatna, dočekaj je i sama.
MARIJA: Milosti!
PRVI GRAĐANIN: Čovek mora da se zgrozi na sav svet. Ova proždrljiva zverka celog svog života nije znala šta je milost, i sad je od jedanput nauči. — Milosti, skotino, milosti tražiš; od koga? Kojima beše krvopija i ris. Nema ti milosti! (Zamahne).
TREĆI GRAĐANIN (uhvati ga za ruku): Stani! Hoćeš li u jedan čas da svršiš s njome? To ona ne zaslužuje. Kap po kap neka srče gorčinu, dokle joj se duša ne osuši, pa onda je pošlji đavolu, otkuda je došla.
PRVI GRAĐANIN: Pravo kažeš. Smrt nije kazna, nego muke, koje treba da podnese. Šta ćemo s njome?
TREĆI GRAĐANIN (oturi ga): Beži, bolan, ne vidiš li da je ovde carica! (Podigne Mariju sa zemlje, no u tom joj razdere haljinu). Oprosti, visoko ti carstvo,^ no znaš, kako veli Sveto pismo: razdeliša rizi moja sebe. — A gle, skoro će doći car, a carica bez porfire. Nema l' tu kakve ponjave, ili ćilima? Rđavi podanici! Pravo je imala, što vas je klala.
PRVI GRAĐANIN: Oprosti protovistaru, odmah će biti. (Otide i donese jednu izdrtu asuru). Ova porfira baš sad stiže od preko mora.
TREĆI GRAĐANIN (raširi je): Vrlo lepa, udesna a i laka. (Zaogrne je, pa asuru spreda uzicom veže). Sad će se i car u nju zaljubiti.
SVI: Živela carica!
DRUGI GRAĐANIN: Još joj venac trebaše.
TREĆI GRAĐANIN: Valjda će biti tu gdegod bela luka.
SVI (pljeskaju): Pravo, pravo!
DRUGI GRAĐANIN: E, kad ne sedi na prestolu.
TREĆI GRAĐANIN: Hoće li zgodan biti magarac?
DRUGI GRAĐANIN: Magarac je malen, nego kamila.
MNOGI GLASOVI: Magarac, magarac!
PRVI GRAĐANIN: Dosta, braćo, dolazi nam novi car.
TREĆI GRAĐANIN: Svi pred njega i molite ga da dođe, da poseti svoju caricu. (Ostali posuktaju napolje).
TREĆI GRAĐANIN (Mariji): Zaludu! Niti ima magarca, ni kamile. Ali carica mora da sedi na prestolu. (Uzme jednu veliku stolicu i posadi je). Ne boj se ništa, kad te vidi car ovako ubrađenu, taki će te poljubiti. (Čuju se glasovi: živeo car!) Vidiš, baš sad raspituje za tebe.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|